| |     polski | english  
Naslovna
22. oktobar 2021.godine Kontinuirana komunikacija Srbije i EU o daljim reformama

 

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brabić, zajedno sa ministarkom za evropske integracije i glavnim pregovaračem Jadrankom Joksimović, sastala se danas sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanueleom Žiofreom i ambasadorima država članica EU.

Teme sastanka bile su Paket proširenja EU za 2021. godinu i posebno Izveštaj Evropske komisije o Srbiji za ovu godinu, kao i naredni koraci u procesu pristupanja Uniji.

Brnabić je ukazala na to da je ovaj sastanak održan po objavljivanju Izveštaja EK, a pre finalne odluke država članica o tome da li će podržati otvaranje klastera.

Ona je istakla da Srbija ima kontinuiranu komunikaciju sa Delegacijom EU i svim državama članicama i da otvoreno razgovara u vezi sa daljim reformama, a pre svega u oblasti vladavine prava.

Premijerka je ocenila da je u ovogodišnjem Izveštaju o napretku Srbije objektivno sagledano sve što je Vlada Srbije postigla na urzanju političkih i ekonomskih reformi, čime je realizovan i jedan od strateških prioriteta.

Prema njenim rečima, posebno je važno to što je Evropska komisija jasno dala prepouruku da je Srbija dostigla kriterijume neophodne za otvaranje dva klastera poglavlja.

Danas smo u prilici da vama, kao predstavnicima EU i država članica Unije pružimo i dodatne informacije o usvajanju i sprovođenju svih neophodnih reformi, navela je predsednica Vlade.

Brnavić je nagllasila da je zbog toga značajno to što se ovaj sastanak održava odmah nakon Izveštaja o napretku, a pre finalne odluke džava članica o tome da li će podržavti otvaranje klastera.

Predsednica Vlade je izrazila uverenje da će i ta dodatna pojašnjenja dopineti da Srbija dobije saglasnost za formalni nastavak pregovora do kraja ove godine.

Ona je, takođe, istakla da je preporuka Evropske komisije za dalje otvaranje klastera politički veoma značajna, ne samo kao podsticaj Vladi da nastavi motivisano i odgovorno da realizuje svoje refomske planove, već i građanima Srbije, ali i svima u regionu, koji još jednom i na ovaj način dobijaju jasnu potvrdu o perspektivi člansta u EU.

Našim građanima posebno je važno što je postignut napredak u svim segmentima vladavine prava, kao i to što je taj napredak rezultat snažnijeg političkog liderstva i zajedničkog delovanja svih institucija države Srbije., predočila je Brnabić.

Premijerka je ukazala na to da želi dodatni napredak u svim oblastima, a naročito u vladavini prava i da je upravo za to značajna kontinuirana komunikacija sa Delegacijom EU u Srbiji i svim državama članaicama.

Joksimović je navela da Izveštaj obezbeđuje potrebnu ravnotežu u oceni svega što je Srbija ostvarila u prethodnom periodu.

Prema njenim rečima, veoma je važno za dalji reformski proces da je evidentirano da smo ispunili sve kriterijume za otvaranje svih 12 poglavlja u dva klastera: klastera3, koji se odnosi na inkluzivni rast i kompetitivnost i klastera 4 - Zelena argenda, digitalizacija i održiv povezanost.

Takođe, kako je podvukla, u već otvorenom klasteru 1, koji se odnosi na osnove vladavine prava, konstatovan je napredak u svim oblastima - reformi pravosuđa, slobode izražavanja i medija, borbe protiv korupcije, osnovnih ljudskih i manjinskih prava, borbe protiv organizovanog kriminala.

Prema njenim rečima, u nekim segmentima sprovođenje reformi je brže, u drugim je ta dinamika nešto sporija, ali je napredak uočen u svim oblastima i zabeležen je u samom izveštaju.

Ona je izrazila uverenje da će opšte  ocene Evropske komisije, koje govore u prilog iskrenosti, posvećenosti i sposobnosti Vlade da u doba globalne pandemije krize sprovodi politike od značaja za proces pristupanja, biti dovoljan orijentir država članicama da se usaglase oko daljeg otvaranja klastera.

Ambasador Žiofre je izrazio zahvalnost Vladi na tome što je sazvala ovaj sastanak sa ambasadorima država članica EU, ocenivši to kao pozitivan pokazatelj posvećenosti Srbije jačanju dijaloga o reformama radi rešavanja prioriteta i neophodnih aktivnosti identifikovanih u godišnjem Izveštaju EK.

On je podsetio na to da Izveštaj odražava povećan broj inicijativa Vlade za ispunjavanje kriterijuma EU poslednjih meseci, koje imaju potencijal da se pretoče u opipljiv napredak kada se u potpunosti sprovedu.

Žiofre je podsetio na to da su EU i njene članice ranije ovog meseca, na Brdu kod Kranja, ponovo potvrdile posvećenost Unije evropskoj perspektivi Srbije i procesu pridruživanja.

Kako je istakao, novom metodologijom oni podstiču Srbiju da nastavi reforme i očekuju da Srbija ispuni svoje obaveze, posebno u oblasti vladavine prava.

Prema njegovim rečima, lideru EU su na Brdu kod Kranja izrazili očekivanje da će partneri na Zapadnom Balkanu, uključujući Srbiju, jasnom i doslednom javnom komunikacijom preneti prednosti pristupanja EU i podrške Uniji i njenih investicija.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs



15. oktobar 2021.godine Selaković pred SBUN: Dijalog i primena postignutih dogovora jedini pravi put za rešavanje otvorenih pitanja

Govor ministra spoljnih poslova Srbije Nikole Selakovića na sednici SBUN posvećenoj radu UNMIK-a:

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Poštovani specijalni predstavniče,

Želim da zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIK Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u sprovođenje mandata UNMIK. Zahvaljujem i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Kosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnostgi Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja trajnog mira, stabilnosti i bezbednosti u Pokrajini.

Gospodine Tanin,

Primite izraze naše zahvalnosti i na angažmanu i saradnji ostvarenoj tokom Vašeg mandata.

Gospodine predsedniče,

Veliko žaljenje i zabrinutost izazivaju činjenice da je bezbedosnu situaciju na Kosovu i Metohiji u proteklom periodu obeležio povećan broj različitih etnički motivisanih napada i incidenata usmerenih protiv Srba, što je konstatovano i u Izveštaju; da privremene institucije samouprave (PSU) u Prištini nastavljaju da preduzimaju jednostrane poteze i odbijaju da implementiraju dogovore postignute u okviru briselskog dijaloga; da se nastavlja sa institucionalnom diskriminacijom Srba, napadima na objekte Srpske pravoslavne crkve i podrivanjem ekonomske održivosti srpskih sredina u Pokrajini.

Svedoci smo da se svakodnevno, ubrzanim tempom, nižu opasne provokacije Prištine kojima se ozbiljno ugrožava bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji i direktno krše sporazumi i dogovori postignuti u okviru briselskog dijaloga.

Najnoviji nasilni upad jedinica tzv. ROSU u severni deo Kosovske Mitrovice, 13. oktobra, je deveti upad te vrste. Suzavci, šok bombe i neobuzdano nasilje postaju svakodnevica Srba na severu KiM, to se mora odmah zaustaviti.

U poslednjem napadu vatrenim oružjem i hemijskim sredstvima, korišćenim od strane prištinskih specijalnih snaga, od posledica hemikalija korišćenih u intervenciji preminula je 71-godišnja Verica Đelić, ranjeno je 10 nenaoružanih civila, među kojima je i 36-godišnji Srećko Sofronijević, ranjen kritično, s leđa iz automatske puške. Na meti pucnjave našla se i tromesečna bebna koja je čudom ostala nepovređena.

Lažni izgovor za poslednju unilateralnu akciju, kako ju je nazvao i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, bio je borba protiv organizovanog kriminala i šverca. Dame i gospodo, Srbija je snažno protiv organizovanog kriminala i šverca, ali članice SBUN treba da znaju da je jedan ovako važan i opšti globalni cilj, koji delimo svi, cinično iskorišćen za oružani napada na nenaoružane civile, koji je počeo upadom sa automatskim puškama u apoteke u kojima se vitalno zančajnim lekovima snabdevaju pacijenti srpske ali i drugih nacionalnosti. Četiri dana pred lokalne izbore na Kosovu i Metohiji, kako bi na neodgovoran i nehuman način došlo do glasova, do kraja motivisan separatističkim ciljevima, aktuelni režim PIS je na lekovima od kojih zavise životi ljudi krenuo da dokaže svoj stav o statusu suprotan Rezoluciji 1244 SBUN.

Samo nekoloko dana pre toga još jedna provokacija od strane Prištine dovela je do opasne krize, kada su pripadnici takozvane jedinice ROSU, naoružani dugim cevima i pojačani oklopnim vozilima, raspoređeni na administrativne prelaze između centralne Sribije i Kosova i Metohije - Brnjak i Jarinje - kako bi uklanjali srpske tablice i zamenjivali ih privremenim, čime je na nasilan način onemougeno slbodno kretanje građana.

Ovi događaji ne ulaze u izveštajni period najnovijeg Izveštaja generalnog sekretara UN o radu UNMIK, ali na njih ovom prilikom moramo da se osvrnemo kako bi svima bilo jasno koliko je siutacija na terenu dramatična i koliko ozbiljne mogu biti posledice unilateralnog delovanja Prištine.

Upadi teško naoružanih formacija prištinske policije sastavljenih isključivo od Albanaca na sever Kosova i Metohje, pod različitim izgovorima i motivima, uz korišćenje prekomerne sile, predstavljaju provokacije koje imaju izuzetno opasan potencijal za destabilizaciju ionako osetljive bezbednostne sitaucije na terenu. Cilj poslednjih upada prištinskih specijalaca na sever pokrajine bio je da se Srbij isprovociraju i dodatno zaplaše demonstracijaom sile, a Beograd isprovocira na neku vrstu ishitrene reakcije.

Očigledno je da Priština ovakvim potezima želi da zbriše 10 godina dijaloga, koji je jedini način za rešavanje otvorenih pitanja. Ove provokacije još jednom potvrđjuju da privremene institucija samouprave u Prištini, ne samo da nemaju nameru da srpovedu sve dogovoreno u Briselskom dijalogu, već da je njihov cilj potpuno negiranje dijaloga kao sredstva za rešavanje problema. Na nekredibilnost Prištine i opasno piogravanje vatrom, koje može dosvesti do nesatgledivih posledica, ne može se efikasno reagovati pozivanjem ''obe strane'' na konstruktivnost i uzdržanost, što je već duže vreme manir u javnoj komunikaciji nekih važnih činilaca u međunarodnoj zaejdnici. Izvor destabilizacije je samo jedan, on ima ime - zove se privremene institucije samouprave u Prištini - i posle događanja od 13. oktobra jasno je da se on može i mora zaustaviti hitnim i odlučnim delovanjem međunarodne zajednice. Sada je sasvim očigledno da se više ne radi o sporadičnom i izolovanim provokacijama Prištine, već da je reč o orgaizovanoj kampanji etniči motivisanog nasilja i diskriminacije protiv Srba.

Izražavamo zabrinutost i zbog najnovijeg uvođenja taksi Prištine na pojedine proizvode iz centralne Srbije, koje je obzanjeno 8. oktobra. Podsećamo da je jednostrana odluka Prištine da uvede carine na proizvode iz centralne Srbije u novembru 2018. godine za posledicu imala de fakto potpunu trgovisku blokadu i dugotrajan zastoj u dijalogu Beograda i Prištine. Nasuprot Prištini, koja uporno jednostranim aktima nastoji da uspostavi barijere prema centralnoj Srbiji, Beograd uporno i dosledno radi na liberalizaciji protoka ljudi, robe, usluga i kapitala, što je osnovna intencija naše inicijative ''Otvoreni Balkan''.

Poštovane članice Saveta bezbednosti,

U periodu od marta do septembra ove godine, na koji se odnosi najnovijii Izveštaj, izvršeno je blizu 100 etnički motivisanih napada na Srbe,njihovu privatnu imovinu, objekte verske i kulturne baštine. Povećanje učestalosti napada praćeno je jačanjem intnziteta etnički motivisanog nasilja, na čijoj meti su sve češće deca, stari, žene, malobrojni povratnici, kao i  hramovi i drugi objekti Srpske pravoslavne crkve.

Time se sistematično pojačava sveprisutan osećaj nesigurnosti preostalih Srba, ali i odvraćaju potencijalni povratnici, kojima se zapravo poručuje da lokalne albanske zajednice nekažnjenom mogu da ih napadaju i onemogućavaju im da se vrate da žive u sopstenim kućama.

Najupečatljiviji primer položaja Srba na Kosovu i Metohiji jeste slučaj raseljenog lica Dragice Gašić, koja se početkom juna ponovo uselila u svoj stan u opštini Đakovica. U tom gradu - koji lokalni Albanci sa ponosom zovu mestom zabranjenim za Srbe - gospođa Gašić se po povratku najpre suočila sa fizičkim i verbalim nasrtajima sugrađana albanske nacionalnosti. Umesto zaštite, ta teško bolesna žena je potom postala žrtva i institucionalnog progona, koji su nad njom pokrenuli organi lokalne samouprave i policije. Pošto se u ovom slučaju radi o osobi koja je prvi i jedini srpski povratnik u Đakovici nakon više od dvadeset godina, za očekivati je bilo da će u tom trenutku u zaštitu njenih prava stati barem organizacije civilnog društva. Međutim, postupcima usmerenim na progon gospođe Gašić ubrzo potom su se priključile i NVO iz Đakovice, među kojima i one koje od međunarodnih donatora dobijaju sredstva za projekte povezane sa jačanjem demokratije i vladvaine prava.

Moram da pomenem i najnoviji napad na kuću jedine preostale Srpkinje u centru Peći, profesorke u penziji Rumene Ljubić, kojoj su 13. oktobra, dva puta u samo 24 sata, kamenovani prozori.

Dragičina i Rumenina sudbina je zastrašujuća slika stvarnog stanja ljudskih prava, koja na KiM čeka gotovo svakog od preko 200.000 raseljenih Sreba i nealbanaca - pod uslovom da skupe hrabrsosti da se posle više od dvadeset godina vrate svojim domovima u Pokrajini. Ponovo podsećam da je od 1999. godine održivi povratak na Ksovo i Metohiju ostvarilo tek oko 1.9% interno raseljenih Srba i drugih nealbanaca.

Otuda verujem da će opisano podstaći članice Saveta bezbednosti i međunrodno prisustvo na terenu da pitanju povrataka raseljenih, koje je važan deo mandata UNMIK predviđenog Rezolucijom SB UN 1244, ubuduće posvete prioritentnu pažnju.

Zbog toga posebno zahvaljujem generalnom sekretaru što ovo izuzetno važno pitanje ipak održava u fokusu i što je u okviru zaključaka svog Izveštaja ponovo apelovao na stvaranje uslova za održiv povratak interno raseljenih lica i održivu reintegraciju povratnia.

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Srpski srednjovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji - među kojima su i spomenici koji su zbog izuzetne vrednosti, ali i konstantne ugroženosti, na Uneskovoj Listi svetske baštine u opasnosti - još uvek spadaju u najugroženije kulturno nasleđe u Evropii.

Podsećam da se na prostoru Kosova i Methije nalazi preko 1.300 srpskih crkava i manastira. Napadi na srpsku kulturnu i versku baštinu istovremeno su napadi i na identitet Srba u Pokrajini i direktno utiču na njihov osećaj sigurnosti.

Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini je i slučaj manastira Visoki Dečani. Manasti, koji je od 2000.godine više puta bio meta napada i granatiranja, i danas zbog ugroženosti obezbeđuju snage KFOR-a. Suočen je sa nizom neprijateljskih delovanja, pri čemu počinoice ne odvaća ni činjenica da je reč o dobru svetske baštine. Uprkos čestim deklarativnim navodima, čak ni odluka takozvanog ''ustavnog suda'' PIS u Prištini doneta pre pet godina o potvrdi vlasništva manastira Visoki Dečani nad 24 hektara zemlje. Pozdravljamo ocenu generalnog sekretara UN po ovom pitanju.

Poštovani gospodine predsedniče,

Republika Srbija ostaje posvećena iznalaženju kompromisnog političkog rešenja, kao što je predviđeno Rezolucijom 1244, koje će obezbediti trajni mir i stabilnost. Čvrsto smo uvereni da su dijalog i primena postignutih dogovora jedini pravi put za rešavanje svih otvorenih pitanja.

Kao država posvećena poštovanju međunarodnog prava i članica Ujedinjenih nacija, Srbija se protivi svakom pokušaju uspostavljanja veštačke ravnoteže između strana u dijalogu, kao i relativizaciji odgovornosti za jednostrane akte.

Sa zabrinutošću konstatujemo da ni više od osam godina nakon postizanja Briselskog sproazuma, nije pokrenutao osnivanje Zajednice spskih opština, iako je Beograd ispunio sve svoj obaveze iz tog sporazuma.

Brojni su i redovni primeri kršenja ili opstrukcije od strane Prištine dogovora postignutih u okviru dijaloga, u oblasti energetike, pravosuđa, slobode kretanja i poseta zvaničnika.

Jedan od takvih primera je i presuda kojom se Ivan Todosijević osuđuje na dve godine zatvora, a na koju se ukazuje i u Izveštaju generalnog sekretara. Direktno je prekršen Briselski sporazum, što su konstatovali i predstavnici Evropske unije. Ovim postupkom Priština je nanela nesagledivu štetu procesu pomirenja na Kosovu i Metohiji.

Uprkos tome što je i iz Evropske komisije stiglo tumačenje da je reč o kršenju Briselsko sporazuma, jer Todosijeviću je presudu morao da izrekne panel u kojem većinu čine sudije srpske nacionalnosti, Priština i dalje ne preduzma ništa tim povodom.

Priština je nastavila i sa praksom zabrane ulaska srpskim zvaničnicima na teritoriju AP KiM.

Smatramo da je važno da međunarodna zajednica, a posebno Evrpska unija, kao grant sporazuma, čvrsto insistira na tome da privremene institucije samouprave u Prištin pristupe implementaciji svih postignutih dogovora.

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Kao i do sada Republika Srbija ostaje u punoj meri posvećena rešavanju pitanja nestalih, što potvrđuje i kroz punu saradnju sa relevantnim međunarodnim mehanizmima, kao i učešćem u radu Radne grupe za nestale. Očekujemo da i predstvinci preivremenih institucija samouprave u Prištini ispune svoje obaveze.

Imajući u vidu sve o čemu sam govorio, smatram da je međunarodno prisustvo na Kosovu i Metohiji u skladu sa rezolucijom SB UN1244 i dalje neophodno. Pored UNMIK, važno je i prisustvo KFOR kao glavnog garanta bezbednosti i EULEKS zbog angažmana u oblasti vladavine prava. Želim još jedno da naglasim da Srbija pruža punu podršku poštovanu međunarodnog prava, sveobuhvatnom ispunajvanju rezolucije SB UN 1244 i aktivnostima UNMIK u nesmanjenom obimu i sa adekvatnim finansijskim sredstvima, kako bi Misija ispunila mandat koji joj je poveren Rezolucijom.

Hvala.

 



Beograd, 11. oktobar 2021. Principi i vrednosti Pokreta nesvrstanih aktuelni i danas

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas, otvarajući komemorativni samit povodom 60-godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja, da je međunarodna saradnja, uz poštovanje fundamentalnih  princima, jedini put ka razvoju i prosperitetu čovečanstva.

Vučić, koji je svoje obraćanje na ovom skupu započeo rečima ''dobro došli kući'', istakao je da je Beograd bio, jeste i biće ponosni domaćin svakom ljudskom biću koje u sebi nosi mir.

Osnovna ideja oko koje su se okupili naši prethodnici kada su osnivali Pokret bio je mir, koji je osnov za razvoj saradnje, bilo da je reč o političkoj ili ekonomskoj, rekao je on.

Nadam se da nećemo razgovarati samo o prošlosti, već i o budućnosti koju želimo da izgradimo zajedno. Svet dijaloga, kompromisa i mira i dalje je moguć i dostižan, poručio je predsednik Republike.

Vučić je ukazao na to da Agenda održivog razvoja UN 2030. promoviše tri principa - mir i bezbednost, razvoj i ljudska prava, dodavši da je Srbija kao pravni naslednik Jugoslavije, osnivač Ujedinjenih nacija i Pokreta nesvrstanih ponosni promoter politike multilateralizma i poštovanja međunarodnih normi.

Velika je privilegija i čast za Srbiju to što smo se okupili u Beogradu, gde će se osećati kao kod kuće. Uveren sam da naša prestonica, kao viševekovni simbol raskrsnica civilizacija i tačka kontakta Istoka i Zapada, može da vas podstakne na dijalog i izgradnju novih mostova saradnje, naveo je on.

Predsednik Republike je posebno izrazio zadovoljstvo time što ima priliku da vidi prijatelje iz udaljenih zemalja, kojima teška situacija u vezi sa COVID-19 nije bila prepreka da doputuju u Beograd, čime su pokazali koliki značaj pridaju ovoj organizaciji, ali i ukazali čast Srbiji.

U vreme kada, nažalost, ima samo nekolicnina multilteralnih sastanaka u svetu, biće ovo izuzetna i retka prilika da razgovaramo o svim pitanjima licem u lice, predočio je on.

Prema njegovim rečima, obeležavanje godišnice prve konfernencije Pokreta nesvrstanih predstavlja želu da se oda počast ovom pokretu, koji je u vreme blokovskih podela dao značajan doprinos i viziju zasnovanu na pošotovanju, napomenuvši da u njemu nije bilo mesta za dominaciju jedne države nad drugom

Pokret, kako je dodao, ima je suštinsku ulogu u očuvanju mira i bezbednosti u svetu i procesu dekolonizacije i promovisao je jednakost i društveni i ekonomski razvoj svih zemalja.

Uprkos usponima i padovima, istorija Pokreta nesvrstanih je uspešna priča, ocenio je Vučić i dodao da danas nije dovoljno da se nostalgično prisećamo zlatnog doba Pokreta, već se mora raditi na ispunjenju ciljeva, među kojima je budućnost jednakih, u kojoj se ista prava primenjuju na sve.

Predsednik Republike je poručio da pravo da se odlučuje o sopstvenoj sudbini nije greh, već pravo koje mora da pripada svima bez obzira na snagu i moć kojom se raspolaže.

Vučić je ocenio da je svet danas drugačiji u odnosu na onaj iz 1961.godine, jer su globalizacija, međuzavisnost i razvoj novih tehnologija planetu učinili manjom, ostvarujući uticaj na živote svih.

Istovremeno, izazovi sa kojima se suočavamo ne znaju za granice, a i njihova priroda je složenija. Zato je potrebno da više nego ikad radimo na razvoju multilateralizmam jer nijedna država nije izolovana, niti ostrvo samo za sebe, a saradnja je jednini put ka prosperitetu, istakao je on.

Prema njegovim rečima, to je osnova na kojoj, uprkos razlikama, stoje članice Pokreta, koji je simbol slobodoljubivog dela sveta, spremnog da se bori za slobodu, nezavisnost i suverenitet.

Predsednik Republike je naglasio da Srbija najbolje zna koliko je to teško, jer vodi borbu za očuvanje svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta i rešavanje pitanja Kosova i Metohije.

Vučić je predočio da Srbija svojom borbom brani univerzalne principe na kojima počiva Povelja UN, principe međunarodnog prava, ali i neke od najvažnijih vrednosti Pokreta.

Prema njegovim rečima, Srbija ostaje posvećena pronalaženju kompromisnog rešenja koje bi garantovalo trajan mir u pokrajini, uverena da je to odraz naše snage, a ne slabosti.

Kako je naglasio, Srbija, kao naslednica SFRJ, nikad nije prestala da stremi jačanju saradnje sa tradicionalnim prijateljima širom sveta.

Ponosni smo na to što, kao neutralna zemlja na putu ka Evropskoj uniji, radimo i na jačanju saradnje sa tradicionlnim prijateljima Azije, Afrke, Pacifika, Latinske Amerike, poručio je on.

Predsednik Republike je ukazao na to da je Srbija nezavisna država, koja sama donosi odluke, pouzdan je partner svojim prijateljima, spremna da svima pruži ruku saradnje.

Vučić je podsetio na to da je Srbija u proteklom periodu nesebično pomagala svima kojima je to bilo potrebno, sa više od milin vakcina protiv koronavirusa, od kojih je više od polovine donirano afričkim i azijskim zemljama, dodajući da će naša zemlja to nastaviti da čini, dok ovaj virus ne postane prošlost.

Imate odanog prijatelja u Srbiji, i to nisu prazne reči. Uprkos svim pritiscima, Srbija nikada niće okrenuti leđa prijateljima, podvukao je Vučić.

Samit zajednički organizuju Srbija i Azerbejdžan, a brojni svetski zvaničnici razgovaraće danas i sutra na Beogradskom sajmu, u gradu u kome je Pokret održao prvu konferenciju 1. septembra 1961. godine.

Učesnicima tog samita video-linkom obratio se predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev, koji je poručio da će ta zemlja ojačati saradnju unutar Pokreta kako bi se osnažila pravda i poštovanje međunarodnog prava.

Alijev je rekao da je Pokret nesvrstanih najveća međunarodna institucija posle Generalne skupštine UN i predstavlja primer multilateralizma, budući da obuhvata 120 zemalja članica sa različitim političkimm, istorijskim i kulturološkim odlikama.

On je naveo da su članice tog pokrfetra jednoglasno odlučile da se produži predsedavanje Azerbejdžanu još godinu dana, najavivši da će ta zemlja kao predsedavajuća nastaviti da radi na jačanju solidarnosti unutar Pokreta i na njegovoj globalnoj vidljivosti.

Na skupu su prisutne delegacije članica Pokreta nesvrstanih iz više od 105 zemalja i brojnih međunarodnih organizacija, a na njemu učestvuje približno 50 šefova država, vlada i ministara spoljnih poslova.

Delegacije su dočekivali šefovi diplomatija Srbije i Azerbejdžana Nikola Selaković i Džejhun Bajramov.



Oluke o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom poprinose očuvanju i jačanju matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore

Obaveštavamo da je po osnovu ovlašćenja MSP br. 1514-1/12 od 08. septembra 2021. godine, državni sekretar N. Starović, 4. oktobra o.g. doneo odluke br. 324-308/30-2021/01 i br. 325-170/30-2021/01 o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore.

Uvid u objavljene odluke o sufinansiranju projekata možete ostvariti na sledećim linkovima:

www.mfa.rs

www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/ .



30. septembar 2021.godine Predsednik Vučić prisustvovao ceremoniji obeležavanja početka radova na modernizaciji i rehabilitaciji pruge Niš-Brestovac

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen prisustvovali su danas ceremoniji obeležavanja početka radova na modernizaciji i rehabilitaciji pruge Niš-Brestovac na međunarodnom železničkom Koridoru 10, kao i potpisaivanju Ugovora između Javnog preduzeća Koridori Srbije i Konzorcijuma STRABAG AG i STRABAG d.o.o. Beograd o izgradnji prve faze Auto-puta mira na deonici Merošina - Merošina 1.

''U Donjem Međurovu gradi se pruga od 23 km, koji će 75 odsto da finansira Evropska unija. To je za nas ogroman novac, veliki podstrek i poštovanje. Ova pruga i put za nas su važni, za Evropu su važni. Dugujem ogromnu zahvalnost gospođi Fon der Lajen što je danas došla u Niš, koji nama postaje centar, središte svih balkanskih koridora, postaje balkanska raskrsnica'', istako je predsednik Vučić i dodao da je Srbija u potpunosti posvećena implementaciji do sada potpisanih sporazuma čiji je pokrovitelj EU.

''Daćemo sve od sebe ne samo da očuvamo mir, nego da postignemo još sporazuma koji će značiti sigurnost svih na Balkanu i bolji život i ekonomiju za sve nas. Znamo šta je naš poso. Koliko možemo, imajuči u vidu teškoće zbog odnosa sa Prištinom, mi ćemo da činimo sve da napredujemo na evropskom putu'', rekao je predsednik Vučić i zahvalio predsednici Evropske komisije na lepim rečima i želji da Srbiju vidi u EU.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je danas da je Srbija već prevalila dug put ka članstvu u EU, da je zabeležila neverovatan napredak i zalganje poslednih godina i unapredila uslove u različitim sektorima. Ona je poručila da snažno podržava evropske integracije Srbije.

''Ovo je voma poseban momenat. Potpisivanje ovog ugovora je simbol naše sjajne saradnje i projekata povezivanja kroz koje zajedniči gadimo našu evropsku budućnost, zato što je bolja budućnost Srbije u Evropskoj unjiji. Koridor povezuje Srbiju sa Austrijom i Grčkom i zaista je pokretač privrede. Ovo je pokretač za privredu Srbije, investicije, ekonomski plan koji već funckioniše u Sribiji'', rekla je predsednica Evropske komisije.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: Dimitrije Gol

 



26. septembar 2021.godine Telefonski razgovor predsednika Vučića sa generalnim sekretarom NATO

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas telefonom sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom povodom, kako je generalni sekretar rekao, zabrinjavajuće situacije na severu Kosova i Metohije.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija apsolutno ničim, ni jednim jedinim svojim potezom nije prekrišila ni Briselski sporazum, ni Rezoluciju 1244, niti je na bilo koji način ugrozila očuvanje mira.

''Sedam dana traje potpuna okupacija oklopnim vozilima severa Kosova i Metohije koje sprovodi Priština i svi u međunarodnoj zajednii ''gromoglasno ćute'', naglasio je predsednik Srbije. ''Ipak, svi su iznenada zabrinuti kada na teritoriji centralne Srbije ugledaju srpske helikoptere i avione, jer valjda ne bi trebalo da posoje, ili ne bi smeli da polete dok im Kurti ili neko iz međunarodne zajednice to ne odobri'', ističe predsednik Vučić.

Srbija poštuje sve međunarodne sporazume koje je potpisala, Srbija će se uvek ponašati odgovorno i ozbiljno, ali Srbija i dalje pita kad kreće formiranje ZSO i kada će Kurtijeve oklopne jedinice biti povučene sa severa Kosova i Metohije.

Na kraju, uz zahvalnost gneralnom sekrataru Stoltenbergu na korektnom odnosu i želji da sasluša srpsku stranu, predsednik Vuči je postavio pitanje koju je to normu i međunarodni propis Srbija prekršila? Danas, juče ili bilokada?

Dvojica sagovornika dogovorili su da ostanu u stalnom kontaktu zbog neophodnosti očuvanja mira i stabilnosti u celom regionu.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs



25. septembar 2021. godine Priština ozbiljno ugrozila mir i regionalnu stabilnost

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić upozorila je danas na to da je Priština oziljno ugrozila lokalnu i regionalnu stabilnost nakon što je poslala na sever Kosmeta teško naoružane specijalne jedinice koje demonstriraju brutalnost prema mirnom sprskom stanovništvu.

Brnabić je govorila na generalnoj debati svetskih lidera, u okviru 76. zasedanja Generalne skuptine UN u Njujorku.

Govor premijerke prenosimo u celini:

G. Predsedniče,

G. Generalni sekretaru,

Ekselencije,

Dame i gospodo,

Velika mi je čast da vam se danas obratim u ime građana Republike Srbije.

Uvažene Ekselencije, g. Abdula Šahid, g. Volkan Bozkir i g. Antonio Gutereš, želim da vam zahvalim na aktivnom angažovanju, posvećenosti i liderstu koje pokazujete tokom ovih teških vremena za Ujedinjene Nacije i celokupno čovečanstvo.

Srbija deli vaše ubeđenje i u potpunosti smo opredeljeni da pružamo podršku vašim naporima.

Ove se godine sastajemo u odlučujećem trenutku u našoj istoriji.

Kovid-19 je  uzdrmao naše temelje do srži.

Istovremeno, sve više smo svedoci i osećamo efekte promene klime.

I, končno, vidimo zančajna pomeranja u globalnim partnerstvima i savezima, trgoivnske ratove izemđu tradicionalnih partnera i saveznika, protekcionizam umesto otvorenosti i slobodnog tržišta i sveukupnu nizvesnost koja je bez presedana.

Neki od problema koji pritiskaju i koju su krajnje emotivni, koje mi imamo lokalno, na Balkanu, još uvek su nerešeni i dok mi pokušavamo - a Srbija je posebno ovome posvećena - da promenimo budućnost zajedničim radom i stvaranjem saveza, kroz inicijative kao što su Berlinski proces ili Otvoren Balkan, drugi pokušavju da naruše ove procese i umesto da se fokusiraju na budućnost, žele da ponovo stvore prošlost - bez obzira kolika bi cena toga mogla biti.

Ali, dozvolite da krenem sa temom Kovida:

Pandemija Kovid-19 je iznela na videlo kritične slabosti u arhitekturi globalnog upravljanja. Zapretila je da izbriše progres mnogih naroda postignut zadnjih godina.

Dovela je narode na raskrsnicu između izolacije i saradnje, između panike i nade, između haosa i reda.

Pandemija je dovela u pitanje neke od osnovnih principa otvorenog i kooperativnog međunarodnog poretka.

Globalne razmene, međunrodna komunikacije, prekogrična trgovina, svi su oni zabeležili ogroman pad.

Policijski čas, ogričenja slobode i zaključavanja čitavih društava stvorili su neizvesnost u mnogim segmentima individualnih života naših građana ili - isto tako - naše sopstveno individualno viđenje onoga šta sloboda u današnjem svetu uopšte znači.

Kada se radi o Srbiji, ova pandemija je zapretila da uruši sve što smo radili i što radimo proteklih 7 godina, da uništi sve rezltate i dostignuća teških reformi koje smo počeli u 2014.godini, i da nas ponovo baci u vremena viskoke stope nezaposlenosti, rastućeg javnog dug, deficita koji se nije mogao kontrolisati i sveukupnog očaja.

Umnogome, kao i u bilo kojoj drugoj zemlji, Kovid-19 je isprobao žilavost naših naroda i , ovog puta, za rzliku od vremena globalne finansijske krize -  koja je bila mnogo ograničenija u obuhvatu i neuporediva sa pandemijom Kovid-19 u smislu posledica -  Srbija se džala snažno.

Refome koje smo preduzeli u vreme pre Kovid-19 učinile su nas da budemo otporniji nego ikad ranije.

Fiskalna konsolidacija, budžetski suficit koji smo imali, efikasno i predvidivo investiciono okruženje postali su životna liinja koja nas je spasla od recesije za vreme pandemije i koja nam je obezbedila da smo mogli da pružimo podršku našim građanima i našoj privredi tokom ovih najtežih vremenena.

Uprkos efektima krize, Srbija je uspela da očuva finansijsku i ekonomsku stabilnost. U 2020. godini smo zabeležili pad BDP od samo0,9 odsto - što je bio jedan od najboljih rezultata u Evropi. Naš javni dug je ostao ispod 60 odsto od našeg BDP, prosečna zarada je nastavila da raste za skoro 10 odsto, dok je uprkos pandemiji broj zaposlenih porastao za preko 3 odsto.

Oporavak je u ovoj godini snažniji od očekivanog - rast našeg BDP će biti približno 7 odsto, a možda čak i veći.

Pre pandemije smo otvorili naše granice ulaganju, tehnologiji i idejama, i uspeli smo da stvorimo mirno i stabilno okruženje koje nam je omogućilo da sprovodimo brzu domaću transformaciju, čiji je temelj ekonomija zasnovana na inovacijama i znanju.

Inovativna napredovanja koja smo učinili omogućila su nam da diverzifikujemo svoje sposobnosti kada nas je pogodio virus - preko e-Uprave, onlajn obrazovanja i digtalnih udžbenika ili centralnog softver sistema za uspešno uvođenje vakcinacije.

Mnogo smo uložili u zdravstvenu infrastrukturu i osnažili zdravstveni sistem da bismo odgovorili na tekuću krizu, večno zahvalni zdravstvenim radnicima za njihovu požrtvovanu borbu.

Naša odluka da ostavimo geopolitiku po strani, a da u centar naših mera stavimo ljude, jeste razlog zbog koga smo mogli da nabavimo vakcine brže od većine drugih zemalja.

Nismo vršili diskriminaciju između proizvođača, nismo marili da li su vakcine sa istoka ili zapada, već smo izabrali da pregovaramo sa svim proizvođačima vakcina za koje su regualtorni organi samatrali da su bezbedne. Ova otvorenost nam je pružila mogućnost da kupujemo vakcine iz celog sveta, dajući našim građanima jedinstvenu slobodu da biraju vakcinu koju prvenstveno žele.

Ekselencije,

Srbija veruje u solidarnost između naroda, multilateralizam i u pružanje pomoći drugima kada im je potrebna.

Od početka ove godine sprovodimo misiju za koju smo se opredelili - podrška našim susedima, kao i svim kojima je to prootrebno, sa vakcinama protiv Kovid-19, a dozvolili smo i stranim državljanima da dođu u Srbiju da prime vakcinu koja će im spasiti život.

Ukupno, Srbija je donirala ili izdvojila preko milion doza vakcina - od koji je 230.000 doza bilo za region; 300.000 doza za strane državljane koji su došli u Srbiju da se vakcinišu; i dodatnih 570.000 doza za zemlje Afrike i Azije.

Mi ćemo i dalje to da činimo, u najvećoj mogućoj meri, i sve dok Kovid-19 ne bude iza svih nas.

Zbog toga smo takođe predzeli korake da nabavimo tehnologiju za proizvodnju najmanje dva tipa vakcina protiv Kovid-19 da bismo pomogli poboljšanju globalnog pristupa tako da možemo svi da budemo bezbedni i da se osećamo pobednički.

Međutim, kao što su izjavili zvaničnici nekih od najvećih nacija tokom ove Generalne skuptine, postoje i druga goruća pitanja koja svi mi treba da rešimo bez odlaganja i hrabro - a to je pormena klime.

Srbija je udvosturčila svoje napore da učini našu zemlju bezbednijom i čistijom za sve njene gražane i da tako radeći doprinese borbi pritiv promene klime i bormi za zaštitu životne sredine.

Snažno smo posvećeni sprovođenju održivih razvojnih ciljeva i Pariskog sporazuma o promeni klime. Posvećeni smo globalnim naporima i nastavićemo aktivno da radimo na ispunajvanju naših obaveza po osnovu Okvirne konvencije UN o promeni klime.

Upravo treba da podnesemo naše revidirane Nacionalno utvrđene doprinose ovom kritičnom globalnom naporu. Već smo najavili nameru da smanjimo gasove staklene bašte za njamanje 33,3 odsto u poređenju sa 1990. godinom i za 13,2 odsto u poređenju sa 2010, koju u ovom trenutku ugrađujemo u naša energetska i klimatska strateška dokumenta.

Strateški radimo na planiranju i na ulaganju u ovaj sektor. Ova su ulaganja ekstremno skupa, potrebne su godine i decenije posvećenosti i sistematskog pristupa - ali mi smo jasno već na putu ove transformacije.

Dame i gospodo,

Od svih izazova sa kojima se suočavamo, onaj koji Srbiju najviše zabrinjava jeste održavanje mira i stabilnosti u južnoj srpskoj pokrajini Kosovu i Metohiji.

Već više od dve decenije neprestano skrećemo pažnju međunarodnoj zajednici na probele sa kojima se suočava nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji. Fizička bezbednost, poštvanje i zaštita ljudskih prava, posebno manjinskih zajed nica, daleko su od zadovoljavajućih.

Svedoci smo stalnog povećanja broja napada uperenih na Srbe, njihovu imovinu i versko nasleđe na Kosovu i Metohiji.

Za ilustraciju, bilo je 55 ovakvih incidenata u 2014, 62 u 2016, 71 u 2020, i 100 od počteka ove godine. Ukupan broj napada u 2020 je bio prevaziđen već do juna ove godine.

Prema podacima UN, Kosovo i Metohija je još uvek teritorija sa najmanjim broje povratnika (interno raseljenih Srba) od svih post-konfliktnih područja u celom svetu!

Daću vam samo nekoliko primera da bih dočarala kako izgleda život Srvba na Kosovu i Mtohiji.

11. maja je napadnuta kuća Pumpalović Radoja, starog 81 godinu, povratnika na Kosovo i Metohiju u selo Dubrava, opština Istok. Ovo je bio 5. napad na njega u istoj godini. Ponavljam....on ima 81 godinu.

Od juna 2021. godine izvedeno je više napada na Dragicu Gašić, ženu koja ima 59 godina, prvu Srpkinju povratnicu u Đakovicu posle 22 godine od završetka sukoba. Napadi uključuju kamenovanje njenog stana, zabranu da kupuje hranu u lokalnoj prodavnici i peticije organizacije civilnog društva kojima se zahteva njeno iseljenje iz grada.

Na dan 2. jula, u selu Gojbulji blizu Vučitrna, grupa Albanaca je napala Perić Nikolu starog 13 godina. Napad se dogodio kada se on vraćao kući iz školskog igrališta sa tri druga.

Napadi na srpske srednjovekovne crkve, manastire i spomenike na Kosovu i Metohiji čine da su oni neki od najugroženijih lokaliteta kulturne baštne u Evropi.

Manastir Visoki Dečani se nedavno našano na spisku ''Europa Nostra'' kao jedan od 7 najugroženijih lokaliteta baštine u Evropi u 2021. Savetodavni panel ''Europa Nostra'' je konstatovao da su Dečani jedini spomenik u Evropi pod snažnom vojnom zaštitom neprestano u periodu od 20 godina , iako predstravlja spomenik od najvećeg istorijskog i kulturnog značaja za Evropu i svet.

Ova spirala nasilja koja se dešava na Kosovu i Metohiji kulminirala je početkom ove nedelje. Pod izgovorom sprovođenja novih pravila za registarske tablice na kolima, Priština je rasporedila teško naouržane specijalne jedinice na severu pokrajine.

Ovo je još jedno brutalno kršenje Briselskog sporazuma i ovo iracionalno demonstriranje sile je zapalilo veću krizu. Poremetilo je isporuku hrane i lekova srpskim zajednicama na severu pokrajine. Lokalni Srbi koji su se mirno okupili da protestuju protiv ove mere sačekani su sa suzavcem i brutalnošću policije, tako da to oziljno preti lokalnoj i regionalnoj stabilnosti.

Uprkos svim izazovima i dnevnimm provokacijama, Srbija ostaje snažno opredeljena iznalaženju rešenja na bazi kompromisa, koji će obezbediti trajan mir i stabilnos.

Dijalog i sprovođenje postignutih dogovora - jedini su pravi put za rešavanje svih otvorenih problema.

Međutim, skoro 9 godina od postizanja Briselskog sporazuma, kao prvog sporazuma o normalizaciji između Beograda i Prištine, osnivanje Zajednice srpskih opština -  kičme ovog sporazuma - još uvek nije čak ni počelo.

Želela bih da  apelujem još jedanput, na meuđarodnu zajednicu, i posebno Evropsku uniju kao granta Briselskog sporazuma, da čvrsto insistira da Privremene institucije samoproglašene Vlade u Prištini počnu da sprovode sve postignute dogovore.

Republika Srbija, braneći svoj suverenitete i teritorijalnu celovitost, istovremeno brani međunarodno pravo, Povelju UN, pravno obavezujuću Rezholuciju 1244 Saveta bezbednosti UN, i vrhovno ovlašćenje Saveta bezbednosti kada se radi o očuvanju meuđarodnog mira i bezbednosti.

Posebnu pažnju pridajemo značaju aktivnosti misije UN na Kosovu i Metohiji i od nje očekujemo da nastavi sa sprovođenjem svog mandata u Pokrajini u skladu sa ovom rezolucijom.

Poštovani prijatelji,

Naša generacija deli zajedničku sudbinu savremenog sveta, koja postaje sve složenija u smislu geopolitike, tehnologije, zdravlja, klime. Suočena sa takvim izazovima Srbija će nastaviti da neguje partnerske odnose na predvidljivoj i transparentnoj osnovi.

Nastavićemo da sprovodimo reforme vladavine pava na našem putu u EU, što je naš strateški soljnpollitički cilj. Ovaj cilj vidimo kao neodvojiv od postizanja održivog mira, stabilnosti i prosperiteta.

Mi ćemo  biti domaćin, zajedno sa Republikom Azerbejdžan koja u ovom trenutku predsedava Pokretom nesvrstanih, komemorativnog događaja na visokom nivou kojim se obeležava 60. godišnjica Prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja koja je odžana u Beogradu 1961. godine. Unapred se radujemo što ćemo biti domaćini našim prijateljima iz svih delova sveta u Beogradu, u oktobru ove godine.

Dalje ćemo jačati saradnju na celom Balkanu, preko inicijative Otvoren Balkan i Berlinskog procesa, otvaranjem granica, usaglašavanjem razlika i daljim intetrisanju našeg ragiona.

U zaključku,

Tokom proteklih 7 godina Srbija se transformisala: pokrenuli smo ekonomski oporavak, stvorili šanse za mlade ljude, podstakli smo thenološki bum i poboljšali poziciju Srbije u inostranstvu. Progres koji smo učinili omogućio je Srbiji da se snažnije suoči i preživi pandemiju.

Svet se sada suočava sa prekretnicom, Oporavak od Kovid-19 i održiva obnova neće biti mogući ako se problemi, stari i novi, ne budu rešavali zajedničkim snagama i kolaborativnim međunarodnim akcijama.

Naučili smo jednu važnu lekciju iz ove pandemije: ukoliko nismo svi bezbedni, niko nije bezbedan - prema tome, ili svi možemo zajedno da pobedimo, svi mi - bez obzira koliko bili bogati ili siromašni, veliki ili mali, iz Evrope, Azije, Afike, Amerike, Australije ili da zajedno propadnemo.

Ali, ako ništa drugo, pandemija Kovid-19, kao i problem promene klime, trebalo je dan nas nauče da se držimo jedni dugih.

Hvala vam.

Izvor: www.srbija.gov.rs

 



22. septembar 2021. godine Predsednica Vlade Brnabić na Globalnom Kovid-19 samitu u organizaciji Bele kuće

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je danas video-porukom na Globalnom Koid-19 samitu u organizaciji Bele kuće, koji je otvorio predsednik SAD Džozef Bajden.

Na samitu video-porukama učestvuje veliki broj svetskih lidera i zvaničnika međunarodnih organizacija, između ostalih i geleralni sekretar UN Antonio Gutereš, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen, britanski i kanadski premiijer Boris Džonson i Džastin Trudo, nemačka kancelarka Angela Merkel i mnogi drugi.

Premijerka je u pruci istakla da je Srbija bila među prvim evropskim zemljama koja je nabavila kovid vakcine, a da je ona bila prvi evropski premijer koji je primio vakcinu.

Zahvaljujući godinama ulaganja u digitalizaciju i razvoj eUprave, uspeli smo da oraganizuejmo komplikovani i složeni proces vakcinacije veom aefikasno i to na način da bude fokusiran na građane, objasnila je ona.

Međutim, kako je dodala, od samog početak bili smo sveni da ovo nije samo stvar naših građana i samo naša bora. U borbi protiv pandemije Kovid-19 ili smo svi bezbedni ili niko nije bezbedan.

Upravo zato, pored nabavke vakcine za naše građane, donirali smo vakcine i građanima regiona zapadnog Balkana, ali i drugim zemljama, podsetila je ona i precizirala da je Srbija donirala 230.000 doza vakcina regionu, vakcinisali smo strane državljane u Srbiji sa približno 300.0000 doza i izdvojili 570.000 doza vakcina za zemlje Afirke i Azije.

Brnabić je napomenula da je Srbija već započela sa proizvodnom kovid vakcine od jednog proizvođača, a da će do kraja godine započeti proizvodnju i od drugog, jer na taj način želimo da pomognemo i podržimo sve ljude i zemlje kojima su vacine potrebne.

Ovo je pandemija u kojoj ili ćemo pobediti zajedno ili ćemo izgubiti zajendo,ali moramo da se borimo zajedno, ponovila je primijerka.

Zato Srbija podžava ciljeve ovog globalnog samita, nagalsila je ona i izrazila zahvalnost Sjedinjenim Američkim Sržavama i predsedniku Bajdenu što su organizovali samit i podržali zajedničke napore u borbi protiv pandemije Kovid-19.

Vakcine su jedini izlaz u borbi protiv pandemije, zaključila je Brnabić.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

 



Kampanja zaštite imovinskih prava Srba u Federaciji BiH

U Federaciji BiH u toku je usklađivanje podataka o nekretninama katastra i zemljišnih knjiha, tzv. harmonizacija podataka. Prilikom ovog procesa pripadnici sprskog naroda mogu da izgube pravo na imovinu, koja je u njihom vlasništvu ili posedu.

Prepreku za upis vlasničkih i drugih prava na imovinu u Federaciji BiH predstravlja činjenica da se pozivi nosiocima imovinskih prava ne šalju lično, a u mnogim slučajevima se kao vlanik upisuje država, entitet, kanton ili opština, ili lice koje neovlašeno koristi srpsku imovinu.

Harmoizacija, odnosno zamena i uspostavljanje novih zemljišnih knjiga se vrši na način tako što se javni poziv objavljuje samo u Služenom listu Federacije BiH i dnevnim novinam pojedinačno za svaku katastarsku opštinu, koje su dostupne u Federaciji BiH, tako da izbegli i raseljeni Srbi, te njihovi naslednici, nemaju saznanja da je njihovo zemljište, ili zemljište predaka predmet postupka, te se njihovo pravo ne uzima u obzir.

Odbor za zaštitu prava Srba u Federaciji BiH je saopštio da se pokazalo da je veliki broj Srba ostao bez prava u novim ili zamenjenim zemljišnim knjigama, kao i da postoji realna mogunost da izbegli i raseljni Srbi i njihovi naslednici ostanu bez prava na zamljištu i zbog institucije održaja. Na osnovu člana 58. Zakona o stvarnim pravima Federacije BiH drugo lice kao samostalni posednik stiče pravo vlasništva na zemlji nakon perioda od 10 ili 20 godijna neprekidnog posedovanja.

Prema rasopoživim podacima u Federaciji BiH je uspostavljena i vodi se evidencija nekretnina u okviru 1864 katastarskih opština, u ukupno 79 političkih, koje su u sastavu 10 kantona. Zaključno sa 10.08.2021. najava uspostavljanje nove zemljišne knjige je izvršena za 240 katastarskih opština. Ukupno je izvršena zamena ili uspostavljanje zemljšne knjige za 12,33% svih katastarskih opština. Oko 400.000 lica, srpske nacionalnosti i dalje polažu prava na nepokretnosti u Federaciji BiH (u vlasništvu ili posedu). Ukoliko se građanin izjasni da nije imao saznanja o raspisu moguće je produženje do godinu dana za prijavu. Napominjemo da vlasnička tužba kod imovine ne zastareva, te su moguće i naknadne prijave pogrešnih upisa kroz sudski proces.

Imajući sve navedeno u vidu USDSR se uključila u informisanje pripadnika srpskog naroda poreklom iz Federacije BiH koji se nalaze u dijaspori da se jave Kancelariji za stručnu pravnu pomoć Republike Srpske.

 

Javljanje se može izvšiti putem sledeći kontakata:

Telefon: +387 55490940

Viber i WhatsApp: + 387 65 090-040

E-mail adresa: pravnapomoc.banjaluka@rgurs.org

Facebook i Instragram: @kancelarijezapravnupomoc

 

Kontakt Odbora za zaštitu prava Srba u Federaciji BiH:

E-mail: odborzazastitupravasrbaufbih@gmail.com

Facebook: @srbiufederacijibih

Twitter: @OdborF

 



15.09.2021. Obeležavanje Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas centralnoj manifestaciji posvećenoj obeležavanju Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave na Savskom trgu.                               

''Vaša Svetosti, poštovani člane predsedništva Bosne i hercegovine gospodine Dodik, uvažena predsednice Republike Srpske gospođo Cvijanović, uvaženi predsedniče Narodne skuptine Republike Srbije gospodine Dačiću, uvažena predsednice Vlade Republike Srbije gospođo Brnabić, Vaše ekselencije, časni oci, dragi prijatelji,  

Kralj Petar Prvi Karađorđevič, uručio je juna i novembra 1911. godine 51 pukovsku zastavu svojoj vojsci.

Nijedna, ponavljam, nijedna, od tih zastava nije zarobljena, što je presedan u istoriji modernog ratovanja.

Junaci kojima je poveren zadatak da se staraju o tim zastavama, prošli su sve bitke balkanskih i Prvog svetskog rata, da bi baš na današnji dan 1918. godine, jurišajući ispod tih barjaka, pobedonosno krenuli u proboj Solunskog fronta. Slava našim velikim, srpskim junacima!

Našim precima, junacima Kolubare, Cera, Kumanova, nosiocima Krađorđeve zvezde i Albanske spomenice, srpska trobojka, crveno-plavo-bela, bila je i veća i važnija i preča od života, jer ih je opominjala da sloboda Srbije nema ni cenu, ni alternativu. Zato su barjaktari ginuli, ali su zastave preživele.

Zbog njih, zbog svih drugih koji su pod tom zastavom, pod tim imenom, za tu slavu, dali živote, danas obeležavamo Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, možda i najvažniji naš praznik, koji nam jasno govori ko smo, odakle dolazimo, i gde idemo.

To je praznik našeg identiteta, onog u kojem se sjedinjuju jezik, kultura, tradicija, vera, ali i vrednosti na kojima počiva čitavo društvo, vrednosti koje jednu državu čine civilizovanom, uređenom, sposobnom da pamti, ali i da zna šta joj je i zašto činiti.

Datum koji smo izabrali, 15.septembar, je datum proboja Solunskog fronta, onaj dan u kojem, zajedno, leže i naš bol i naša slava, koji čine prvi deo one Renanove definicije nacije, po kojoj je ona zasnovana na zajedničkoj patnji, slavi u prošlosti, ali izajedničkom planu za budućnost.

Tog 15. septembra, 1918.godine, jedini plan je bila soboda, ka kojoj su srpske trupe jurnule uz čuveni naredbu Živojina Mišića: U smrt, samo ne stajte! Napred, u otadžbinu!

Taj dan je bio prvi u nizu istih takvih plebiscita, na kojima smo, bez obzira na krvavu cenu, birali, nanovo i nanovo, Srbiju i njenu slobodu.

I danas je, baš zato, važno, da slaveći sve žrtve, svaku kap krvi koju su prolili, svaku kost koju su posejali, na još jednom plebiscitu usvojimo svoj novi plan za budućnost. Onu, u kojoj ćemo stajati pod istim zastavom, znajući da je ona zastava slobode, i zastava mira, ali i zastava budućnosti.

Zastava našeg jedinstva u nameri da sačuvamo identitet i pravo da budemo to što jesmo, jedan te isti narod, koji ne želi da bilo šta od bilo koga uzme, da bilo koga ugrozi, nego samo da za sebe izdejstvuje isto ono pravo koje priznaje drugima. Pravo na ime, na istoriju, kulturu, jezi, veru, tradiciju i pravo na postojanje.

To je pravo na dostojanstvo, pravo na sećanje, ali i pravo na ono na šta inače niko ne može da nas natera, a mnogi i dalje pokušavaju, bezuspešno - pravo da sami odlučimo i kada ćemo i šta da zaboravimo.

I sebi, i durgima.

Nije uvek sve bilo sasvim svetlo tokom istorije, i najčešće prema nama samima, ponekad i prema drugima, ali, bar na ovim prosorima, ne postoji nacija koja je prošla kroz toliku tamu, i onu grobnu, nacija koja podnela toliku žrtvu da bi ugledala svetlo i postala nacija, slobodana.

Šta ćemo od sveg toga da zaboramvimo, a mnoge stvari  moramo, tek da ne bismo večno živeli u prošlosti, može da bude isljučivo naš izbor, a ne odluka bilo koga sa strane.

I odmah da bude jasno, ovu zastavu, sve one koji pod njom i zbog nje leže, zastavu našeg stradanja, zastavu naših kostiju, naših jama, logora, dece koju su  nam uzeli, sasvim sigurno nikada nećemo zaobraviti i sa ponosom ćemo je nositi.

U njoj, i to je još jedna važna lekcija koji moramo da naučimo, jesu i sve naše besmislene podele, svi propali snovi koje smo sanjali, svaka greška koju smo napravili, ali ono što u tome jeste bitno je to da, i takva, ta zastava naša, predstavlja ono jedinstvo koje se zasniva na činjenici da nismo savršeni, da jesmo različiti, ali i da znamo da je lepota zajedništva, lepota zastave, upravo i u tome.

Baš zato, naša crveno-plavo-bela trobojka nije nikakav poziv na jednoumlje, već potpuno suprotno suprotno, na čuvanje svih naših razlika pod jednom, istom zastavom.

Pod simbolom slobode, identiteta, postojanja, prava na život, jer to jesu uslovi za različitost.

Robovi su svi isti, probljeni. Slobodni ljudi se razlikuju, zato što su slobodni.

I to je nešto što mora da važi za sve ljude na Balkanu, bez obzira na to gde žive. Da budu slobodni,  u istoj meri, sa istim pravima, sa svojim jezikom, verom, kulturom i tradicijom.

I nije to nikakav poseban srpski svet, za koji nas optužuju, to je, jednostaavno, svet slobodnih, svet onih sa svojim imenom, sa pravom da glasno i bez posledica mogu da ga izgovore, uvek, i na svakom mestu.

Nikada više za srpsku trobojku nikome nećemo da se izvinjavamo. Nosićemo je  sa ponosom uvek, i svugde. Za nas ne postoji ništa važnije i preče od jedinstva našeg naroda.

I to, po nama, mora da važi za sve narode na Balkanu, bez ikakvih izuzetaka, a pogotovo bez stalnih pokušaja da se nekome, Srbima, pre svega, dozvli ponekad ime, ali i da se, uz to ime, doda i žig krivice.

Ovaj naš praznik jedinstva i slobode, ova naša zastava, imaju i tu ulogu, oni su dokaz da to, biti Srbin, ne zanči i biti kriv, ne znači nositi teret osude, već, upravo suprono, oni govore da uz to ime ide ponos.

Ponos zbog Mišara, Deligrada, Ćele kule, i Takova, Kumanova, Miloša, Đorđa, Mihajla, ponos zbog Kolubare, Cera, Kajmakčalana, ponos zbog Petra i Aleksandra, svih života datih za jedan lep, najlepši pokušaj svih antifašista da sačuvamo slobodu i u to najteže vreme, ali i zbog mučenika iz Prebilovaca, Jadovna, Jasenovca, koje nikada više ne smemo da zaboravimo, ako što smo zaboraljali 70 godina.

I to smo mi. To je Srbija. To je nova Srbija, drugačija Srbija, ponosna Srbija, koja ni od koga ništa ne traži i koja nikaoga neće da moli, koja samo hoće da ima pravo, baš kao što imaju svi ostali, i ništa više, ali i ništa manje.

To je jezik, naš srpski jezi,k, jezik i Meše Selimovića, i Ive Andrića, i Miloša Crnjanskog. To je kultura koju smo stvarali, to je vera bez mržnje, to je naše biće, to nas određuje i čini dostojnim narodom.

To nam, na kraju, daje snagu, nauk, da u ovom veku, čiji temelji su nam danas u rukama, tražimo mir i da svoju snagu, veličinu, otkrijemo u životu, u onom što ga čini boljim, u radu, u velikim poduhatima pravljenja puteva i mostova, u povezivanju, u fabrikama, novim bolnicama, u znanju i veri da umemo, možemo, jednako, ili više od svih drugih.

I kao što se mi ponosimo precima kojiu su za slobodu davali živote, tako sutra naši potomci treba da se ponose nama, koji ih učimo kako se za slobodu živi i kako se, u sloobodi, živi.

I treba da ih naučimo kako se pamiti, i kako se, samo svojom voljom, zaboralja. Kako se zalužuje dostjanstvo i kako se poštuje temelj.

A temelj jeste to ime, Srbija, pod kojim su toliki nepozanti sahranjeni. I ta naša zastava, u koju su utkali svoje živote, da ostnu prepoznati. I slava, Otadžbina, koja svoju decu vidi, čuje, i pomaže, ma gde ona bila.

Temelj je i ovaj prazni, praznik našeg identiteta, naše istorije, ali i naših različitosti koje, opet, daju i slavu i bol u prošlosti, i jasan plan za budušćnost.

I hoću da kaže veliko hvala našem narodu u Repubici Srpskoj, hoću da kažem i veliko hvala njegovim predstavnicima, koji su ovde, hoću da kažem veliko hvala i našem narodu u Crnoj Gori i njegovim predstavnicima, onima koji se ne stide da kažu da su Srbi, hoću da kažem i veliko hvala našem mučeničkom narodu na Kosovu i Metohiji, njihovim predstavicima, koji su večeras ovde, sa nama, ali i da kažem veliko hvala svima onima koji danas nisu smeli da istaknu svoju, srpsku zastavu zbog pretnji njihovih režima u regionu, da im kažem hvala, jer znam da su njihova srca večeras ovde, sa nama i da kucaju za naš, za svoj srpski narod.

I dozvolite mi, na kraju, da kažem da ono što ću da radim, koliko god budem mogao, svom snagom, svim srcem, svom dušom, onoliko vemena koliko je ostalo, vodiću Srbiju da bude još jača, snažnija, da može da pomogne Repubilici Srpskoj, nikad ne dirajući u prava Bosne i Hercegovne, da pomognem našem naordu i u Crnoj Gori, i na svakom mestu, i da zaštitimo svakog srpskog čoveka od progona, da nam se nikada više ne ponove ni Jasenocac, ni Jadovno, ni Prebilovci, ni Oluja, ni Bljesak, ni pogromi iz 2004.godine.  I to je naš zavet!

Neka živi srpsko jedinstvo, sloboda naša i naša crveno-plavo-bela trobojka!

Neka živi Republika Srbija!

Živela Srbija!''

 

Izvor/Foto: Predsedništvo/Dimitrije Goll



06. septembar 2021. Predsednik Vučić primio akreditivna pisma ambasadora koji pokrivaju srbiju na nerezidencijalnoj osnovi

Predsedniku Republike Srbije Aleksandaru Vučiću su danas akreditivna pisma predali ambasadori, koji svoje zemlje predstavljaju na nerezidencijalnoj osnovi, i to:

NJ.E. Asmahan Abdulhamid Al-Toki, ambasadorka Republike Jemen

NJ.E. Jusuf Ahmed Hamed Aldžabri, ambasador Sultanata Oman

NJ.E. Nada Kruger, ambasadorka Republike Namibije

NJ.E. Eudora Hulda Kvartej Koranteng, ambasadorka Republike Gane

NJ.E. Lino Zonzini, ambasador Republike San Marino

NJ.E. Vitautas Pinkus, ambasador Republike Litvanije

NJ.E. Karmensa Haramiljo Gutjeres, ambasadorka Republike Kolumbije

NJ.E. Himena Karolina Ares Mora, ambasadorka Republike Čile

NJ.E. Ahmed Sveidat, ambasador Hašemitske Kraljevine Jordan

NJ.E. Esperans Ndajizeje, ambasadorka Republike Burundi

NJ.E. Marija Erla Marelsdotir, ambasadorka Republike Island

NJ.E. David Dondua, ambasador Gruzije

NJ.E. Oleg Firer, ambasador Grenade

NJ.E. Izult Ficdžerald, ambasadorka Irske

NJ.E. Čed Blekmen, ambasador Barbadosa

NJ.E. Frank Simafranka, ambasador Republike Filipini

NJ.E. Gordon Paće Bonelo, ambasador Republike Malte

NJ.E.  Zeineb Eli Salem, ambasadorka Islamske Republike Mauritanije

NJ.E. Osama Dahil Al-Ahmadi, ambasador Kraljevine Saudijske Arabije

NJ.E. Luis Fernando Karansa Sifuentes, ambasador Republike Gvatemale

NJ.E. Džuli Limberopulos Kosiori, ambasadorka Republike Paname

NJ.E. Mohamed Šamim Ahsan, ambasador Narodne Republike Bangladeš

NJ.E. Ram Kadži Khadka, ambasador Nepala

NJ.E. Modup Ajrel, ambasador Savezne Republike Nigerije

Predsednik Vučić je ambasadorima poželeo uspešan diplomatski mandat, izrazivši uverenje da će politički dijalog i ekonomska saradnja Srbije i ovih zemalja nastaviti da se razvijaju na obostranu korist.

Tokom susreta u Palati Srbija, predsednik Vučić razgovarao je sa ambasadorima o bilateralnoj saradnji Srbije i njihovih zemalja, spoljnopolitičkim prioritetima Srbije, situaciji u regionu, kao i o međunarodnim odnosima.

 



1.9.2021. Predsednik Vučić na Bledskom strateškom forumu

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u Sloveniji gde se održava Bledski strateški forum, koji tradicionalno okuplja lidere regiona i zemalja članica Evropske unije, kao i predstavnike evropskih institucija. Tom prilikom predsednik Vučić učestvovao je na prvom liderskom panelu ovog Foruma pod nazivom ''Budućnost Evrope - odoleti i istrajati'' gde je naglasio da veruje u ujedinjenu Evropu.

''Politika je vizija i njeno ostvarenje, a naš posao je da služimo narodu, zemlji i naciji'', poručio je predsednik Vučić i dodao da samo ujedinjena EU može da se izbori sa ekonomskom krizom''.

''Imao sam sastanak sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom, sa kojim sam razgovarao o evropskoj perspektivi Srbije i o onome što su naši zadaci'', rekao je predsednik Vučić i dodao da je tokom susreta bilo reči i o političkoj situaciji na Jugoistoku Evrope i ulozi Srbije u Evropi.

Predsednik Vučić je podvukao da Srbija nastoji da sačuva nacionalne i državne interese, kao i da je bilo reči o dijalogu sa Prištinom, situaciji u regionu, vladavini prava u Srbiji i svim daljim naporima koje Srbija mora da preduzme na svom evropskom putu.

''Moramo da gledamo da se zbližavamo jedni sa drugima, da izbegavamo sukobe i da otvaramo granice'', istakao je predsednik i naglasio da je ponosan na inicijativu Otvoreni Balkan.

Predsednik Vučić se osvrnuo i na razgovor sa predsednikom Republike Slovenije Borutom Pahorom o dobrim odnosima dveju zemalja, kao i trogoviskoj razmeni Srbije i Slovenije koja iz godine u godinu raste i napreduje i ujedno zahvalio na prilici, organizatorima Forouma da iznese svoje ideje o trenutno važnim temama.

Predsednik Vučić je kazao da je u susretu sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja, Miroslavom Lajčakom, izrazio svoju zabrinutost da će Albanci krenuti u kampanju ulaska u različite institucije.

''Za nas je EU potrebna i važna, ali moramo u međuvremenu da živimo, preživimo i unapređujemo našu ekonomiju i život naših ljudi'', zaključio je predsednik Vučić, ističući da su to za Srbiju ključne stvari.

 



05. avgust 2021. godine Obeležavanje Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji ''Oluja''

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji ''Oluja'' i poručio da Srbija pamti!         

''Danas, kada ponovo podsećamo sebe na ono što se dogodilo avgusta 1995. godine, na užasan pogrom, proterivanje više od 250 hiljada Srba, na egzodus i etničko čišćenje, mi, istovremeno, i konačno, podsećamo sebe na to ko smo, šta smo, odakle smo i kuda idemo. Hvala vam svima što smo večeras svi zajedno i što pokazujemo koliko volimo svoj narod'', rekao je predsednik Vučić i dodao da nećemo zaborati sve ono kroz šta su Krajišnici morali da prođu.           

''Za nas to nisu samo strateške brojke stradalih'', poručio je Vučić i naglasio da Srbija neće zaboraviti.

''Nikada kao danas se nije prekrajala istorija. Zato hoću da sve nas podsetim ne samo na ono šta su drugi nama činili, ne želeći da postojimo, već i na ono što smo sami sebi činili, baš kao da ne želimo da postojimo'', kazao je predsednik i napomenuo da nikada više ne sme da se ponovi da Srbija zaboravi svoje tihe heroje.                        

Predsednik Vučić je naglasio da nikada više ne smemo da pokrivamo oči, i uši, i usta, pred nečim što jeste bio pogrom i sunovrat svake ljudskosti.                      

''Praviti se da to nije tačno, izbegavajući da kažemo, zločin je ne samo prema žrtvama, nego i prema nama samima, svakom živom Srbinu, Krajišniku, prema Srbiji i njenoj budućnosti'', rekao je predsednik Vučić i podvukao da ljudi samo ako pamte mogu da se usprave i žive i sa sobom i sa drugma bez zazora, straha i sumnje.                  

Predsednik Vučić je istakao da Srbija mora da se bori za mir i za kolevke sa decom, kao i da nas zaborav poništava i briše iz istorije i iz budućnosti, oduzimajući nam pravo na svako sutra.

''Naša misija je srećna budućnost za nas i za novo pokolenje! Današnja Srbija počiva na jasnom identitetu i na kulturi sećanja'', ukazao je predsednik Vučić i podsetio da je urađeno sve ono što je decenijama zapostavljano, kao i da je snažna Srbija postala gospodar svoje sudbine.                   

''Neka je večna slava srpskim mučenicima koji su stradali u ''Oluji'' i u svim pogromima. Vaša deca su u svojoj Srbiji, zbrinuta, voljena i uspešna. Mirno spavajte sokolovi srpski, budućnost vaše dece je naš zavet'', zaključio je predsednik Vučić i zahvalio svima koji su pokazali večeras kako se voli svoja zemlja i da Srbija pamti.

Izvor: www,predsednik.rs

Foto: www.predsednik.rs



03.08.2021. godine Javni poziv za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu

Obaveštavamo da je ministar spoljnih poslova Nikola Selaković, doneo odluku, dana 2. avgusta 2021.godine, kojom se raspisuje javni poziv za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.

Uvid u raspisani javni poziv možete izvršiti na sledećim linkovima:

- https://www.mfa.gov.rs/

- https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

 



Konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković je, 19. jula 2021.godine, doneo odluke o raspisivanju konkursa za sufinansiranje projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i dijaspore i matične države i Srba u regionu.        

Uvid u raspisane kokurse za sufinansiranje projekata možete izvršiti na sledećim linkovima:

https://www.mfa.gov.rs/

https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/ .



22. jul 2021. godine Predsednik Vučić: Odlučili smo - naš cilj je EU, ali je Kina važan partner

Mi smo se odlučili - naš cilj jeste i ostaje EU, istakao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu nemačkom dnevniku ''Handelsblatu'' i da za Srbiju ne postoji nikakva alternativa, ali naglasio i da je Kina važan partner Srbiji, a zadatak države da vodi brigu o interesu svojih građana.               

On je tako odgovorio na pitanje šta će Srbija izabrati kada jednom bude morala da bira između tesnih odnosa sa Pekingom ili EU. Vučić je naglasio da Srbija želi da postane punopravna članica EU.           

''Nas povezuje istorija, zajednička kultura, članice EU su bez premca već sada naši najvažniji partneri'', objasnio je i dodao da je trgovinska razmena Nemačke i Kine 3.000 puta veća nego Srbije i Kine, a, primetio je, i pored toga se poslovi Srbije sa Kinom prikazuju kao problem.                      

Na konstataciju da nemačka kancelarka Angela Merkel nije čestitala stotu godišnjicu KP Kine, a da je on to učinio, odgovorio je da Srbija nije Nemačka, već mala zemlja. Na dodatno insistiranje šta će uraditi Srbija ako mora da bira između EU i Kine podvukao je da se Srbija već odlučila, da joj je bio i ostao cilj članstvo u EU.                  

''Naši najveći investitori su iz EU. Na EU otpada 67 odsto naše trgovine. Plus 17 odsto sa zemljama regiona koje se sve nalaze na putu ka EU. Bez EU ne možemo preživeti'', dodato je on.                     

''Ali možemo li mnogo toga dobrog sproveti sa Kinom - naravno. I to činomo, kao i Nemačka'', istakao je Vučić, a na primedbu da se kritikuje kvalitet projekata Puta svile, pre svega zbog kineskih radnika, odgovorio da je kvalitet puteva ili mostova, koju Srbija gradi sa Kinom, odličan.                     

''Dajemo posao onima koji nam podnesu najbolju ponudu. Zog toga kažem Evropljanima koji kritikuju kineske projekte u našoj zemlji - ponudite nam projekat za jedan evro više i dobićete ga'', naglasio je on.                 

S tim u vezi je ukazao da Srbija sa 600 miliona evra pomoći EU gradi železničku prugu ka Severnoj Makedoniji, navodeći da je ponuda bila bolja od kineske.                     

''Često se govori o pruzi prema Budimpešti sa 180 kilometara kroz teritoriju Srbije koju finansira Kina. Ali pruga koja se gradi uz pomoć EU od Beograda do severnomakedonske granice je duplo duža i niko ne govori o tome. Sve je suviše politički'', konstatovao je on.                              

Upitan da li pozdravlja planove EU i SAD o alternativnoj inicijativi Putu svile, Vučić je rekao da podržava sve što donosi prednosti našem regionu.           

''Kinezi žele da prošire svuda svoje prisustvo, ali mnogi procesi na Zapadu, iskreno rečeno, su efikasniji i bez problema. Moramo još mnogo da učimo od Zapada, ali pristižemo'', kazao je Vučić.                   

On je ukazao da je Kina važan partner Srbiji i dodao da kada je počela konsolidacija državnih finansija 2014. naša država je dobila dobre uslove od Kine za razvojne proekte.                       

On je naveo i da je na istoku Srbije, na molbu EU raspisan kokurs za rudnik bakra, da šest meseci nijedno evropsko preduzeće nije dalo ponudu, te da su ga preuzeli Kinezi.           

''Naš posao je da brinemo o ljudima'', poručio je on.                     

Podsetio je da je srpska pivreda u osam i po godina porasla za 52 odsto, što z EU znači da bi Srbija mogla biti snažna članica i motor za ceo region.             

Objašnjavajući kako se Srbija tako dobro ekonomski razvija on je ukazao da Srbija ima odličnu radnu snagu, koja govori engleski, da su društvo i administracija digitalizovani, i da ima i najfleksibilniji zakon o radu u Evropi, kao i konsolidovane javne finansije.           

Podsetio je da je ranije javni dug bio na 78 odsto BDP, a danas je smanjen, zahvaljujući snažnim rastom privrede, na 52 odsto.                           

''Možemo sebi priuštiti da investitorima damo podsticaj za dolazak'', dodao je on i istakao da Srbija nudi pomoć investicijama, ali da na pimer za dolazak Centra za razvoj ''Kontinental'' motiv nisu bile subvencije.      

Ukazao je da je samo Srbija u ovom regionu pre pet, šest godina pokrenula dualni obrazovni sistem, koji imaju Nemačka, Švajcarska i Austrija, da je na desetine hiljada ljudi u dualnom obrazovanuu, a da to cene strani investitori, koji, uz to, mogu tesno sarađivati i sa univerzitetima.        

Nemačka, naveo je, je najvažniji trgovinski partner i naveći investitor.            

Počeli smo dolaskom malih teksitlnih preduzeća iz Turske, a sada dolaze pre svega velike nemačke fime. Danas u nemačkiim kompanijama u Srbiji radi 71.000 ljudi'', objasnio je on.                   

Vučić je kazao da je veoma važna evropska perspektiva za investitore, navodeći da ''Nikek'', ''Toji Tajers'' ili ''Micubiši'' dolaze iz Japana u Srbiju jer je naša država na stabilnom evropskom putu.                   

Upitan da li veruje da će Srbija u dogledno vreme postati članica EU, kazao je da se on ne žali.              

''Sigurno je da smo dobili 45 milijardi evra pomoći EU, da bismo ekonoski mogli dalje. Umesto toga smo dobili od EU 1,6 milijardi evra. Navikli smo da naše uspehe sami ostvarujemo'', rekao je Vučić.                  

Predsednik Srbije je podsetio da su u Hrvatskoj ranije plate bile 2,2 puta veće nego u Srbiji, a danas su veće za svega 1,7 puta.                   

''Zatvaramo rupu  sopstvenim snagama. Ako bi postali članica EU onda zasigurne ne bi tražili najveće subvencije'', uverva on.          

Rekao je da srpski put sledi nemački put ka Evropi, i da Srbija želi fer šansu.                      

''Verujem rečima Merkelove. Ona je na kraju svog mandata i ne bi morao više da je hvalim. Ali ona nam je dala stabilnost, slobodu putovanja u  EU, pomogla u migrantskoj krizi 2015. godine i ministra privrede Altmajera i druge zamolila da tesno sarađuju sa nama'', podsetio je on.                   

Na pitanje da li ima naznake da će i nova nemačka vlada podržati tako Srbiju, Vučić je izrazio uverenje da će tako biti.          

''Poznajem Armina Lašeta, razgovarao sam sa njim kao premijerom Severne Rajne Vestfalije. Veoma je pametan i razume situaciju na Balkanu, i zasigurno će kao novi kancelar nastaviti politiku Merkelove prema našem regionu'', dodao je on.          

Vučić je, takođe, izrazio uverenje da Rusija, ako bi se konkretizovalo pristupanje Srbije EU, ne bi slično reagovala kao u slučaju Ukrajine i da je tu reč o suverenoj odluci Srbije.                   

Na dodatno pitanje s tim u vezi Vučić je ukazao da je uvek kada bi se sastajao sa Vladimirom Putinom, a bilo je 18 ili 19 sastanaka, govorio da je zahvalan za tradicionalno tesno prijateljstvo sa Rusijo, ali i da se Srbija nalazi na jasnom EU kursu.                 

''Upitao je da li je to naš izbor i ja sam odgovorio ''da, članstvo EU je naš cilj'', dodao je on.                

Kada je reč o ''Kosovu'' Vučić je naglasio da je potreban kompromis u vezi ovog pitanja.               

''Samo tako moće biti održivog mira. Srbija, a i ja želimo mir. Prestanimo sa ludostima prošlosti. Tada ceo region može postati motor novog rasta za Evropu'', rekao je Vučić.

 

Izvor: Tanjug



20. jul 2021.godine Srbija ostvarila veliki uspeh u oblasti digitalizacije

Predsenica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je na skupu posvećenom digitalizaciji i IT sektoru, koji je održan u Njujorku, da je, otkako je postala premijerka, najponosnija na uspeh Srbije u oblasti digitalizacije.       

Brnabić, koja boravi u dvodnevnoj poseti SAD, rekla je da je, kada je u avgustu 2016. godine izabrana za ministarku državne uprave i lokalne samouprave, želela da učini sve da promeni javnu administraciju i ono što joj je kao građaninu smetalo.       

Ona je navela da je, kada je stupila na dužnost premijera, znala šta su joj prioriteti i da najpre treba da se digitalizacija podigne na viši nivo, da počne reforma obrazovanja i da se radi na jačanju ekonomije.         

Verovala sam u zemlju koja veruje u narod, jer je srpski narod kreativan. Od 1. juna 2017. godine počeli smo da radimo kao e-Vlada, odnosno da razmenu podataka vršimo elektornskim putem, navela je predsednica Vlade.      

Prema njenim rečima, naši građani nisu više morali da idu, recimo, u Poresku upravu, a od tada je javna administracija razmenila 50 miliona dokumenata, što znači da građani nisu morali da idu od kancelarije do kancelarije po 50 miliona papira.        

Brnabić je istakla da je ponosna i na ono što je urađeno na polju obrazovanja otkako je na čelu Vlade, preciziravši da je u septembru 2017. godine uvedeno programiranje kao obavezan predmet u osnovnim školama.     

Niko nije verovao da to možemo da uradimo, ali smo sarađivali sa privatnim sektorom i nekim društvenim organizaciama i uspeli smo u tome. Trenutno smo mnogo ispred brojnih zemalja u Evropi i svetu, rekla je premijerka.          

Predsednica Vlade je ukazala na to da je ipak najponosnija bila kada je postavljen kamen temeljac za nučno-tehonolški park u južnoj Srbiji, napomenuvši da do sada naša zemlja ima četiri naučno-tehnološka parka.        

Ona je istakla da je Srbija od tada postala jedna od najuspešnijih zemalja u svetu na tehnološkom polju, pri čemu je po nekim parametrima među deset država u svetu, a u nekim među pet, ocenivši da je to dokaz da se zemlja može brzo menjati.                       

Premijerka je, odgovarajući na pitanje o vakcinaciji, naglasila da naša država nikad to nije gledala kao geopolitičko pitanje, već kao zdravstveno.           

Prema njenim rečima, Srbija je razgovarala sa proizvođačima i sa Istoka i Zapada i bila je među prvim evropskim zemljama koje su potpisale ugovore i sa kompanijom ''Fajzer/Biontek'' i sa ''Sinofarmom''.                               

Nažalost, mnoge zemlje su gledale na ovo pitanje kao geopolitičko. Nama to nije bilo bitno, dokle god su vakcine bezbedne, naglasila je predsednica Vlade i dodala da tu nije bio kraj uspehu Srbije, jer je potrebna i dobra organizacija.       

Brnabić je objasnila da je organizacija druga važna stvar u vakcinaciji, jer je to logistički veoma težak proces, dodavši da je, uz pomoć digitallizacije, ostvaren uspeh i da se isplatilo sve što smo radili prethodnih godina.      

Ona je navela da je Srbija brzo uspostavila sistem preko kojeg građani mogu da iskažu interesovanje za vakcinaciju protiv korona virusa i da izaberu koju vakcinu žele da prime, kao i da budu obavešteni porukom kada da se jave na vakcinaciju.          

Sada mogu da se ulogujem na telefon, da vidim koliko je ljudi primilo vakcinu, koliko se još prijavilo, tako da se vide efekti digitalizacije. Sve smo naprvili vrlo efikasnim i lakim za naše građane, obajsnila je premijerka.         

Brnabić je, ogovarajući na pitanje šta ostalim zemljama sveta može da poruči kako da brže napreduju, rekla da je važno da se što više ulaže u digiatizaciju i edukaciju.         

Morate da naučite decu kako da razmišljaju, a ne šta da misle. Neće sva deca postati IT stručnjaci, ali ono što mogu da nauče jeste algoritamski način razmišljanja i kako da donose odluke, poručila je ona.         

Premijerka je kao važnu stvar za napredak navela ulaganje u brz internet i obezbeđivanje infrastrukture za startap kompanije jer sve više i više ekonomja će biti zasnovano na sartapovima i inovacijama, naglasivši da treba pomoći ljudima da pokrenu firme i sprovedu svoje ideje.                               

Ona je, govoreći o društvenim mrežama, ukazala na to da su lažne vesti postale njveći izazov ovih mreža i ostaće još neko vreme.     

To je najveći izazov sa kojim se, kao premijer, susrećem, posebno tokom pandemije korona virus, rekla je ona i dodala da su društvene mreže i velika prilika za političare da komunciraju sa građanima.      

 

Izvor: www.srbija.gov.rs

Foto:  www.srbija.gov.rs



05. jul 2021. godine Srbija snažno podržava Berlinski proces

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je danas na onlajn Samitu lidera Berlinskog procesa na kojem je bilo reči o konkretnim rezultatima postignutim u toku njegovog sedmogodišnjeg trajanja, planovim za naredni period i inicijativama čiji je cilj pružanje podrške Zapadnom Balkanu na njegovom putu ka Evropskoj uniji.           

Fokus samita bio je na izgradnji zajedničkog regionalnog tržišta koji se odnosi na četiri temeljne slobode: slobodno kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala, za koje je usvojuen Akcioni plan u novembru prošle godine, a od kojeg bi region imao posebne benefite.                  

Na samitu je rečeno da je saobraćajna i energetska infrastruktura proširena tokom poslednjih godina i povezana sa saobraćajnicama Evropske unije, a pohvaljena je implementacija sporazuma o ukidanju naknada za roming na Zapadnom Balkanu, koja je počela sa primenom ovog meseca.        

Kao važan projekat procesa izdvojena je Regionalna kancelarija za saradnju mladih (RYCO) u cilju povezivanja i izgradnje razumevanja i tolerancije u regionu.                           

Pohvaljene su i aktivnosti Veća za regionalnu saradnju (RCC) i Sekretarijata Srednjoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA) za napore u sprovođenju Akcionog plana za zajedničko regionalno tržište.                    

Ocenjujući da se Berlinski proces, čvrsto zasniva na temeljnom uverenju da je ekonomija Zapadnog Balkana deo Evrope, nemačka kancelarka Angela Merkel je istakla, da on umnogome doprinosi stabilnoti i povezivanju regiona zapadnog Balkana što je i ujedno i interes Evropske unije.          

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, u svom današnjem obraćanju, zahvalila je nemačkoj kancelarki Angeli Merkel na snažnoj  podršci i aktivnom prisutpu regionalnoj saradnji.                

Zahvaljujući podršci Nemačke i kancelarke Merkel, ali i unutrašnjim inicijativama predstavnika Srbije, Albanije i Severne Makedonije, kako je objasnila premijerka, implementacija Akcionog plana omogućiće dalje širenje ekonomske i trogovinske saradnje regiona, što će ga ujedno učiniti privlačnijim za strane investitore i ubrzati ekonomski rast.       

Brnabić je istakla da Srbija snažno podržava Berlinski proces, ne samo u cilju ekonomskog razvoja regiona, već i kao ideju povezivanja i ujedinjenja Zapadnog Balkana i njegovog približavanja Evropskoj uniji.               

Ona je zaključila da je podrška u regionu bila naročito vidljiva kroz solidarnost sa susedima tokom pandemije i pomoć u vakcinama i medicinskoj opremi.            

Na samitu, koji je otvorila nemačka kancelarka Angela Merkel, osim predstavnika regiona, učestvovali su i premijer predsedavajuće EU Slovenije Janez Janša, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, austrijski kancelar Sebastijan Kurc, predsednik Francuske Emanuel Makron, premijer Italije Mario Dragi, premijer Poljske Mateuš Jakub Moravjecki i generalna sekretarka Saveta za reionalnu saradnju (RCC) Majlinda Bregu.

 

Izvor: www.srbija.gov.rs

Foto: www.srbija.gov.rs.



29. JUN 2021. godine Predsednik Vučić učestvovao na konferenciji ''Mini Šengen''

Predsednik Republike Srbije Alksandar Vučić učestvovao je danas putem video-linka na konferenciji ''Mini Šengen'' sa predsednikom Vlade Republike Albanije Edijem Ramom i predsednikom Vlade Republike Severne Makedonije Zoranom Zaevim. Zvaničnici su razgovarali o daljim koracima u regionalnoj saradnji, kao procesu od virtalnog značaja za napredak Zapadnog Balkana i evropskomg puta u celini.                         

Sagovornici su se saglasili da je zemljama Zapadnog Balkana potrebno članstvo u Evropskoj uniji, ali i da je isto toliko Evropskoj uniji potreban Zapadni Balkan, budući da je region i okružen granicama EU, a zemlje koje streme članstvu dele zajedničke evropske vrednosti.                        

Predsednik Srbije i premijeri Albanije i Severne Makedonie izrazili su želju da četiri evropske slobode - kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala, počnu da se primenjuju što pre širom regiona, te da će u tom kontekstu pružiti punu podršku regionalnom zajedničkom tržištu na Samitu Berlinskog procesa, 5. jula.                

''Svesni smo toga da samo zajedničkim radom i prihvatanjem regionalne saradnje u okviru različitih regionalnih inicijativa kao što su zajedničko tržište, reginalni Šengen, zeleni koridori ili Berlinki proces, možemo da pribilžimo naše ekonomije, uvećamo blagostanje naših ljudi i dovedemo velike investicije, koje inače ne bi bile moguće ni za jednog od nas pojedinačno'', jedan je od zajedničkih zaključaka ove video-konferencije.           

Sagovornici su se saglasili da se 29. jula sastanu u Skoplju, kako bi napravili pregled napretka u primeni dosadašnjih inicijativa i projekata i potpisali dodatne sporazume između tri zemlje vezane za sprovođenje obaveza iz Berlinskog procesa, kao i o saradnji i pomoći u slučaju prirodnih katastrofa i olakšicama za trgovinu, izvoz i uvoz.          

''Pozivamo i podstičemo naše kolege iz regiona da potpišu i primenjuju slične sporazume, kako bi vizija zajedničkog političkog i ekomomskog prostora širom Zapadnog Balkana uskoro, kroz jedinstveno tržište, postala važan deo svakodnevice naših građana'', poručili su predsednik Srbije i premijeri Albanije i Severne Makedonije.             

Sagovornici su posebno naglasili da će i pored kašnjenja u procesu proširenja i dalje nastojati da prepoznaju nove načine, oblasiti politika i finasijske instrumente, kako bi sve tri zemlje uvećale doprinos Evropi, ojačale veze sa Evropskom unijom i postepeno integrisle region u u jedinstveno evropski tržite.                     

Govoreći o Zelenoj agendi, sagovornici su uputili zajedniči poziv Evropskoj uniji i Sjedinjenim Državama da  se pridruže zemljama širom regiona u cilju podrške u razvoju projekata u koje bi moglo da se insvestira što pre, kako bi se unapredila zaštita životne sredine i povećala široka upotreba obnovljivih izvora, u sklopu primene Ekonomskog i investicionog plana EU i Zelene agede za Zapadni Balkan.              

''Naše zemlje imaju ogroman potencijal za održivi rast i razvoj ovog sektora. Zamolićemo za praktičnu podršku kako bismo otkrili koji projekti mogu da unaprede naš region u pogledu izvora obnovljive energije za naše građane i za zelenu energetsku budućnot EU'', istakli su sagovornici tokom video-konferencije ''Mini Šengen'' i zaključili da samo regionalno povezivanje, uz podršku Evrpkse unije, može da dopinese opštoj stabilnosti i napretku celog regiona i Evrope.       

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: www.predsednik.rs



28. jun 2021. godine Selaković: Snažna podrška V4 evropskoj perspektivi zapadnog Balkana

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas u Poznanju na sastanku ministara spoljnih poslova Višegradske grupe (V4) i zapadnog Balkana.                   

Selakoviić je poručio da je današnji susret bio prilika da se još jednom potvrdi snažna podrška V4 evropskoj perspektivi zapadnog Balkana, ukaže na potrebe nastaka reformi naših društava uz svo razumevanje onih prepreka koje se pred nama nalaze, a nisu bile pred državama članicama V4 kada su one pristupale EU.   

                   

Šef srpske diplomatije istakao je da su Mađarska, Slovačka, Češka i Poljska, kada su pregovarale o članstvuu EU, tačno znale da, kada sprovedu određene reforme i obaveze, u tom momentu imaju i datum svog ulaska u EU, a da je to ono što zapadni Balkan danas nema.                          

''Ovo je bila još jedna prilika da se apeluje na kolege da njihova podrška nama bude još čvršća, da se zaobiđe ono što nam se učinilo da postoji na zapadnom Balkanu a to je da se podizanje bilateralnih pitanja koristi i služi kao jedna vrsta prepreke nastavku evropskog puta, i da pokažemo u nekim stvarima jedinstvo'', objasnio je ministar.   

                

Ministar je naglasio da je na današnjem sastanku razgovaranao i o značaju regionalnog povezivanja, pre svega ekonomskog, i posebno podvukao da Srbija, kroz politiku predsednika Vučića i inicijativu ''mini šengen'', pokazuje na svakom koraku koliko je sudbina čitavog regiona važna kao što je važna i sudbina same Srbije.      

              

''Za nas je važno da evropske integracije nude očuvanje mira i stabilnosti u regionu. Mir i stabilnost u regionu zapadnog Balkana za nas su od suštnske važnosti. Srbija dopinos očuvanju mira i stabilnosti daje na svakom koraku i nastaviće to da radi'', poručio je Selaković, izražavajući uverenje i da će Brisel na odgovarajući način vrednovati sve ono što smo uradili na evropksom putu.



11. jun 2021. Prioritet Srbije i Poljske ekonomska saradnja

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio je da su današnji sastanci sa ministrom inostranih poslva Poljske Zbignjevom Rauom i ministrom za evropske poslove u Kabinetu premijera Poljske Konradom Šimanjskim bili veoma dobri i sadržajni, kao i da su tom prilikom dogovrene važne posete na najvišem nivou.         

Ministar je posebno istakao da je nedopustivo to što srpski minstar spoljnih poslova nije bio u zvaničnoj poseti Poljskoj duže od deset godina.          

''Ovo je bio samo početak naših dobrih sastanaka. Na sastanku sa ministrom Rauom dogovorili smo i njegovu uzvratnu posetu polovinom oktobra meseca, ali i dobili uveravanja da bi nekoliko nedelja nakon toga moglo da dođe do posete predsednika Poljske'', poručio je ministar.            

Ministar je najavio i da će tokom posete predednika Andžeja Dude doći do održavanja velikog biznis-foruma, a prilikom posete ministra Raua do otvaranja Poljske agencije za ekonomski razvoj koja će svoje regionalno sedište imati u Beogradu.                   

Selaković je nagasio da je prioritet saradnje dve zemlje ekonmska saradnja, da je prošle godine ekonomska razmena bila milijardu i 328 miliona evra, da je za prva četiri meseca ove godine premašila 531 miliona evra, i da ćemo, ukoliko se ovaj trend nastavi, imati veći obim spoljnoploitičke razmene.            

Ministar je rekao da je polskim kolegama zahvalio na stalnoj, snažnoj i principijelnoj podršci politici proširenja EU i pružanja i pomoći Srbiji.                

''Na sastanku sa ministrom Rauom čuo sam podatak da su oni svoj BDP, od početka ulaska u period tranzicije, dakle u periodu od 30 godina, povećali za 5 putra'', istakao je Selaković.                     

Dodao je da je na svim sastancima sa poljskim zvaničnicima odato priznanje politici predsednika Vučića i Vlade Srbije na polju ekonomskih reformi i to je poslužilo kao dodatni motiv za veliko interesovanje poljskih privrednika.        

Ministar Selaković je rekao i da je sa ministrom Rauom potpisao dva važna akta, Memorandum o razumevanju između ministarstava spoljnih poslova Srbije i Poljske i Progam saradnje u oblasti kulture, obrazovanja i nauke za period 2021-2024. godine.



11. jun 2021. Zahvalnost Poljskoj na podršci evrointegracijama Srbije

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković sastao se danas u Varšavi sa ministrom za Evropu u Kabinetu premijera Poljske Konradom Šimanjskim.                                

Selaković je izrazio zahvalnost Poljskoj na pružanju podrške Srbiji u procesu evrointegracija i istakao da Poljska spada u grupu zemalja članica Evropske unije koje se aktivno zalažu za nastavak procesa proširenja. S tim u vezi, ministar je ukazao da je veoma značajno iskustvo koje Poljska želi da podeli sa našim regionom i kao član EU i kao član Višegradske grupe. 

                    

Šef srpske diplomatije poručio je da punopravno članstvo u EU predstavalja strateški spoljnoplitički cilj i da Srbija ostaje u potpunosti posvećena reformskom procesu, te da sprema očekuje održavanje naradne Međuvladine konferencije Srbije i EU.                

Nastavićemo da sa našim partnerima radimo u cilju dalje integracije i dragoceno bi nam bilo poljsko iskustvo i razmena znanja u oblastima koje su nam od značaja, rekao je Selaković.  

                    

Informišući sagovornika o regionalnoj saradnji, Selaković je rekao da je za Srbiju od ključnog interesa očivnje stabilnosti u regionu i orijentacija svih zemalja regiona ka što intenzivnijoj saradnji u svim oblastima, jer samo takav region omogućava razvoj i same Srbije.                   

Ministar je još jednom podvukao značaj inicijative ''mini šengen'' i ukazao da je  ona primer da smo kao kandidati za članstvo u EU posvećeni i regionalnoj saradnji i izgradnji mira i stabilonosti na Balkanu.  

                   

Srbija procesu normalizacije odnosa sa Prištinom i dajalogu pristupa odgovorno, posvećeno i u dobroj veri, ali uz očekivanje da će biti uvaženi naši stavovi i argumenti, te da će postojati razumevanje za vitalne državne interese Srbije, i da će biti postignut kompromisan dogovor koji znači nikam sve, a svakome dovoljno, zaključio je ministar Selaković.



11. jun 2021. Duga tradicija diplomatskih i prijateljskih odnosa Srbije i Poljske

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković drugog dana posete Varšavi sastao se sa ministrom inostranih poslova Poljske Zbignjevom Rauom.        

Sagovornici su se osvrnuli na dugu tradiciju diplomatskih i prijateljskih odnosa i saglasili se da su obe zemlje opredeljene za jačanje sveukupne saradnje.             

Ministar Selaković istakao i značaj razmena poseta na najvišem nivou i ovom prilikom uputio poziv kolegi Rauu da dođe u uzvratnu posetu Srbiji.     

Dodao je da se već počelo sa pripremama za posetu poljskog predsednika Andžeja Dude Srbiji i ponovio da je ta poseta od velikog značaja za našu zemlju i nastavak prijateljskih i partnerskih odnosa.        

Ministri su istakli opredeljenost za unapređenje ekonomske saradnje i pojačano prisustvo privrednika i investitora u obe zemlje. Složili su se da je realan cilj da nivo spoljnotrgovinske razmene za dve godine pređe dve milijarde evra.          

Kada je u pitanju proces evropskih integracija Srbije, Selaković je zahvalio na aktivnoj podršci i stavu Poljske da je našoj zemlji i čitavom regionu zapadnog Balkana mesto u Uniji.             

     

Ministar je ukazao na značaj regionalnog formata - Višegradske grupe (V4) i rekao da Srbija prepoznaje bliskost sa državama članicama V4, te da ima interes da sa njima sarađuje kako bilateralno, tako i u okviru ove inicijative.         

Takođe, Selaković je govorio o inicijativi ''mini šengen'' koja ima za cilj da se kroz ekonomsko povezivanje i saradnju našeg regiona doprinese stabilinosti na Balkanu i relakisranju političkih odnosa.       

     

Šef srpske diplomatije informisao je ministra Raua o dijalogu Beograda i Prištine, i naglasio da je Srbija u potpunosti opredeljena za nastavak dijaloga, ali da ostajemo skeptični prema spremnosti druge strane za sprovođenje dogovorenog, ponovivši stav da bi postizanje kopromisa bilo jedio održivo rešenje.            

             

Selaković je šefu poljske diplomatije uputio čestike povodom ovogodišeg jubileja  230 godina od donošenja prvog Ustava Poljske, koji je i prvi ustav u Evropi.           

         

Dvojica ministara potpisala su Memorandum o razumevanju izeđu ministarstava spoljnih poslova Srbije i Poljske, kao i Program saradnje u oblasti kulture, obrazovanja i nauke za period 2021-2014. godine.            

      

Takođe, ministri su razgovarali i o održavanju političkih konsultacija u oblasti bilateralnih odnosa, regionalne i multilateralne saradnje, procesa evropskih integracija i bezbednsnih politika, kao i o intenziviranju saradnje u kulturi i obrazovanju i većem povezivanju poljskih i srpskih gradova.



11. jun 2021. Selaković sa mitropolitom Savom o srpsko-poljskim vezama

 

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas u Varšavi sa mitropolitom varšavskim i cele Poljske gospodinom Savom.               

Selaković je mitropolitu preneo pozdrave predsednika Srbije Aleksandra Vučića i patrijarha Srpske pravoslavne crkve Porfirija, i pozvao ga da poseti Beograd i završeni Harm Svetog Save, koji je imao prilike da vidi dok je bio u izgradnji.                        

Mitropolit Sava je, kako je rekao u razgovoru, zamonašen u Manastiru Rakovica, gde je uzeo monaško ime, upravo po velikom srpskom svetitelju Svetom Savi.                         

Ministar Selaković je istakao da mitropolit Sava pripada Srbiji, a ne samo Poljskoj, na šta mu je sagovornik uzvratio da je Srbin i da ima srpsko ime, te da mu je Srbija druga država.                              

Mitropolit varšavski i cele Poljske Sava rođen je 1938. godine u Snjatičima na severoistoku Poljske kao Mihail Hricunjak.                                   

U Beogradu je 1966. godine završio doktorske studije i dobio zvanje doktora teologije, a iste godine je, pred patrijarhom srpskim Germanom, zamonašen u manastiru Rakovica.                         

Mitropolit Sava je od svog izbora na tron mitropolita koristio svaku priliku da govori o svojim jakim vezama sa Srbijom i SPC i sa ponosom ističe svoj boravak na studijama u Srbiji.                   

Tokom i posle bombardovanja 1999.godine je u svojim propovedima pominjao stradanja srpskog naroda, posebno na Kosovu i Metohiji i držao pomene, a u pravoslavnim crkvama u Poljskoj je prikupljana pomoć za nastradale u poplavama u Srbiji 2014.godine.



10. jun 2021. godine Selaković: Poljska je država od koje možemo mnogo da naučimo

Ministar spojnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je da je u današnjim susretima sa poljskim zvaničnicima razgovarao o bilateralnoj saradnji Srbije i Poljske, produbljivanju ekonomske saradnje i evrointegracijama Srbije.         

Takođe, ministar je poručio da su razmotrena i regionalna pitanja koja su vezana za stanje na Zapadnom Balkanu i načini da Poljska svojom aktivnomm ulogom i stavom pomogne čitavom regionu i Srbiji.        

Selaković je ukazao da je razgovarano i o potrebi da u što skorije vreme dođe do posete predsednika Andžeja Dude Srbiji.                     

''U predsedničkoj kancelariji dogovorili smo da već od ovoga trenutka krenemo sa pripremamama posete predsednika što je za nas veoma važno'', poručio je Selaković, i dodao da bi se prilikom te posete održao i bizni-forum koji bi omogućio dolazak poljskih investitora u većem obimu.          

Selaković je posebno izrazio  zadovoljstvo što je od poljsih zvaničnika dobio čestitke za rezultate politike predesednika Srbije Aleksandra Vučića, ne samo kada su u pitanju međunarodni odnosi i regionalna pitanja, već na prvom mestu ekonomske reforme koje su omogućile ubrzani ekonomski rast Srbije.                   

''Poljska je država od koje možemo mnogo da naučimo, ona je možda najbolji primer šta znači kada se jedna bivša socijalistička zemlja opredeli za evropske integracije, istraje na svom evropskom putu, a po ulasku u EU maksimalno iskoristi sve one prednosit koje Brisel pruža'', rekao je Selaković i posebno naglasio da podatak da je Poljska ovog trenutka jedna od prvih šest država po ekonomskoj snazi u EU.                         

Ministar je poručio da je veoma važno da Srbija nastavi dalju bilateralnu saradnju s Poljskom, ali i regionalo sa Višegradskom grupom, i zaključio da možemo da računamo na dalju principijelnu i čvrstu podrpšku Poljske našem evropskom putu.



10. jun 2021. godine Srbija opredeljena za jačanje svih vidova saradnje sa Poljskom

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković razgovarao je u Varšavi sa državnim sekretarom i šefom Biroa za međunarodnu politiku u Kabinetu predsednika Poljske Kšištofom Ščerskim.                     

Ministar Selaković je ocenio da su bilateralni odnosi veoma dobri, da naše zemlje povezuje prijateljstvo i tradicija u negovanju diplomatske saradnje koja datira još od 1919.godine.                  

Selaković je poručio da je Srbija opredeljena za jačanje svih vidova saradnje sa Poljskom, naročito političkog dijaloga, i naglasio da predsednik Andžej Duda ima otvoren poziv da poseti našu zemlju.                     

Šef srpske diplomatije istakao je da naša država želi da intezivira ekonomske odnose i trgovinsku razmenu sa Poljskom, i ovom prilikom pozvao je poljske investitore da pojačaju prisustvo na srpskom tržištu.            

Ministar je zahvalio na kontinuiranoj podršci Poljske evropskim integracijama Srbije, istakavši da je za  Srbiju pristupanje EU primarno strateško opredeljenje.         

                        

Selaković je govorio i o značaju Višegradske grupe (V4), rekavši da naša zemlja prepoznaje bliskost  sa državama članicama V4 i potvrdio opredeljenje da sarađujemo, kako bilateralno sa državama članicama, tako i u ovom formatu. Ministar je zahvalio na podršci V4 procesu pridruživanja Srbije i celog zapadnog Balkana EU.                      

Delimo mišljenje da regionalni formati podstiču saradnju i spremni smo da sa V4 učestvujemo kroz redovne godišnje sastanke u različitim formatima, poput predstojećeg u Poznanju karjem juna, rekao je Selaković.                   

Selaković je posebno podvukao da je za Srbij od ključnog interesa očuvanje stabilnosti u regionu i orjentacija svih zemalja ka unapređenju dobrosusedske saradnje.             

Upoznavši sagovornika sa procesom normalizacije odnosa Beograda i Prištine, čiji je EU garant, kao i sa sprovođenjem preuzetih obaveza obe strane, Selaković je naglasio da Srbija dijalogu pristupa u dobroj veri, ali i da je ključan kompromisan dogovor koji bi bio održiv.



10. jun 2021 godine Selaković u poljskom parlamentu: Tradicionalno prijateljski odnosi Srbije i Poljske

 

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković dvodnevnu posetu Poljskoj započeo je sastancima u donjem domu poljskog parlamenta Sejmu, gde je imao odvojene sastanke sa predsednicom Sejma Elžbjetom Vitek i predsednikom Odbora za spoljne poslove Marekom Kuhćinjskim.                   

U ragovoru je konstatovano da su bilateralni odnosi tradicionalno veoma dobri i prijateljski i zajednički je ocenjeno da postoji potencijal za njihovo dalje unapređenje.     

Selaković je zahvalio Poljskoj na podršci evrointegracijama Srbije i podvukao da je punopravno članstvo u Uniji apsolutni spoljnopolitički prioritet naše zemlje.   

             

Šef srpske diplomatije informisao je sagovornike o dijalogu Beograda i Prištine, istakavši da je Srbija u potpunosti opredeljena za nastavak dijaloga kao jedinog pravog puta za postizanje održivog kompromisnog dogovora.        

Selakovič je ukazao i na 13 napada na srpske crkve i manastire na Kosovu i Metohiji samo u toku ove godine.                     

Minisar je upoznao sagovornike i sa reformskim aktivnostima i ekonomskim uspesima Srbije, kao i sa investicionim potencijalima naše države. Naglasio je da Srbija želi da jača ekonomsku saradnju sa Poljskom i poveća spoljnotrgovinsku razmenu i nivo poljskih investicija.            

              

Razgovarajući o parlamentarnoj saradnji, sagovornici su ocenili da postoji prostor za njeno unapređenje. Istakli su da u aktuelnom sazivu Narodne Skuptine Srbije postoji Grupa prijateljstva sa Poljskom koja broji 25 članova, da u Sejmu postoji poljko-balkanska parlamentarna grupa, ali da je potrebno intenzivirati kontakte parlamentaraca.              

Takođe, sagovornici su razmenili iskustva o borbi svojih zemalja protiv virusa korona, izrazivši nadu da će uskoro biti savladan taj globalni izazov, kao i da ćemo se izboriti sa svim njegovim posledicama.



09. jun 2021. godine Obraćanje predsednika Republike Srbije na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija

Poštovani predsedniče, dame i gospodo, članovi delegacija,        

U svom izlaganju ukazaću na nekoliko aktuelnih pitanja koja se tiču nadležnosti Mehanizma - naime, mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane Međunarodnog kriičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Republici Srbiji, aktuelnom praksom onemoućavanja prevremenog puštanja na slobodu osuđenih, kao i obaveze Mehanizma u pogledu zaštite osuđenih lica.                    

Drugi deo izlaganja biće posvećen pitanjima koja se pokreću šestomesečnim Izveštajem o radu Mehanizma - predsednika Mehanizma g. Ađijusa i Izveštaja glavnog tužioca g. Serža Bramerca, posebno po pitanju aktuelne saradnje Republike Srbije sa Mehanizmom.                   

Treći deo mog govora, a to sam primetio i u mnogim vašim izjavama čak i danas, biće pogled Srbije na sve što se dešavalo u Haškom tribunalu i na to šta su presude donele ljudima na prostoru bivše Jugoslavije.                  

Republika Srbija je više puta pred Savetom bezbednosti pokrenula pitanje mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane MKSJ i Mehanizma u Republici Srbiji. I pored napora da se ovo pitanje pokrene sa ''mrtve tačke'', nije dobijen nijedan odgovor Saveta bezbednosti. Najveći broj osoba koje se nalaze na izdržavanju zatvoreske kazne su državljani Republike Srbije i prirodno je da Republika Srbija bude zainteresovana da obezbedi izdržavanje kazne zatvora u Republici Srbiji.               

MKSJ i Mehanizam upućuju na Savet bezbednosti kao nadležnu instituciju da se pozabavi ovim pitanjem.                  

Spreman sam ovde da ponovim spremnost Republike Srbije za preuzimanje obaveze i odgovornosti za izvršenje zatvorskih kazni koje je MKSJ ili Mehanizam izrekao državljanima Rrepublike Srbije pod nadzorom Mehanizma i puno poštovanje autoriteta Mehanizma u pogledu prevremenog puštanja na slobodu.                     

Gospodine predsedniče,    

Poseban problem sa kojim se suočavamo je uznemiravanje koje vrše pravosudne institucije formirane na teritoriji Kosova i Metohije, koja je u sastavu Srbije, a koja se nalazi pod privremenom upravom UN. Svedoci smo pokušaja da se opet sudi dvojici državljana koji se nalaze na izdržavanu zatvorske kazne za dela za koja im je već suđeno pred MKSJ. Konkretno, u  proteklom peirodu učinjen je pokušaj da se izvrši saslušanje Nebojše Pavkovića i izdejstvuje izručenje Vlastimira Đorđevića.                             

Apelujem na Mehanizam i Savet bezbednosti da spreče pokušaje kršenja načela ne bis in idem, civilizacijskog načela koje je potvrđeno i u Članu 7. (1) Statuta Mehanizma i da se onemoguće ponovna suđenja osobama koje je MKSJ već osudio, posebno da se postara da se to ne čini na teritoriji koja je pod privremenom upravom UN.                           

Gospodine predsedniče,               

Predsednik Mehanizma (g. Karmel Ađijus), pored redovnog Izveštaja, dostavio je 11.. maja 2021. godine i pismo predsedniku Saveta bezbednosti čiji je predmet navodni propust Srbije da uhapsi i preda Mehanizmu Petra Jojića Vjericu Radetu, optužene za nepoštvanje suda, tvrdeći da na taj način Republika Srbija postupa suprotno svojim obavezama prema Rezoluciji Saveta bezbednosti 1966 (2010) i zatražio od Saveta bezbednosti da preduzme mere kako bi se obezbedilo da Srbija ispuni navodne obaveze prema Statutu Mehanizma i Rezoluciji 1966.                         

Suština argumentacije predsednika Mehanizma svodi se na to da Republika Srbija ima obavezu da liši slobode i isporuči Mehanizmu svoje državljane optužene za nepoštovanje suda, bez obzira na prirodu optužbi, okolnosti pod kojima je takva naredba doneta i posledica koje mogu da uslede njenim sprovođenjem.                         

Ovde je reč o optužbama koje se ne tiču teških povreda međunarodnog humanitarnog prava i koje se vezuju za predmet pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugosaviju koji je okončan 2018. (slučaj Vojislav Šešelj) i to u prvom stepenu oslobađanjem optuženog od optužbi, a po žalbi tužioca na presudu kojom se okrivljeni oglašava krivim i izriče mu se kazna u trajanju od 10 godina, kojom je pokriveno vreme koje je proveo u Pritvorskoj jedinici UN.                           

Sudija Ađijus iznosi da Srbija ignoriše svoje obaveze prema Rezoluciji 1966 (2000). Naprotiv, Republika Srbija ozbiljno shvata svoje obaveze saradnje sa Mehanizmom. Nakon što je donet nalog za hapšenje i predaju Mehanizmu dvoje optuženih za nepoštovanje suda, Viši sud u Beogradu je ustanovio da nisu ispunjene pretpostavke za njihovo hapšenje i isporučivanje Mehanizmu. Odluka se temelji na pravilima međunarodnog prava i unutrašnjeg prava Republike Srbije i obavezujuća je za nosioce izvršne vlasti u Republici Srbiji.                        

Ovde bih podsetio da je prva odluka sudije pojedinca (Ajdin Sefa Akaja od 12. juna 2018. godine) koji je postupao u ovom predmetu, bila da se krivično gonjenje V. Radete i P. Jojića zbog navodnog nepoštovanja suda prosledi pravosudnim organima Republike Srbije. U narednim postupcima, prvi put je iznet argument navodne nevoljnosti svedoka da sarađuju sa pravosudnim organima Rrepublike Srbije, koji nije potkrepljen bilo kakvom argumentacijom i na kome se temelji odluka o uskraćivanju prenošenja predmeta u nadležnost pravosudnih organa Republike Srbije.                         

Republika Srbija je u više navrata izrazila spremnost da preuzme vođenje sudskog postupka protiv Petra Jojića i Vjerice Radete i pružila odgovarajuće garanicije. Republika Srbija, takođe, u potpunosti priznaje i prihvata obavezu Mehanizma da nadzire suđenja koja su ustuplena nacionalnim sudovima uz pomoć međunarodnih i regionalnih organizacija, kao i da preduzima mere predviđene čl. 6 Statuta Mehanizma.                              

Na ovom mestu bih podsetio da je Republika Srbija predala tribunalu sva lica koje je optužilo Tužilaštvo, među njima najviše političke, vojne i policijske zvaničnike, obezbedila prisustvo ogromnog broja svedoka, predala ogromnu dokumentaciju. Obaveza je Mehanizma, prema Rezoluciji ovog Saveta bezbednosti, da preduzima mere koje omogućavaju da se predmeti ustupe nacionalnom pravosuđu. U ranijoj praksi, 13 slučajeva je proseđeno Bosni i Hercegvini, 2 Hrvatskoj i samo 1 Srbiji.                              

Na kraju, što ne znači i da je najmanje važno, podsetio bih vas sve ovde na činjenicu da je Francuska - razume se, kao suverena i nezavisna država - na zahtev za hapšenje i izručenje Florens Artman zbog obajvljivanja dokumenata i nepoštovanje suda, odbila zahtev za izručenje, uz obrazloženje da ona ne izručuje svoje državljane. Za manji prekšaj, vi od nas tražite da izručimo svoje državljane Jojića i Radetu, pokazujući nepoverenje i prema srpskom pravosuđu i sudovima i prema državi Srbiji, kao i činjenicu da pravilo iz starog Rima i dalje važi - quod licet Iovi non licet bovi - što priliči bogu, ne priliči volu.                  

Nije zgoreg napomenuti da za zločine nad Srbima nije suđeno oficirima i političarima višeg ranga i da su zločini izvršeni nad Srbima ostai nekažnjeni pred MDSJ i Mehanizmom. Podsetimo, primera radi, da je slučaj Adem i Norac za stravične zločine prema srpskom civilnom stanovništvu u Medačkom džepu prepušten hrvatskim pravosudnim institucijama. Osvedočeni zločini nad Srbima, poput zločina Ramuša Haradinaja, Nasera Orića, zatim Ante Gotovine i drugih optuženih za vojnu operaciju ''Oluja'' koja je dovela do potpunog etničkog čišćenja srpskog stanovništva sa velikog dela današnje Hrvatske, pred MKSJ rezultirali su oslobađajućim presudama. Mnogi stravični zločini nad civilnim stanovništvom srpske narodnosti koji su izvršeni na teritoriji Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Autonomne pokrajine KiM, a koji su rezultirali etničim čišćenjem srpskog stanovništva, jednostavno nisu billi predmet interesovanja tužilaštva MKSJ.                        

Ono što je veoma važno i da ništa ne ostavimo nerazjašnjeno, jeste to da je Srbija zemlja koja osuđuje svaki zločin i sve zločince koji su ih počinili na teritoriji bivše Jugoslavije. Međutim, zanimljivo je da je, uprkos kritikama, Srbija jedina koja otvoreno govori i osuđuje zločine počinjene od strane pripadnika srpske nacionalnosti, dok druge zemlje regiona uopšte ne govore o zločinima koje su prestavnici tih naroda počinili nad srpskim narodom. I, želim da još jednom ovde naglasim pred vama, da Srbija osuđuje strašan zločin u Srebrenici i izražava svoje najdublje saučešće prodicama stradalih u tom masakru. I sa ovim u vezi nema nikakvo ''ali''.          

Ipak, ovde smo da analiziramo rezultate i kaznenu politiku MKSJ i Mehanizma, a ona je bila takva da nikada nije zadobvila poverenje kod srpskog naroda, ma gde on živeo. I ne zbog toga to mi Srbi ne priznajemo zločine koje su počinili neki od naših sunarodnika, već zato što je Haški tribunal, uz izuzetke, sudio samo Srbima na sve tri teritorije bivše Jugosavije: Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Kosovu i Metohiji, koju neke od država članica Saveta bezbednosti vide i nazivaju, naravno suprotno pravu, pravnim normama i rezolucijama Ujedinjenih nacija, kao nezavisnu državu. Pokušaću plastično da vam dokažem kako je haška pravda krojena, čak iako znam da to neće naići na razumevanje mnogih od vas, ali za mene je to važno zbog istorije, činjenica i udžbenika koji će se pisati na osnovu činjenica.                             

Naima, Srbi su oduđeni na ukupno 1138 godina zatvora, i na 8 doživotnih kazni zatvora. Istovremeno, Haški tribunal nije osudio nijednog Hrvata za zločine nad Srbima, ni u akcijama Medački džep, ni u ''Bljesku'' niti u ''Oluji'', kako je to politički lukavo urađeno u Tribunalu, a sve zavijeno u formu prava i pravde. Tužioci Haškog tribunala su namerno izabrali trojicu političkih i vojnih lidera Hrvarta, bosanskih muslimana i Albanaca na sve tri pomenute teritorije, koji su činili zločine protiv Srba - Anta Gotovinu, Nasera Orića i Ramuša Haradinaja. Zanimljivo je da je, prateći isti šablon, dakle isti šablon, ova nepravda podeljena. Naime, svi oni su bili osuđeni u prvostepenom postupku, sa izuzetkom Ramuša Haradinaja, jer nijedan svedok nije preživeo. Gotovina je bio osuđen na 24 godine zatvora u prvostepenom postupku, dok je volšebnom odlukom drugostepenog veća i odnosom sudija 3:2, presuda promenjena u oslobašajuću. Naser Orić, za zločine protiv Srba, takođe je bio osušen prvostepenom presudom, ali, volšebnom odlukom drugostepenog suda i ponovo odnosom sudija 3:2, odluka je bila oslobađajuća presuda i on je bio oslobođen svake odgovornosti. Dozvolite mi da ponovim, svi svedoci u postupku protiv Ramuša Haradinaja su ili izvršili samoubisvo ili su bili ubijeni pod veoma, veoma čudnim okolnostima.                       

Dozvolite mi da zaključim: ja ne želim da verujem da neko hoće da kaže da nije bilo zločina nad Srbima, ali, sudeći po presudama Haškog tribunala, niko - apsolutno niko - nije odgovoran za te zločine.                            

Ipak, mi u Srbiji ćemo pokazati odgovornost i borićemo se za mir, stabilnost i pomirenje u regionu.                   

Tražimo od država članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da nam pomognu racionalnim i pragmatičnim pristupom i poštovanjem međunarodnog prava, a ne pokušajima daljeg ponižavanja Srbije. Srbija je mala zemlja, sa ponosnim i hrabrim narodom, koji je podneo najveće žrtve tokom Prvog i Drugog svetskog rata, narodom koji želi da živi u miru sa svojm komšijama. I kada vam ovo kažem tražim, ne mislim da tražim previše.                          

Na samom kraju, Srbija je zemlja sa najvećim rastom u regionu Zapadnog Balkana i ne možemo da napredujemo ako odnosi sa našm komšijama, prijateljima i drugim zemljama nisu dobri, stabilni i bolji. Zbog toga, uprkos selektivnoj pravdi koja je primenena u Haškom tribunalu, bićemo otvoreni za svaki dijalog, svaku vrstu saradnje i mi gledamo ka budućnosti, a ne ka prošlosti.                            

I imam samo jednu poruku za građane Srbije i građane srpske nacionalnosti u celom regionu - glavu gore, ni Srbija ni srpski narod nisu osuđeni ni za šta i na nama je da radimo još marljivije, da otvaramo fabrike i borimo se za našu decu i našu budućnost.

Živela Srbija!



20. maj 2021. godne Ministar Selaković predstavio novu uslugu ''e-Konzulat''

U Beogradu je danas predstavljena nova usluga Ministarstva spoljnih poslova ''e-Konzulat--, namenjena stranim državljanima koji apliciraju za vizu i žele da dođu u Srbiju da rade.                      

Tom prilikom, ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković rekao je da je ta usluga jedan od pokazatelja dobrog razvoja naše države, koja, kako je istakao, postaje magnet za ozbiljne strane kompanije, koe dovode veliki broj radnika iz drugih zhemalja da bi radili u Srbiji.                    

''Da ne budem pretenciozan, nego potpuno realan, ova usluga predstavlja prekretnicu u funkcionisanju našeg sistema. E-Konzulat i digitalizacija postupka izdavanja radnih viza za strane državljane koji žele da rade u Srbiji, jeste prva elektronska usluga MSP-a, a mogu da vam obećam da to jeste prva, ali nikako i polsednja e-usluga'', naglasio je Selaković.                          

Šef srpske diplomatije ukazao je da ''e-Konzulat'' predstavlja modernizaciju izuzetno važnog segmenta delatnosti diplomatsko-kozularnih predstavništava Srbije i da se ovde zapravo govori o nečemu što je od suštinske važnosti za dalje procese razvoja naše države.            

Ministar je podsetio da, kada je predsednik Republike posećivao gradilište Moravskog koridora rečeno mu je da se sa nekim radovima kasni u izvođenju i zato što firmi Behtel na vreme nisu izdate radne vize.                         

''Istog momenta kada smo to pratili i čuli predsednika, ja sam alarmirao službe u okviru Ministarstva. Čudili smo se, znamo da izdavanje viza u Turskoj ide dobrom dinamikom, a onda smo utvrdili da su to u stvari bili radnici iz Bangladeša koji su vizu tražili preko naše ambasade u Indiji, a u kojoj imamo problem manjka zaposlenih'', objasnio je ministar.                   

Kako je dodao, reč je o izuzetnom i velikom poslu, svaki naš službenik morao je da primi dokumentaciju na papiru, da je proveri, da onda zahteva dopunu, pa tek tada da prosleđuje.                      

''Danas je to fantastično usavršeno i tom našem kozularnom radniku, sva ta dokumentacija dolazi u elektronskom obliku. Ranije smo imali dva filtera za proveru dokumentacije, sada ih faktiči imamo tri. A posao je značajno efikasniji'', ukazao je Selaković.                      

Kako je istakao, to je usluga za koju je obećano da će biti završena pre manje od četiri meseca i da je ona od ponedeljka dostupna u 95 diplomatsko-konzularnim predstavništava Srbije, odnosno u svim našim ambasadama i generalnim konzulatima.                          

Najveći rezultat tog poduhvata, istakao je ministar, osim prednosti koju će doneti u budućem funkcionisanju, jeste činjenica da to nije projekat jednog državnog organa, već zajednički poduhvat Ministarstva spoljnih polova, Kancelarije za IT i eUpravu, Generalnog sekretarijata Vlade, MUP-a, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalne službe za zapošljavanje.                     

''U rekordnom roku uradili smo izuzetno dobar posao. Ovo je na ponos našeg ministarstva, na ponos čitave države. Uveren sam da ćemo u periodu pred nama osavremenjivati dodatno ono što jesu naši poslovi i učiniti Srbiju jednom od retkih država koja poseduje ovakve mehanizme i ovakve najsavremenije načine obavljanja naših konzularnih poslova'', rekao je Selaković.                      

Govoreći o samom portalu ''e-Konzulat'', ministar je objasnio da postoji karikatura na kojoj je predstavljen Nikola Tesla i zgrada stare železničke stanice sa jednim kranom, koja u stvari simbolizuje istorijsku činjenicu - kada je Tesla boravio u Beogradu u godini kada je ona izgrađšena.                    

''Danas je to mesto iza koga nastaje Beograd budućnosti, a ovo što smo uspeli zajedničim snagama da uradimo jeste pokazatelj nečega što je budućnost Srbije, razvoj veštačke inteligencije, IT i stvaranje uslova da u Srbiji u budućnosti sve više ljudi živi i dolazi da bi ovde dobro živelli i radili'', zaključio je ministar.                           

Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović rekao je da je ovo prvi put da su e-usluge okrenute ka stranim državljanima, i da je do sada to bio slučaj sa našim državljanima.         

U periodu od 1. januara 2019. do 17. maja ove godine, najviše zahteva za srpsku vizu podneto je u ambasadi u Pekingu i to 6.766 zahteva, zatim u Nju Delhiju - 2.973, Šangaju 2.115, Tokiju 1.798, Kairu 1.756.                    

U Alžiru je u tom periodu podneto 1.270 zahteva, u Džakarti 1.095, a u Bejrutu 1.077.                       

Sa aspekta državljanstva, srpsku vizu D za zapošljavanje traže najviše državljani Kine - 9.516 zahteva, zatim Indije 1.955, te Ukrajine - 673.



8. maj 2021. godine Vučić: Evropu smatramo našom kućom

Predsednik Aleksandar Vučić rekao je večeras da je vizionarska ideja Roberta Šumana donela istinsku pobedu novog poverenja nakon Drugog svetskog rata i veru u ujedinjenje različitosti u miru i solidarnosti, uz poruku da tu veru ima i Srbija, kao i nadu da će postati zemlja koja će biti rado viđena u evropskoj porodici naroda.                 

Vučić je, čestitajući svima u Srbiji i EU Dan Evrope, podsetio da je 9. maj dan kada se slavi i velika pobeda slobode, izvojevana uz ogromne žrtve.                   

''Dok su užasi rata tinjali, a Evropa lečila rane iz Drugog svetskog rata, ona je imala i ljude poput Roberta Šumana, koji su shvatili da se samo na pomirenju naroda i njihovom zajedništvu može stvarati budućnost'', rekao je Vučić na prijemu povodom Dana Evrope.                                

Ukazao je da su evropski narodi imali hrabrosti da u nedavnim protivnicima vide buduće saveznike.                            

''Šumanova vizionarska ideja da će mir biti sačuvan, ako stvaralačke snage budu srazmerne opasnostima koje prete, da će Evropa izroniti iz konkretnih dostignuća, donela je istinsku pobedu novopronađenog poverenja i veru u ujedinjenje različitosti u miru i solidarnosti'', rekao je Vučić.                    

On je poručio da tu veru, iako ne izgleda uvek tako, ima i Srbija, kao i nadu da će naša konkretna dostignuća, na dugom i ne lakom putu do članstva u EU biti adekvatno vrednovana.                    

''I da će Srbija uz vašu pomoć, podršku i kritiku postati zemlja koju ćete rado videti u evropskoj zajednici nacija. Verujem da bismo i mi našom podrškom, pomoći i kritikom doprineli da EU postane još bolje mesto za život'', rekao je Vučić.                 

Punopravno članstvo u EU, uz kompromisno rešenje za pitanje kosova i Metohije, način je da ostvarimo cilj i  Srbiju učinimo uređenom i uspešnom što bi značilo da jesmo na dobrom, evropskom uput, poručio je predsednik Srbije.                

Vučić je rekao da moramo još mnogo napora da uložimo u reforme, ne što to neko traži od nas, već zato što znamo da to nama i zemlji donosi boljitak.              

Istakao je i da su posebno važne reforme u vladavini prava kojima se, kaže, sada pristupa sa mnogo više odgovornosti.                    

''Kod nas postoji neka trka u tome ko će da kaže da je više za Evropu, a ko ispod žita kaže da je manje za Evropu. Evropa ne pripada samo onima koji bi da iskoriste evropski novac, ne pripada onima u vladi koji kažu da su na evropskom putu jer smatraju da time sprečavaju opoziciju da dođe na vlast, ni onima koji smatraju da je to jedini put da se vlasti dočepaju. Svima nama pripada, ali ne možemo da uzmemo iz Evrope samo ono što nam se sviđa, a da ne prihvatiamo ono što nam se ne sviđa'', objasnio je on.                           

Znam, dodao je, koliko nama u Srbiji nije lako kada čujemo kritike u vezi ''Kosova'', kao i iz oblasti vladavine prava.                       

''Sam sam se uverio da smo mi ti koji nismo pridali dovoljno pažnje i posvećen pristup gorućim problemima iz te oblasti. Verujem da ćemo većim elanom uspeti da promenimo odnos građana Srbije i dobijemo veće poštovanje EU na tome što radimo'', istakao je on.                  

Vučić je istakao i da je EU nesumnjivo najveći donator, investitor, i daleko najvažniji trgovinski partner Srbije i podsetio da se oko dve tećine svih trogovinskih poslova i još više uslužnih delatnosti vezuje za EU, te da su to činjenice, sviđalo se nekome ili ne.                        

Ukazao je da je pre sedam godina kada je postao predsednik vlade u firmama koje su dolazile iz zemalja EU bilo zaposleno tri puta manje ljudi nego danas.                    

''To pokazuje koliko smo uprkos svim problemima uspeli da uradimo mnogo toga zajedničkog i napravimo dobre rezultate, da ljudima obezbedimo život, sigurnost na poslu, da pokažemo da možemo da brinemo više o njima'', rekao je Vučić podsećajući i na veliku pomoć EU u oblasti obrazovanja.                    

Rekao je da je prilikom nedavne posete EU, koju je ocenio najboljom do sada, Srbija dobila dodatnu podršku infrastrukturnim projektima pre svega za modernizaciju, odnosno gotovo izgradnju nove pruge Beograd-Niš-Preševo.              

To je, kaže, potvrđeno u pismu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, ističući da je to najlepše pismo koje je dobio do sada iz Brisela.                     

''Zahvalan sam Fond der Lajen što je istakla da je to prekretnica u našim odnosima. Jeste prekretnica, jer ta podrška prevazilazi sve što smo zajedno uradili i kada pogledate razmere, snagu i značaj tog projekta'', kazao je on.                              

Rekao je da Srbija i njeni građani smatraju Evropu svojom kućom i da zato želimo da damo koliko možemo svoj doprinos miru, kroz regionalno povezivanje, Berlinsku konferenciju i mini Šengen.                                 

''Ohrabren porukom evrropskih zvaničnika nadam se da ću moći uskoro da ih ugostim, kako bi razgovarali o daljem ubrzanju našeg evrpskog puta'', zaključio je Vučić.                        

Šef Delegacije Evrpske unije u Srbiji Sem Fabrici priredio je večeras prijem povodom obeležavanja 9. maja, Dana Evrope. Prijemu u Skuptini grada Beograda, pored predsednika Srbije Aleksandra Vučića, prisustvovali su i predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić, premijerka Srbije Ana Brnabić, ministar spoljnih poslova Nikola Selaković, ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović, predstavnici diplomatskog kora, javnog života.           

Dan Evrope, ustanovljen je u znak sećanja na početak stvaranje Evropske unije (EU) i Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu. Prijem se održava u sećanje na 9. maj 1959. godine, kada je potpisana Šumanova deklaracija, koja je postavila temelje Evropske unije, projekta koji je doneo najduži period bez rata na Starom kontinentu.

 

Izvor : Tanjug

Foto: Tanjug



8. maj 2021. Selaković čestitao Dan Evrope Žozepu Borelu

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković uputio je čestituku povodom, 9. maja, Dana Evrope visokom predstavniku EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozepu Borelu u kojoj je izrazio uverenje da će ideja ujedinjenja različitosti u miru i solidarnosti i dalje biti ideja vodilja Evropske unije.                     

''Duboko verujem da Republika Srbija, politikom mira i dobrosusedske saradnje, može doprineti da Evropska unija postane još bolje mesto za život, uz iskreno uverenje da će naša dostignuća na putu ka članstvu u evropskoj porodici naroda biti adekvatno vrednovana'', navodi se u čestitki ministra Selakovića i dodaje da evropska perspektiva našoj zemlji predstavlja snažan podstrek za sveobuhvantno srpovođenje političkih, ekonomskih i društvenih reformi sa ciljem da u dogledno vreme postane punopravna članica Evropske unije.                    

Šef srpske diplomatije podvukao je da Srbija istorijski, kulturno i vrednosno pripada krugu zemalja ujedinjenih pod zastavom Evropske unije i izrazio nadu da će naša zemlja i naši susedi na zapadnom Balkanu, biti u prilici da u bliskoj budućnosti postanu deo nesumnjivo najuspešnijeg mirovnog, demokratskog i ekonomskog projekta u istoriji našeg zajedničkog kontinenta.                    

Selaković je, takođe, ovom prilikom u ime Srbije uputio zahvalnost Evropskoj uniji na pruženoj pomoći u borbi protiv zarazne bolesti Kovid-19, naglasio da naša zemlja visoko ceni iskazanu solidarnost i podrušku u tešikim trenucima suzbijanja pandemijee, i izrazio uverenje da ćemo u narednom periodu zajedničkim snagama doprineti pronalaženju rešenja za prevazilaženje ekonomskih posledia pandemije virusa korona.



Vakcinacija srpskih državljana iz dijaspore

Državljani Srbije koji žive u inostranstvu moći će da se vakcinišu 15. maja u Beogradu, a prijave za imunizaciju dostupne su na sajtu udrženja Tačka povratka, adresa sajta je: https://tackapovratka.rs/poziv-za-vakcinaciju-dijaspore .

Prijave su otvorene do petka 30. aprila u 23:59 časova i svako ko se prijavi dobiće potvrdu o terminu vakcinacije, kao i tačnom vremenu kada treba da se pojavi na Beogradskom sajmu.

Moći će da se bira između vakcina Fajzer, Sinofarm i Sputnjik V. Druga doza će se primiti na Beogradskom sajmu 5. juna.

 



21. april 2021. goidne Predsednik Vučić se sastao putem video linka sa predstvnicima delegacije MMF

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas putem video linka sa predstavnicima delegacije Međunarodnog monetarnog fonda koju predvodi šef Misije, Jan Kejs Martejn. Sagovornici su zaključili da osnovni cilj Srbije ostaje da sačuva teško stečenu reputaciju fiskano sigurne zemlje, kao i da nastavi sa odgovornom fiskalnom politikom kako javni dug ne bi prešao nivo od 60 odsto BDP-a, čime Srbija odlučno nastavlja da radi na daljem rastu ekonomije.            

Tokom razgovora, predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn posebno su se osvrnuli na mere podsticaja i usvojena tri paketa mera za pomoć privredi i građanima, kojima je očuvana makroekonomska stabvilnost i čak postigunta veća stopa zaposlenosti. Martejn je pozdravio odgovornu ekonomsku politiku Sribje i uspešno upravljanje krizom  tokom pandemije.               

Predsednik Vučić je dodao da je Srbija već posle prvog kvartala 2021. godine na dobrom putu da ostvari planirani rast od 6% kako je i predviđeno, budući da je jedan od glavnih fokusa Vlade Srbije ulaganje u velike infrastrukturne projekte i inteziviranje rada na privlačenju dirktnih stranih investicija.        

''Srbija je 2020. goidne bila u samom vrhu po privrednom rastu u Evropi i uveren sam da i ove godine možemo da uđemo u prve tri ili četiri zemlje po rastu'', rekao je predsednik Vučić i dodao da je zadovoljan time što Srbija i dalje, uprkos situaciji vezanoj za pandemiju, ima izuzetno jak priliv investicija.                  

Predsednik Vučić i Jan Kejs Marttejn razgovarali su i o novom aranžmanu savetodavnog karaktera, koji je od posebnog značaja u svetlu unapređenja opšte investicione klime u Srbiji, kao i u kontekstu još većeg poverenja investitora.               

''Imajuči u vidu ogroman napredak Srbije u proteklih osam godina, prioritetni cilj ovog aranžmana biće da očuva postignute razultate, ali i da obezbedi podršku u daljem sprovođenju strukturnih reformi usmerenih na još brži, snažniji i održiviji rast'', rekao je predsednik Vučić i zahvalio MMF-u i ličnom angažovanju Jana Kejsa Martejna na profesionalnoj i stručnoj podršci na koju Srbija umnogome računa.                  

Predsednik Vučić je istakao da će Srbija posebnu pažnju posvetiti reformama u javnim preduzećima, te da će prioriteti i dalje biti ulaganja u infrastrukturu, stvaranje još bolje klime za investicije, veća ulaganja u životnu sredinu, nauku i kapitalne projekte, što će dodatno i dugoročno dopirneti stabilnom finansjskom rastu u narednim godinama.                   

Izvor: www.predsednik.rs                 

Foto: www.predsednik.rs



20. april 2021. godine Sastanak sa regionalnim direktorom Svetske zdravstvene organizacije za Evropu

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas regionalnog direktora Svetske zdravstvene organizacije za Evropu dr Hansa Klugea, sa kojim je razovarao o saradnji u borbi protiv pandemije Kovid-19, kao i o saradnji na unapređenju zdravstvene zaštite u našoj zemlji i drugim zajedničkim aktivnostima.      

Predsednik Vučić je zahvalio dr Klugeu na ličnom angažovanju i podršci tokom aktuelne pandemije, posebno na tehničkoj pomoći i ekspertizi. Ovom prilikom upoznao je zvaničnika SZO sa rezultatima imunizacije u Srbiji i planovima kako da se vakcina obezbedi svim građanima koji budu želeli da je prime.              

Dr Kluge je čestitao predsedniku Vučiću na liderstvu i ličnom zalaganju da obezbedi vakcine. On je naglasio da se Srbija dobrom strategijom imunizacije svrstala među globalne lidere, postavši pritom i primer humanosti i solidarnosti omogućavanjem vakcinacije starimma u ruralnim sredinama, stranim državljanima i doniranjem vakcina drugim zemljama.        

''Srbija je vakcinu prihvatila kao proizod koji spasava život i nije na to gledala geopolitički'', rekao je dr Kluge.                

Dvojica sagovornika su se saglasili da bi svet trebalo da poveća proizvodne kapacitete za vakcine, ko i da razvije nove adekvatne terapije za borbu protiv Kovid-19, i, s tim u vezi, radi na povećanju stepena poverenja grašana u nauku.      

Predsedik Vučić je upoiznao dr Klugea sa planovima za unaprešenje rada Instituta za virusologiju, vakcine i serume ''Torlak''.         

''Hoćemo da od ''Torlaka'' napravimo jednu od najboljih fabrika vakcina u Evropi'', rekao je predsednik Vučić.          

Izvor: www.predsednik.rs       

Foto: www.predsednik.rs



19. april 2021.goidne SZO ocenila impresivnim proces imunizacije u Srbiji

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa regionalnim direktorom Svetske zdravstvene organizacije za Evropu Hansom Klugeom o epidemiološkoj situaciji i toku imunizacije građana u Srbiji.                     

Brnabić je iskazala zahvalnost na saradnji u borbi protiv pandemije, tehničkoj pomoći i ekspertizi, ističući da je za našu zemlju veoma značajna podrška ove organizacije.                 

Ona je obavestila direktora SZO za Evropu o toku imunizacije građana u Srbiji, izrazivši uverenje da ćemo, zahvaljujući vellikom broju vakcinisanih, uspeti da stvorimo kolektivni imunitet i vratimo se u normalne tokove života.                

Kluge je proces imunizacije u Srbiji ocenio kao impresivan, i dodao da je Srbija donela dobru odluku da građanima ponudi sve dostupne vakcine koje se koriste u borbi protiv virusa korona.                  

On je, izražavajući zabrinutost zbog pojave novih sojeva virusa, naglasio da je neophodno ubrzati proces imunizacije i pokazati međusobnu solidarnost.            

Direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu je pohvalio Srbiju na humanosti koju je pokazala donirajući vakcine zemljama regiona i omogućavajući vakcinaciju onima koji nemaju dovoljan borj cepiva za svoje građane.                

Predsednica Vlade je poručila da će Srbija i dalje sarađivati sa zemljama regiona i pomagati u skladu sa svojim mogućnostima.           

Kada je u pitanju projekat  ''Mapa puta za zdravlje na zapadnom Balkanu 2021-2025'', izneto je i da će, ukoliko to epidemiološki uslovi dozvole, krajem godine u Beogradu biti održan regionalni sastanak, značajan za buduće unapređenje saradnje država regiona u oblasti zdravstvenih izazova.                    

Izvor: www.srbija.gov.rs                

Foto: www.srbija.gov.rs



13. apil 2021. godine Selaković: Priština istrajava u kampanji mržnje prema srpskom narodu

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković večeras je konstatovao da Priština upravo istrajava u kampanji mržnje protiv sprskog naroda, što se najdrastičnije vidi u neargumentovanim optužbama za masovna silovanja i genocid.        

Selaković je, na sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, istakao da su očigledni napori privremenih institucija na KiM da stvore narativ o masovnim silovanjima Albanki,te da se za tu svrhu koriste propagandni metodi i laži.                        

''Jasno je da je žrtava bilo na svim stranama u sukobu, kao i da naša strana raspolaže dokazma o brojnim srpskim žrtvama. Ali preduslov za ostvarivanje zaštite prava koje ima svaka pojedinačna žrtva jeste racionalan i argumentovan pristup'', kazao je Selaković, odgovarajući na klevete predstavnice Prištine.                  

Selaković je istakao da, naspram tvrdnji političara iz Prištine o 20.000 silovanih Albanki, stoje podaci Komisije za verifikaciju i priznavanje statusa žrtava seksualnog nasilja na Kosovu i Metohiji, koje imaju informacije o 912 silovanih osoba, među koje, međutim, nisu ubrojane Srpkinje žrtve nasilja.                    

''Dozvolite da istaknem da Srbija osuđuje svaki akt seksualnog nasilja u konfliktima i zalaže se za ostvarivanje pravde za sve žrtve. Broj žrtava svakako ne umanjuje stravičan efekat ovakvog vida nasilja na svaku žrtvu pojedinačno, ali isto tako, spekulisanje brojevima ne doprinosi ostvarivanju pravde i vodi politizaciji i usporavanju proces pomirenja'', kazao je Selaković.                                        

Kada je reč o optužbama za genocid, ministar Selaković je konstatovao da one samo dokazuju da Priština upravo istrajava u kampanji mržnje, propagndi i otvorenom neprijateljstvu prema srpskom narodu.                       

''Svakodnevnim izjavama žele da prikažu da je Srbija kriva za sve i da je nad Albancima izvšen genocid, a sve kako bi sakrili sopstvenu odgovornost za počinjene zločine'', rekao je šef srpske diplomatije.                 

Kako je istakao, svako ko zna šta definicija genocida podrazumeva, shvatiće da nije Srbija nešto učinila, već da je upravo srpski narod žrtva ''državotvornog'' projekta kosovskih Albanaca, zasnovanog na opasnoj ideji etničkih čistih teritrija, o čemu svedoči i više od 200.000 proteranih Srba sa KiM.                  

''Uvereni smo da civilizovan svet neće biti spreman da saučestvuje u prikrivanjuu i zataškavanju njihovih zločina i da će im biti upućena jasna poruka da moraju preuzeti odgovornost za svoja dela'', kazao je Selaković.                        

On je podsetio da je u Prištini do 1999. godine živelo 40.000 Srba, a da ih je danas samo dvadesetak, da je u Peći živelo oko 17.000 Srba, a da su danas tamo samo srpske monahinje u Pećkoj Patrijaršiji, da je u Prizrenu pre rata živelo oko 12.000 Srba a danas samo 17 porodica, a da je u Uroševcu od 10.000 Srba koji su tamo živeli pre rata ostala samo porodica srpskog sveštenika.



13. april 2021. godine Selaković: Politički ekstremizam Albanaca na KiM sve jači

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković upozorio je, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, da politički ekstremizam među Albancima na KiM ne gubi na snazi, već da naprotiv, postaje sve jači.                     

Selaković je, na sednici na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, podsetio da obaveza formiranja Zajednice srpskih opština nije ispunjena već 2.917 dana i da se zapravo, 19. aprila navršava punih osam godina otkako je postignut dogovor u Briselu, a da Priština i dalje odbija da ispuni svoju obavezu i omogući formiranje ZSO.          

Ministar je podsetio i da je sadašnji predsednik vlade privremenih instutucija samouprave u Prištini više puta pretio ujedinjenjem samoproglašenog Kosova i Albanije, kao i da mu je dijalog sa Beogradom nisko na listi prioriteta.         

Kako  je ukazao, krajnje je vreme da albanski lideri u Prištini pokažu odgovornost u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i iskrenu  posvećenost postizanju kompromisnog rešenja i izgradnji međusobnog poverenja.                  

''Srbija je odlučna i neće odustati od iznalaženja kompromisnog rešenja, koje će biti održivo i za buduće generacije. Rad na izgradnji poverenja i insistiranje na pozitivnim političkim agendama je jedini način za izgradnju trajnog mira i stabilnosti u našem regionu'', zaključio je Selaković.                     

Trajan mir i stabilnost, prema njegovim rečima, mogu biti ostvareni samo ukoliko niko od učesnika u dijalogu ne bude nastupao sa maksimalističkim zahtevima i insistirao na potpunom poniženju onog drugog.                  

Kako je istakao, sprski i albanski narod, kao dva najbrojnija naroda na Zapadnom Balkanu, treba da pronađu način da dođu do pomirenja i osnova za saradnju, kako na planu ekonomije, tako i u ostvarivanju zajedničkih perspektiva za članstvo u Evropskoj uniji.                 

''Beograd je učinio iskrene iskorake u tom smeru, tako što je jedan od inicijatora ideje o relaksiranju protoka ljudi, robe, kapitala i usluga, popularno nazvane mini šengen'', istakao je ministar.                          

Ukazujući da je Srbija nebrojeno puta pokazala da je opredeljena za dijalog kao jedino sredstvo za mirno, političko rešavanje problema na Kosovu i Metohiji, Selaković je istakao da su nedavni izbori u Pokrajini potvrdili da politički ekstremizam među Albanicma ne gubi na snazi, već da jača, što se moglo videti tokom nedavnog predizbornog procesa.                 

Ministar je ukazao da su politički pritisci na Srbe nastavljeni i nakon okončanja izbornog procesa, jer im je uskraćena pravična zastupljenost u privremenim isnstitucijama odlukom nove takozvane vlade u Prištini da srpskoj zajednici dodeli samo jedno ministarstvo.                 

''Posebno ugrožena kategorija su Srbi povratnici koji svakodnevno žive u strahu od napada. Podsećam vas da je južna srpska pokrajina i dalje oblast sa najmanjom stopom povratka raseljenih na svetu'', rekao je ministar i istakao da se samo prošle godine u našoj južnoj pokrajini dogodilo više od 80 napada i incidenata čije su mete bili Srbi, njihova imovina i verski objekti.                               

Posebno zabrinjavajuće za srpki naord na KiM, napomenuo je Selaković, jeste što je u proteklom periodu, a posebno tokom marta ove godine, došlo do učestalih fizičkih napada na objekte Srpske pravoslavne crkve.                    

''Upečatiljv primer odnosa nepoštovanja prema srpkim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini, čiju je izuzetnu univerzalnu vrednost potvrdio Unesko stavljanjem na Listu svetske baštine, jeste i slučaj manastira Visoki Dečani'', istako je ministar.                         

Takođe, šef srpske diplomatije zabrinjavajućim je ocenio i upad inspektora i policajaca u Dom zdravlja u Štrpcu januara ove godine i pretres s namerom da se pronađu vakcine protiv Kovida-19 iz centralne Srbije.                                

''Iako to smatramo upadom u zdravstvene institucije, naša reakcija je i ovog puta bila uzdržana. Nismo želeli da svojim odlukama izazivamo eskalaciju i da poliltizujemo aktivnosti koje su usmerene isključivo na zaštitu javnog zdravlja. Organizovali smo vakcinaciju građana sa KiM na tri punkta u centralnoj Srbiji i time jasno pokazali da je za nas život ljudi na prvom mestu'', naglasio je ministar.                         

Ministar Selaković poručio da Srbija visoko uvažava aktivnosti misije UNMIK na KiM i da se zalaže za njen što delotvorniji rad u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja bezbednosti u Pokrajini.                            

Selaković je naveo da međunarodne misije na KiM - UNMIK, Kfor, Euleks i OMIK pod okriljem UN i u skladu sa Rezolucijom 1244, imaju ključnu ulogu u očuvanju mira i zaštiti stanovništva.           

''Podržavavamo i uvažavamo njihovo angažovanje i napore koje ulažu u okviru svojih mandata, u zajedničkom cilju stvaranja uslova za miran i bezbedan suživot stanovnika Kosova i Metohije. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na KiM ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti i branom od samovolje privremenih institucija u Prištini'', naglasio je ministar.                  

To, kako je ukazao, potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu kako bi dosledno sprovodile Rezoluciju SBUN 1244.                   

Selaković je dodatno istakao važnost međunarodnih snaga Kfora i ukazao da svaki jednostrani pokušaj da se nekom drugom dodeli, ili da neko preuzme deo mandata i obaveza Kfora - predstavlja kršenje Rezolucije SBUN 1244.               

Takođe, ministar je napomenu da je neprihvatljivo donošenje jednostranih odluka o formiranju prištinskog ''Ministarstva odbrane'' i otpočinjanju procesa transformacije, tzv. ''Kosovskih bezbednosnih snaga'' u tzv. ''Vojsku Kosova''.                       

Ministar Selaković je na početku obraćanja uložio protest zbog zloupotrebe video formata sednice od strane predstavnice Prištine, iza koje je bila istaknuta zastava samoproglašenog ''Kosova'', što je učinio i predstavnik Rusije.                                    

U nastavku, integralna verzija govora ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića:                                  

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Poštovani specijlni predstavniče,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti, 

Na početku, želim da uložim protest zbog zloupotrebe video formata ove sednice od strane predstavnika Prištine za isticanje simbola tzv. državnosti Kosova. Uprkos tome što su predstavnici Prištine u više navrata bili upozoreni, na prethodnoj sednici i od strane predsednika Saveta bezbednosti, da su ovakve zloupotrebe sednica Saveta bezbednosit apsolutno neprihvatljive i da predstavljaju flagrantno kršenje pravila SB o učešću predstavnika PIS u Prištini, na osnovu člana 39 Pravila procedure SB UN, ponovo se suočavamo sa njihovim besprizornim nepoštovanjem pravila ovog uvaženog tela. Dozvolite da ponovim naš poziv da se preduzmu neophodni koraci kako bi se sprečile ovakve zloupotrebe.                       

Izuzetno mi je zadovoljstvo što se obraćam ovom cenjenom telu na sednici posvećenoj radu Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji. Na početku želim da zahvalim generalnom seretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstvniku generalnog sekretara i šefu UNMIK Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u primenu mandata UNMIK, kao i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Kosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u nesmanjenom obimu, s ciljem iztgradnje i očuvanja bezbednosti u Pookrajini.                

Gospodine predsedniče,

U protekolm periodu suočeni smo sa političkom nestabilnošću na Kosovu i Metohiji. Nedavno smo imali izbore u Pokrajini koji su nažalost potvrdili da politički ekstremizam među Albancima ne gubi na snazi, već naprotiv, postaje sve jači. Bili smo svedoci takmičenja među albanskim političkim liderima u tome koji je bolji način da se isprovocira incident u srpkim sredinama, kako bi se dobili dodatni politički poeni albanskog biračkog tela. Pod izovorom izmena biračkog spiska velikom broju Srba na Kosovu i Metohiji uskraćeno je jedno od osnovnih političkih prava - mogućnost da biraju svoje političke predstavnike. Od približno 140.000 građana Kosova i Metohije koji su izbrsani sa biračkog spiska tokom poslednjeg izbornog procesa, 85% njih su Srbi.                        

Uprkos brojnim izazovima i problemima, srpski narod na Kosovu i Metohiji je visokom izlaznošću i ubedljivom pobedom Srpske liste, koja je osvojila svih deset poslaničkih mesta opredeljenih za srpske predstavnike, pokazao da ga ništa ne može sprečiti da odlučno stane u odbranu svog položaja. Političi pritisci na Srbe nastavljeni su i nakon okončanja izbornog procesa, jer je Srbima uskraćena pravična zastupljenost u privremenim istitucijama odlukom nove takozvane vlade u Prištini da srpskoj zajednici dodeli samo jedno ministarstvo.               

Poštovani članovi Saveta bezbednosti,           

Nažalost, nismo samo tokom izbornih aktivnosti bili svedoci nerazumne antisrpske poitike privemenih institucija u Prištini. Ona ide toliko daleko da su u januaru ove godine inspektori i policajci iz Prištine upali u Dom zdravlja u Štrpcu, na jugu Kosova i Metohije i izvšili pretres s nameom da pronađu vakcine pritiv Kovida-1 iz centralne Srbije, koje nisu pronašli. To je učinjeno uz demonstraciju sile, pretnje hapšenjem direktoru Doma zdravlja, medicinskom osoblju i lekarima. U trenutku kada se ceo svet bori protiv pandemije i kada su vakcine jedino srestvo da se stane na put izazovu, a Srbija pokazuje podršku isolidarnost doniranjem vakcina i medicinske opreme svima u regionu kojima su one neophodne, Priština želi da uništi vakcine samo zato što su iz centralne Srbije. Dok se čitav svet zahvaljuje lekarima, koji su podneli velike i herojske žrtve u borbi pritiv virus, privemene institucije u Prištini napadaju srpske lekare zbog toga što rade svoj posao.                 

Iako smatramo da su upadi u zdravstvene institucije, naša reakcija je i ovog puta bila uzdržana. Nismo želeli da svojim odlukama izazivamo eskalaciju i da politizujemo aktivnosti koje su usmerene isključivo na zaštitu javnog zdravlja. Organizovali smo vakcinaciju građana sa Kosova i Metohije na tri punkta u centralnoj Srbiji i time jasno pokazali da je za nas život ljudi na prvom mestu. Srbija je i dalje spremna da pomogne svima kojima je pomoć neophodna i apelujemo na razum i odgovornost, posebno u ovako teškim vremenima.                   

Gospodine predsedniče,     

Napadi usmereni na Srbe i njihovu imovinu su sve brojniji. Samo prošle gdine u našoj južnoj pokrajini dogodilo se više od 80 napada i incidenata čije su mete bili Srbi, njihova imovina i verski objekti. Prema podacima Misije OEBS na Kosovu I Metohiji u drugoj polovini prošle godine broj incidenata povećan je za više od 30% u odnosu na 2019. godinu. Zato se ne možemo složiti sa ocenom da je ''bezbednosna situacija na Kosovu stabilna, sa nekoliko incidenata čija su meta bile nevećinske zajednice''. Prošlog vikenda se, recimo, dogodio ničim izazvan fizički napad grupe Albanaca na dva srpska mladića u severnom delu Kosovske Mitrovice.                    

Posebno ugrožena kategorija su Srbi povratanici koji svakodnevno žive u strahu od napada. Činjenica da je jedna povratnička porodica sedam puta bila meta napada, jasno pokazuje koliko su oni koji ne žele Srbe na Kosovu i Metohiji uporni u zastrašivanju i proterivanju ionako malog broja povratnika. U Prištini apolutno ne postoji ni tračak političke volje da se 212.995 raseljenih Srba koji 22 godine žive van Kosova i Metohije vrate u svoje domove. Od 1999. godine stopa održivog povratka interno raseljenih lica na Kosovu i Metohiji je samo 1,9%, što prema podacima UN zvanično predstavlja najmanji procenat povratka prognanog stanovništva nakon nekog konflikta bilo gde u svetu.                    

Istovremeno, dok hapse interno raseljena lica, prištinske vlasti vrše najsnažnije pritiske na Specijalizovana veća u Hagu. Cilj je potpuno onemoućavanje daljeg procesuiranja niza slučajeva pritiv pripadnika terorističke OVK za teške zločine počinjene tokom sukoba na Kosovu i Metohiji, kako prema Srbima, tako i prema pripadnicima drugih nacionalnosti. Nedavno je i predsednica Specijalizovanih veća Trendafilova upozorila da će, ukoliko se pritisci nastave, to imati vrlo dramatične posledice po procese koji se vode. Predsednica Trendafilova kao veoma problematičnu pojavi izdvaja i zastrašivanje svedoka, koji su ključni za uspešno vođenje postupaka i nonošenje odgovarajuće presude.                          

Iako se predugo čekalo sa podizanjem optužnica, satramo pohvalnim to što su konačno preduzeti napor da se kazne brojni teški zločini počinjeni tokom ratnih sukoba pre nešto više od dve decenije, ali i po dolasku mešunarodnih snaga na Kosovao i Metojiju. Do danas, recimo, niko nije odgovarao za upistva i otmice 17 novinara, što je u ovom trenutku najveći broj nerešenih slučajeva ubijenih i kidnapovanih novinara u Evropi. Takođe, nisu se pred licem pravde našli počinioci nijednog od masovnih zločina pičinjenih nad srpskim civilima posle 1999. godine. Podsetiću vas na samo neokoliko njih: u selu Staro Gacko ubijeno je 14 srpskih žetelaca, u napadu na autobus ''Niš ekspresa'' u Livadicama kod Podujeva poginulo je 12 i ranjeno 43 raseljenih Srba, a u Goraždevcu kod Peći nepozante osobe su iz automatkog oružja pucale na decu koja su se kupala u reci Bistrici. Tada je ubijeno dvoje srpske dece, a četvoro teško ranjeno.          

Očekujemo nastavak podrške misije Euleks Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu, kao i njeno dodatno angažovanje u oblasti vladavine prava. Posebnu pažnju treba posvetiti zaštiti svedoka, kao i utvrđivanju sudbine nestalih lica.                 

Međunarodne misije na Kosovu i Metohiji - UNMIK, Kfor, Euleks i OMIK, koje pod okriljem Ujedinjenih nacija i u skladu sa Rezolucijom 1244 (1999), čine sastavni deo međunarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva u našoj južnoj pokrajini imaju ključnu ulogu i izuzetan doprinos očuvanju mira i zaštiti stanovništva. Podržavamo i uvažavamo njihovo angažovanje i napore koje ulažu u okviru svojih mandata, u zajedničkom cilju stvaranja uslova za miran i bezbedan suživot stanovnika Kosova i Metohije. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji ima najviše poverenja u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti i branom od samovolje privremenih institucija u Prištini. To dodanto potvrđuje i da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenm obimu kako bi dosledno sprovodile Rrezoluciju SBUN 1244.              

Želim dodatno da istaknem važnost međunarodnih snaga Kfor i ukažem da svaki jednostrani pokušaj da se nekom drugom dodeli, ili da neko preuzme deo mandata i obaveza Kfora predstavlja kršenje Rezolucije SBUN 1244 i potencijalni je izvor nestabilnosti i tenzija. Podsetiću vas da Priština, protivno međunaronom pravu, uz poptuno ignorisanje interesa i stavova srpske zajednice u Pokrajini, ne odustaje od planova da na prostoru Kosova i Metohije instalira novog bezbednosnotg aktera. Neprihatljivo je donošenje jednostranih odluka o formirnju ''Ministarstva odbrane'' i otpočinjanju procesa transformacije, tzv. ''Kosovskih bezbednosnih snag'' (KBS) u tzv. ''Vojsku Kosova''. Želim ponovo da istaknem da ovakvi jednostrani potezi Prištine predstavljaju grubo kršenje Rezoluceje SBUN 1244 i Vojno-tehničkog sporazuma, po kojima isključivo Mežunarone bezb3ednosne snage, odnosno Kfor, imaju mandat za sve vojen aspekte bezbednsoti na prostru Kosova i Metohije.        

U tom smislu dodatni razlog za zabrinutost izaziva i najava izgradnje najveće baze ''Kosoviskih bezbednosnih snaga'' u južnom delu Kosovske Mitrovice, što Srbij na severu Kosova i Metohije doćivaljaju kao najotvoreniju provokaciju i pretnju njihovoj fizičkoj bezbednosti.       

Poštovane članice Saveta bezbednosti,        
 

Za srpski narod na Ksovu i Metohiji je posebno zabrinjavajuće što je u protekolom periodu, a posebno tokom marta ove godine, došlo do učestalih fizičkih napada na objekte Srpske pravoslavne crkve. Samo u toku dve nedelje čak sedam pravoslavih objekata u Pokrajini našlo se na meti vandala i to u trenutku kada se  svi prisećamo martovskog pogroma iz 2004.godine nad Srbima i srpskim svetinjama na Kosovu i Metohiji. Ponižavajuće je stanje u kojem se nalazi srpska kulturna i duhovna baština na prostoru Kosova i Metohije, uključujući i četir spomenika koji su uvršteni na Listu svetske baštine Uneska (Vioski Dečani, Bogorodica Ljeviška, Gračanica i Pećka Patrijaršija). Sveštenicima i monaškiim zajednicama se namećžu brojene administartivne i tehičke barijere, čime se otežava, pa čak i onemogućava njihov opstanak na crkvenim imanjima.          

Upečatiljv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini, čiju je izuzetnu univerzalnu vrednost potvrdio Unesko stavljanjem na Listu svetske baštine, jeste i slučaj manastira Visoki Dečani.              

Cenjene članice Saveta bezbednosti,          

Sasvim je jasna nervoza Prištine, jer projekat takozvane nezavisnosti danas ne prizanje više od polvoine članice Ujedinjenih nacija, uključujući i pet članica Evropske unije. Međutim, krajnje je vreme da albanski lideri u Prištini pokažu odgovornost u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i iskrenu posvećenosti postizanju kompromisnog rešenja i izgradnji međusobnog poverenja. Upravo je nedostatak poverenja jedan od osnovnih problema u dijalogu Beograda i Prištine. Dogovor se ne postiže zapaljivom retoriko i provokacijama, kao što su najave o ujedinjenju i stvaranju velike Albanije ili o planovima izgradnje najveće baze tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga na severu Pokrajine.                      

Podsetiću da je sadašnji predsednik valde privremenih institucija samouprave u Prištini u prošlosti više puta pretio ujedinjenjem samoproglašenog Kosova i Albanije. Član njegove stranke je prošlog vikenda javno poručio da će se samoproglašeno Kosovo i Albanija ujediniti, citiram, ''puškom i barutom ili referendumskim utijama''.               

Ne moram da objašnjavam zašto ovakve opasne ideje predstavljaju direktnu pretnju miru i stabilnosti. Njima se krši Rezolucija 1244, kontinuirano destabilizuje ne samo naša južna pokrajina, već i čitav region, a ni u čemu ne dopirnose procesu dijaloga, već ga iznova onemogućajuju.                      

Nebrojeno puta smo pokazali da smo opredeljeni za dijalog kao jedino sredstvo za mirno, političko rešavanje problema na Kosovu i Metohiji. I danas, nakon višegodišnjih pregovora, ali i neispunjavanja dogovorenog i stalnih jednostranih poteza i provokacija od strane privremenih institucija u Prištini, mi smo i dalje spremni da sdnemo za sto i razgovaramo.         

Spremni smo za dijalog, alni ne i za ucene i pretnje, a posebno na za ultimatume koje je nedavnoizneo predsednik valde privremenih institucija samouprave u Prištini. Podsetiću vas na njegove izjave da će dijalog biti nisko na listi prioriteta vlasti u Prištini. Zapanjujuće je kako Priština ulimatume, koji u potpunosti podrivaju svaku šansu za dijalog, na šta je ukazala i Evropka unija, naziva ''principima'' i kako uporno insistira na tome da Beograd prizna jednostrano proglašenu nezavisnost ''Kosova'', nakon čega bi, smatraju oni, sve ostalo bilo rešeno. U čemu je onda svrha dijaloga ako se samo očekuje da Beograd prizna tzv. Kosovo? Da li dijalog znači da jedna strana treba da odustane od sveta, a druga da dobije sve? I da li dijalog, po mišljenju Prištine, pretpostavlja da se ne ispunjava ono što je dogovoreno?        

Podsetiću vas da Priština i dalje odbija da ispuni svoje obaveze iz do sada postignutih sporazuma i ne pristaje da se onjihovoj primeni razgovara u okviur dijaloga. A situacija je vrlo jednostavna - u aprilu 2013. godine potpisan je prvi sporazum u Briselu koji je prediđšao četiri obaveze: jednu za Prištinu i tri za Beograd. Beograd jeispunio sve obaveze, dok je jedina obaveza koju su imale privremene institucije u Prištini - formiranje Zajednice sprskih opština - nije ispunjena već 2.917 dana. Zapravo, 19. aprila se navršava punih osam godina otkako je postignut dogovor u Briselu, a Priština odbija da ispuni obavezu formiranja Zajednice srpskih opštna.                       

Poštovani gospodine predsedniče,     

Bez obzira na obeshrabrujuće poruke iz Prištine i činjenicu da dijalog traje već dugi niz godina, Srbija je odlučna i neće odustaati od izanlaženja kompromisnog rešenja, koje će biti održivo i za buduće generacije. Trajan mir i stabilnost mogu biti ostvarneni samo ukoliko niko od učlesnika u dijalog ne bude nastupao sa maksimalističkim zahtevima i insistirao na potpunom poniženju onog drugog. Srpski i albanski narod, kao dva najborojnija naroda na Zapadnom Balkanu, treba da pronađu način da dođu do pomirenja i osnova za saradnju, kako na planu ekonomie, tako i u ostvarivanju zajedničkuh perspektiva za članstvo u Evrpskoj uniji.           

Beograd je učinio sikrene iskorake u tom smeru, tako što je jedan od inicijatora ideje o relaksiranjuu protoka ljudi, robe, kapitala i usluga, popularno nazvane ''mini šengen''.                     

Što se Srbije tiče, uvereni smo da je rad na izgradnji poverenja i insistiranje na pozitivnim političkim agendama jedini način za zgradnju trajnog mera i stabilnosti u našem regionu. Žitelji Kosova i Metohije, bilo koje nacionalnsoti, bilo da su Srbij ili Albanci, ne zaslužuju ništa manje od toga.        

Hvala na pažni.



Srbija opredeljena za intezivniju saradnju sa Međunarodnom organizacijom Frankofonije

Ministar spoljnih poslova Repubilike Srbije Nikola Selaković sastao se danas sa Grupom frankofonih ambasadora (GAF) u Sribji, sa kojima je razgovarao o unapređenju saradnje Srbije i Međunarodne organizacije Frankofonije.                                

Selaković je ukazao da je Srbija posvećena vrednostima Frankofonije - unapređenju mira, demokratije, ljudskih prava, međukulturne saradnje, dijaloga i solidarnosti, i izrazio očekivanje da će saradnja biti suštinski unapređenja konkretnim predlozima za promociju francuskog jezika i frankofone kulture.  

                       

Šef srpske diplomatije podsetio je da je srbija pridruženi član Međunarodne organizacije Frankofonije (OIF) i poručio da naša zemlja nastavlja sa još intenzivnijom saradnjom kao bi ispunila uslove za punopravno članstvo. Ministar je uputio poziv generalnoj sekretarki Međunarodne organizacije Frankofonije Luizi Mušikivabo da poseti Srbiju i, s tim u vezi, napomenu da bi poseta bila veoma značajna kako bi se zajednički razmotrili različita pitanja od interesa za OIF i Srbiju. Takođe, ministar je najavio da će učestvovati na Ministarskoj konferenciji OIF koja se krajem godine održava u Đerbi.                                 

Selaković je pohvalio obeležavanje Meseca Frankofonije, programa koji je priredila ova grupa ambasadora, i naglasio da je Ministarstvo spoljnih poslova dalo svoj doprinos učešćem u prigodnim aktivnostima koje su tim povodom organizovane. 

                              

Ambasadori članovi GAF podržali su nastojanja Srbije da intenzhivira svoje aktivnosti u okviru Međunarodne organizacije Frankofonije, i izrazili se pohvalno o inicijativama koje se preduzimaju kako bi se unapredila i popularisala upotreba francuskog jezika u Srbiji.                              

Današnjem sastanku prisustvovali su ambasadori Egipta, Maroka, Libana, Francuske, Tunisa, Švajcarske, Belgije, Albanije, Kipra, Poljske, Rumunije i Slovenije, kao i otpravici poslova u ambasadama DR Konga i Gvineje. Takođe, na poziv ministra Selakovića, prisustvovao je predstavnik Frankofonije za Srednju i Istočnu Evropu, sa sedištem u Bukureštu, Erik Pop.

Beograd,

25. mart 2021.godine



24. mart 2021.godine Obeležavanje Dana sećanja na stradale u NATO agresiji

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obratio se povodom obeležavanja Dana sećanja na stradale u NATO agresiji.                                          

''Vaša svetosti, poštovani predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovani predsednici Narodnih skupština Republike Srbije i Republike Srpske, poštovani predsednici vlada Republike Srbije i Republike Srpske, uvaženi ministri obeju vlada, dragi gosti i prijatelji, predstavnici srpskog naroda iz Crne Gore, Severne Makedonije, Hrvatske, hvala vam što smo i večeras svi zajedno i što je srpski duh nesalomiv i nepobediv.                              

Jedno dete dnevno i malo više od toga. To je ona najteža, namučnija i najbolnija brojka NATO agresije iz 1999.godine. Ubijeno, zaustavljeno, bez ikakve svoje krivice, nikakakav greh nisu počinili, bez prava na odbranu, i bez prava na pravdu, bez prava na život.                  

Niko nikada nije odgovarao za ovaj zločin, zločin veći od zločina. Niko za 2500 ubijenih civila, ali i vojnika i policajaca koji su krivi samo zato što su čuvali, štitili sebe i svoja ognjišta. Niko nikada nije odgovarao za više od 6000 ranjenih.                           

Objasniti to, ni danas 22 godine posle agresije, nije moguće, ne postoji, i pored sveg truda, univerzalno opravdanje, nema razloga, nema smisla, a ostala su samo, kao večni greh, imena.                                            

Miljana Milić,  petnaest godna,

Vladimir Milić, dvanaest godina,

Dragan Dimić, tri godine,

Julijana Brudar, deset godna,

Olivera Maksimović, dvanaest godina,

Miroslav Knežević, trinaest godna,

Dajana Pavlović, pet godina,

Stevan Pavlović, osam godina,

Marko Simić, dve godine,

Milica Rakić, tri godine,

Ivan Ivančić, sedam godina,

Marko Ivanović, tri godine...                                    

I tako, osamdeset devet imena, i to ne samo srpskih.                                

Besmisao pukog ubistva nije birao. Šesnaestoro dece, od dve do sedamnaest godina, iz porodica Ahmetaj i Hasani, ubijeno je u koloni koja se vraćala kući, u Prizrenu.                                   

To je, u jednom naslovu, na Zapadu, jednostvno objašnjeno kao ''tragična greška''. Smrt koja je stigla Marka Roglića, Milana Ignjatovića, Gordanu Nikolić, Irenu Mitić, Milicu Stojanović, Bojanu Tošović, Branimira Stanijanovića, našu Sanju Milenković...nije mogla da računa, niti da dobije čak i takvo objašnjene.                                

Te smrti nisu, za one koji su ih posejali, bile ni tragične, a još manje greška. To je bio samo izgovor, bedni izgovor.                      

Bile su namera, bile su jasna odluka, preki sud nad jednom zemljom, nad njenim ljudima, nad njenom decom.                          

I zato danas nećemo da licitiramo oko imenovanja svega što se, tokom proleća 1999. godine dogodilo. Jer dogodio se zločin, težak i strašan. I dogodila se agresija, ne ni bombardovanje, ni intervencija, ni kampanja, ni operacije. Dogodila se agresija. Napad na suverenu zemlju, bez odluke Ujedinjenih nacija, bez onog dovoljnog razloga koji bi predstvljao napad tadanje Jugoslavije na neku susednu, ili NATO državu.                     

Nikoga Srbija odnosno Savezna Republika Jugoslavija tada nije napala. Napali su nas, sa jednim ciljem. Da nas poraze, da nas ubijaju, i na kraju da nam oduzmu deo teritorije.                             

I koliko god danas analizirali stvari, kako god i koliko god oštri i kritični bili prema sebi, našoj tadašnjoj politici, našem tadašnjem rukovodstvu, jasno je da su Savezna Republika Jugoslavija i Srbija tada ostavljene gotovo bez izbora. Izbor je bio jeziv, ili gubitak teritorije i ljudi sa jedne strane ili potpuni nestanak srpske države, morala, časti, srpskog duha, imena i prezimena. I nismo mogli da ne izgubimo. Devetnaest velikih napalo je jednu malu zemlju, Saveznu Republiku Jugoslaviju. Napali su Srbiju i Crnu Goru. I čak i kad ne govore danas, u jednoj od dve nezavisne zemlje o tome, to su činjenice. A ta mala zemlja, i taj mali narod, svima njima, njih devetnaest velikih i moćnih, održala je čas iz onog najvažnijeg, časti, morala i ljubavi prema slobodi koju jedan naord može da ima.                                   

Da, pravdu, pravdu da ne zaboravimo. Svih tih devetnaest velikih i danas će nemušto govoriti o svom vojničkom uspehu, izbegavati odgovore na pitanja, a zamislite, jedan mali, samo brojčano mali srpski narod, taj mali ali veličanstveni narod, sa tugom, suzom u oku ponosno se priseća svog otpora i borbe protiv devetnaest okrutnih i bahatih.                           

Izgubili smo mnogo, izgubili smo očeve, braću, supružnike,decu, ali obraz i srpsko srce još su tu, da čuvaju Srbiju koja je večna i neuništiva.                               

Izgubili smo decu, izgubili smo ljude, izgubili smo kontrolu nad velikim delom teritorije, izgubili smo milijarde zbog uništene infrastrukture i privrede.                                  

I sve što nam je ostalo bilo je telo jedne izmučene, uništene zemlje, zemlje u raspadanju, izmrcvarene, opljačkane, izranavljene, puste, i krive, osuđene za sve što se ne samo devedesetih, nego i tokom čitave istorije, događalo.                                  

Zemlje, koja ni deset godina posle agresije nije imala snage da se uspravi, podigne, i radi bilo šta drugo nego da ćuti, ili da sagne glavu i pokorno se izvinjava, za sve, čak i za svoje mrtve, čak i za svoju ubijenu decu.                     

Danas, to više nije ta propala, izmičena, razorena, izmrcvarena Srbija.                             

Danas, to je Srbija, koja je ponovo pronašla i svoju snagu i svoj ponos.                             

Srbija koja stvari naziva pravim imenom.                              

Srbija koja je okrenula leđa ratu i porazima, i krenula da radi.                 

Srbija koja je ustala, stala na svoje noge i dobila svoj glas.                                   

Srbija koju, čak i kad joj ne veruju, slušaju. Koja je sposobna, koja raste, i više nije deo problema. Srbija koja jeste i biće, bar ćemo mi dati sve od sebe, baš ono rešenje koje omogućava čitavom regionu život u miru i razumevanju.                        

I ta Srbija, danas, kada je u svetu i dalje mnogo više bombi, nego vakcina, u region šalje, ne bombe, već baš vakcine. Danas je spremna i da ih proizvodi, i za samo nekoliko meseci to ćemo da učinimo, ali ne samo za sebe, već i za druge, za ceo Balkan.                               

Spremni smo, i hoćemo da pomognemo.                               

Nismo spremni, i nećemo da ćutimo, niti da budemo, ponovo poniženi.                            

Pravo na to ne crpimo samo iz žrtava koje smo imali, nego i iz činjenice da smo odavno prestali da gledamo samo druge i tražimo grešku i krivicu samo u njima, a ne ponekad i u sebi.                               

Pogledali smo se i priznali. I svaki gubitak, i svaki poraz, i svaki zločin koji je neko u naše ime počinio,svaki promašaj i svaku pogrešnu politiku.                           

I ne radimo više ništa što bi bilo koga moglo da ugrozi.                     

Radimo, radimo, radimo sve više i rastemo, jačamo sa samo jednim ciljem da budemo najbolji u ekonomiji i obrazovanuu, zdravstvu, u kulturi, nauci, sportu...                      

I hoćemo da budemo bezbedni, na svom. Hoćemo da nam vojska bude mnogo jača nego što je bila te devedeset devete. Da nikada više ne dođemo u situaciju da nam neko ubija decu, ruši zemlju, ili naš narod proteruje.                          

Hoćemo da ostanemo slobodni, da sami odlučujemo o svojoj sudbini, i da nam niko više ne oduzme sve, a da nam ne da ništa.                           

A ništa je danas, i to ću da ponavljam koliko god bude potrebno, ideja, nikih velikih, moćnih, ali i onih koj im služe, ideja da nas ''Kosovo'' prizna, ne bismo li mi priznali ''Kosovo''.                                 

Nije nam potrebno to priznanje. I nećete od Srbije dobiti gaženje ni po našim žrtvama, gaženje po našoj istoriji, gaženje po našoj prošlosti, ali i gaženje po našoj budučnosti. Dobićete odgovor razumnih, i dobrih i odgovornih ljudi. Potreban nam je kompromis. Potrebno nam je ispunjavanje svih onih obaveza koje smo pruzeli i mi i Priština, a samo ih mi ispunili.                        

I nije to naš kapric. Nije to ni fantazmagorija o nekom srpskom svetu koji hoćemo da stvorimo.                    

I danas kada nem prete formiranjem Velike Albanije, kada kažu da nema ništa od Zajednice srpskih opština, naše je da budemo mirni, da brinemo o narodu na Kosovu i Metohiji, ali da svim tim velikim, moćnim jasno poručimo da nismo slabi kao što smo bili, da ćemo umeti da sačuvamo svoje, ne dirajući ni u šta tuđe. Uostalom Srbija nije i neće bit šaka zobi za svaku belosvetsku vranu koja bi da je pozoba. I one koji su iskoristili snagu i silu devetnaest bahatih i okrutnih samo molim da nam ne prete. Molim, molim ih, da nam ne prete. Da ne misle da je Srbija slomljena i da neće imati snage da odgovori. Molimo vas, vas molimo, naše albanske komšije, da nam ne pretite. I molimo sve druge, koji su svoju okrutnost prema Srbiji pokazali, da vam u tome ne pomažu. Samo to molimo i ništa više.                      

A odgovaraćemo pozivima na mir pozivima na kompromis, i uvek dobrom voljom, jer ne želimo da imamo ponovo decu ubijanu. I ne ćelimo da tuđa deca ponovo stradaju. Ali ne potcenjujte Srbiju, i ne gledajte Srbiju onakvim očima kao što ste to činili 99. godine.                     

Srbija danas je mnogo snažnija, mnogo jača. Srbija danas je jedinstvena i ujedinjena, a ne podeljena. Srbija danas ima sve neuporedivo snažnije i bolje nego 99. od ekonomije do naše vojske. I nikada nikome nećemo da pretimo, već samo vas molimo i tražimo da nas poštujete i ništa više.                                

Mi danas gradimo puteve, koji će da nas povežu, i sa sobom, i  sa regionom i sa svetom. I do kraja godine radićemo na osam auto-puteva, na osam vena čitavog Balkana, ne samo Srbije, osam puteva mira i saradnje.                      

Samo lud čovek bi to menja za rat, za mrtvu decu, za rušenje i novi gubirtak. I da, hoćemo da imamo najbiliže odnose sa svima koji su u agresiji na lepu Srbiju učestvovali, oprostili smo odavno, ali ne, i baš nikada nećemo zaboraviti. I ne tražito to od nas. Tog jednog dana, svake godine, podsećaćemo i sebe i vas. Vas devetnaest najmoćnijih, najsnaćnijih, najvećih po sili i snazi,ne baš po časti i moralu. Podsećaćemo i vas i nas, baš zato da se nikad ne bi ponovilo. Ne nama, već ni jednom drugom slobodoljubivom narodu na svetu.                       

I ako imamo neku ponudu, ona danas  glasi: spremni smo da od celog Balkana napravimo pobednika, da svako na njemu dobije, sve dok niko ne pokušava da samo Srbi budu gubitnici.                          

I uopšte nije težak put do toga.                         

Potrebno je samo da se poštujemo, razumemo i ne pokušavamo jedni drge da ponizimo.                        

Da ne diramo u ono što je svako najteže i najkrvavije platio. Slobodu. A mi, Srbi, znamo kolika je cena slobode.                            

U pravo da je imamo, da je čuvamo i da se setimo svih žrtava koje su u nju ugrađene.                           

A u našu su ugrađena i naši porazi, naši životi i naša deca. I životi naših herojskih pilota, i naših divova sa Košara i Paštrika, i naše dece, nevine, potpuno nevine, a krive samo zato što su živela u Srbiji.                               

Prevelika je to cena da bismo o njoj ćutali.                     

Zato što bi to značilo da smo spremni na još jedan poraz, na još jedno poniženje.                         

A nismo.                         

I kada svi budu ćutali, mi ćemo da ponavljamo.                              

Jedno dete dnevno, i malo više od toga. Toliko ste nam ubijali. Tokom agresije koju ni sami niste razumeli zašto ste je provodili.                  

I ponavljaćemo, baš da nam se ne bi dogodilo ponovo.                           

Sa posebnim pijetetom ispunjavamo našu obavezu da odamo počast svim nevinim srpskim žrtvama koje su položile svoj život na oltar otadžbine, kako civilima, tako i našim junačnim vojnicima i policajcima, herojima Košara, Prizrena, Mitrovice.                              

Danas za nas Srbe, život na Kosovu i Metohiji liči na Put suza (Via Dolorosa), na uspinjanje poslednjim snagama na Golgotu, ali mine bismo ni bili Srbi da nismo kadri, i ''na strašnom mestu postojati''.                            

I danas, i večeras mogu da zaljučim uz jednu važnu rečenicu. Na tlu Evrope postojala je, a danas snažnija nego ikada, postoji nesalomiva, nepokolebljiva, nepokoriva i nikad pokorena Srbija.                             

Neka je večna slava svim žrtvama NATO agresije i svi zajedno uskliknimo živela slobodna i ponosna Srbija'', rekao je predsednik Vučić.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: www.predsednik.rs

 

 



Obeležavanje Dana sećanja na 17. mart 2004.godine - Program na Kosovu i Metohiji

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas obeležavanju Dana sećanja na 17. mart 2004.godine - Program na Kosovu i Metohiji. On je rekao da je pre tačno 17 godina na KiM počinjen pogrom, a pogrom prevazilazi sve ostale zločine.                                     

''Možda postoji vreme u kojem smo nemoćni da sprečimo nepravdu, ali nikada ne sme da postoji vreme dase protiv nepravde pobunimo, ove reči Elija Vizela, nekadašnjeg logoraša, nobelovca, obavezuju nas zauvek da protiv zločina ne ćutimo, ko god da ga je i zašto počinio'', poručio je predsednik Vučić i dodato da smo zapamtili i naučili svaku lekciju u kojoj smo bili gubitnici, svaku u kojoj smo bili nemi na sopstene žrtve, svaku u kojoj smo bili spremni da zaboravimo.                                         

''Srbija dans više nije slaba, niti zemlja gubitnika, ne preti, ali i ne zaboravlja, spremna je na razgovore, ali ne i poniženje. Srbija, baš kao i svi drugi ima pravo da brine o svom narodu, njegovoj sigurnosti i dobrobiti. Pravo na život je osnovno ljudsko pravo i mi ćemo ga uvek braniti'', rekao je Vučić.

Predsednik Vučić je kazao da pogrom prevazilazi sve ostale zločine, jer je on, ne samočin, već namera, politika, predumišljaj da se neki kraj, neka zemlja, nasilno očisti od pripadnika drugih nacija i vere.                                

''Nemamo prava da to prećutimo'', poručio jepredsednik Srbije i istakao da imamo obavezu da budemo pobednici bez krvi i rata, najbolji u ekonomiji, zdravstvu, sportu, obrazovanjuu i svemu ostalom što čini razvoj i napredak.                                    

''Želimo isto i drugima da se bave sobom i budu uspešni, jer smo svesni da je zločin alatka gubitnika, a pobednicima to nije potrebno, oni pamte, ali opraštaju i idu dalje, dok se butinici vrte u istom začaranom krugu. Mi Srbi to više nećemoda budemo, hoćemo budućnost, u kojoj ćemo da pamtmo, ali iz koje nećemo da se varaćamo. Znamo šta se dešavalo i to nazivamo pravim imenom'', zaključio je predsednik Vučić.

Foto: Dimitrije Gol



Sastanak sa šefom Delegacije Evropske unije

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa šefom Delegacije Evropske unije ambasadorom Semom Fabricijem, sa kojim je razgovarao o nastavku borbe protiv pandemije Kovid-19 i izazovima u procesu masovne vakcinacije, kako i o dinamici pristupnih pregovora izmeđju Srbije i EU i stabilnosti u regionu.                                   

Predsednik Vučić je zahvalio na podršci koju EU pruža Srbiji u uslovima pandemije i izrazio nadu da će uskoro stići i prvi kontingenti vakcina iz programa Kovaks.                                     

''Srbija se među prvima priključila ovom programu čime je još jednom pokazala da je pouzdan partner Evropske unije'', istakao je predsednik Vučić i naglasio da je naša zemlja zauzela ozbiljan i odgovoran pristup borbi protiv pandemije, o čemu svedoče sveobuhvatne mere koje je donela Vlada Srbije u cilju očuvanja zdravlja i života ljudi, kako građana Srbije, tako i u okruženju.                                            

Ambasador Fabrici je pružio uverenje da će EU nastaviti da pruža punu solidarnost Srbiji. Evropska komisija je prošle nedelje najavila izdvajanje 12 miliona evra za Srbiju iz Fonda solidarnosti EU, što je još jedan pokazatelj podrške EU Srbiji od izbijanja pandemije. EU će nastavit da radi na tome da obezbedi pravednu i globalnu distribuciju vakcina. U tom pogledu ambasador Fabrici je istakao važnost Kovaks programa. EU i Tim Evropa, kao prvi globalni donator, već su obećali više od dve milijarde evra za ovaj program. Ambasador se pozitivno osvrnuo na doprinos Srbije Kovaks programu i čestitao na rezultatima koje Srbija ostvaruje u procesu vakcinacije, kao i na pravovremenim i odlučnim merama koje su preduzete u borbi protiv korona virusa.                              

Predsednik Vučić je i ovom prilikom potvrdio da saradnja sa Evropskom unijom i punopravno članstvo Srbije ostaju jedan od ključnih spoljnopolitičih prioriteta naše zemlje. On je posebno naglasio da je Srbija iskreno posvećena daljim reformama kojima pristupa sa odgovornošću i ozbiljnošću, te da kroz saradnju sa institucijama Unije i njenih članica nastoje da usvoji i primeni najbolje prakse.                         

Ambasador Fabrici je istakao da uprkos aktuelnim izazovima prouzrokuovanim pandemijom, EU drži pitanje proširenja vrlo visoko na svojoj agendi, s obziirom na novu metodologiju koju će predsaviti Evropska komisija.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija očekuje od Evropske unije da dinamika pristupnih pregovora Srbvije prati i vrednuje naše reformske napore, kao i da je naša zemlja spremna da sa svojim evropskim partnerima nastavi da radi na sprovođenju reformi i brojnih zajedničkih projekata. S tim uvezi su razgovarali i o konkretnim zajedničim infrasturkturnim projektima.                                 

''Nastavićemo da radimo intezivno na ispunjavanju evropkse agende, sa ciljem otvaranja novih poglavlja i bržeg napretka na putu ka članstuvu u EU'', zaključio je predsednik Vučić.                              

Predsednik Vučić i ambasador Fabrici su razmotirli proces usklađivanja zakonodavstva Srbije sa zakonodavstvom Evropke unije, i saglasili se da je potreban energičniji rad u oblasti vladavine prava.                                 

Dvojica sagovornika razgovarali su i o reformi pravosuđa, uključujući ustavni proces, borbi protiv korupcije, slobodi medija i obnovi međustranačkog dijaloga.            

Ambasador Fabrici je posebno istakao potrebu za konkretnim unapređenjima kako bi se obezbedio pogodan ambijent u kom sloboda medija i uloga civilnog društva mogu da se realizuju nesmetano i bez pritiska.                  

Predsednik Vučić je posebno naglasio da se zalaže da predstvnici svih medija rade svoj posao u atmosferi potpune slobode izražavanja i da tome ostaje i lično posvećen, budući da je sloboda medija jedna od najvećih tekovina demokratije. 

Beograd,

17. mart 2021.godine



.

Republika Srbija u Mesecu Frankofonije                                                            

Republika Srbija, kao pridružena članica Frankofonije, zajedno sa celom frankofonom zajednicom u svetu obeležava ''Mesec Frankofonije''. Za sve ljubitelje srpske kulture i fanciskog jezika Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije je priredilo bogat program, a Ambasada Republike Srbije u Varšavi vas poziva da otkrijete raznolikost i bogatstvo srpske kulture na francuskom jeziku.

 

La République de Serbie au Mois de la Francophonie

La République de Serbie en qualité de membre associé à l'OIF, de concert avec toute la communaute francophone dans le monde entier, célèbre le Mois de la Francophonie. Pour tous les amateurs de la culture serbe et de la langue française, le Ministere de la Culture et de l'Information de la République d Serbie a préparé un vaste programme et l'Ambassade de la République Serbie à Varsovie vous invite à decouvrir la diversité et la richesse de la culture serbe en français.



08. mart 2021. godine Selaković: Borba protiv svih oblika kriminala prioritet Vlade Srbije

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković rekao je danas da je borba protiv svih oblika kriminala u vrhu prioriteta Vlade Srbije i neizostavnan segment procesa pridruživanja EU.                                 

''To je i naša moralna obaveza, kako bi generacijama iza nas ostavili jedan bolji svet'', rekao je Selaković učestvujući video-linkom na 14. Kongresu UN o sprečavanju kriminala i krivičnom pravosuđu, koji se održava u Kjotu.                                      

Ministar Selaković istakao je da je Srbija kao cilj postavila suzbijanje visokotehnološkog kriminala, trogovine ljudima, terorizma i ilegalne migracije u ''Drugoj nacionalnoj proceni pretnji od teškog i organizovang kriminala'' iz 2019.godine.                            

Šef srpske diplomatije ukazao je da je naša zemlja blagovremeno uspostavila normativni i institucionalni okvir kojim je uredila sprečavanje zlupotrebe u toj oblasti, kao i da je osnovano Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, posebno odeljenje suda i posebna policijska jedinica.                                      

Srbija se, kako je naglasio ministar, na planu borbe protiv korupcije vodi postulatima Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i Konvencije UN za borbu pritiv korpcije.                             

Selaković je izdvojio napore Agencije za sprečavanje korupcije, kao nezavisnog državnog organa, u zaštiti javnog interesa, izgradnji individualnog i institucionalng integriteta, jačanju transparentnosti i odgovornosti javne uprave.                                  

''Snažno osuđujemo sve forme terorizma, uključujući ekstremizam i radikalizam, i zalažemo se za njihovo potpuno iskorenjivanje, sprovodeći tu i releveantne rezolucije i konvencije UN i Globalne antiterorističke strategije UN'', istakao je šef srpske diplomatije.                                          

Za efikasnu i uspešnu borbu protiv ovih kompleksnih fenomena, kaže Selaković, od presudne važnosti je izgradnja kapaciteta naših društava i država, uz razmenu iskupstava na regionalnom i globalnom nivou.                   

Selaković je zahvalio japanskom ambasadoru Hikihari na veštini vođenja pregovora na usaglašavanju Kjoto deklaracije i njenom usvajanju, koja je, kako je istakao, važan pokazatelj posvećenosti kreiranju i očuvanju institucionalnog okvira za prevenciju kriminala kao jednog od glavnih preduslova u promociji ciljeva održivog razvoja.                        

''Davne 1970, kada je Japan prvi put bio domaćin ovog skupa, pokazali smo snažnu političku volju da na problem ukažemo. Danas moramo tu volju  i rešenost da reafirmišemo i konkretizujemo opipljivim potezima'', rekao je šef srpske diplomatije.



18. februar 2021. godine - Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije izabran za Patrijarha srpskog

Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve na svom zaedanju 18. februara 2021.godine u Spomen hramu Svetog Save u Beogradu izabrao je Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog dr Porfirija za Patrijarha srpskog.                                                 

Odmah posle izbora služeno je blagodarenje i proizneseno mnogoletstvije Arhiepiskopu pećkom, Mitropolitu beogradsko-karlovačkom i Patrijarhu srpskom gospodinu Porfiriju. Zvona na hramu Svetog Save na Vračaru oglasila su se nekoliko minuta pre 16 časova označavajući da je izabran 46. Patrijarh srpski.                                                

Novoizabrani Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski gospodin Porfirije (Perić) rođen je 22. jula 1961. godine u Bečeju od oca Radivoja i majke Radojke. Na krštenju je dobio ime Prvoslav. Osnovnu školu je završio u Čurugu, a Zmaj-Jovinu gimnaziju u Novom Sadu. Zamonašen je po činu male shime od svog duhovnog oca, tada jeromonaha dr. Irineja (Bulovića), u manastiru Visoki Dečani, na Tominu edelju 1985. godine.                                    

Diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu 1986. godine, kada ga je blažene uspomene Episkop raško-prizrenski, a potonji Patrijarh srpski Pavle, u manastiru Svete trojice u Mušutištu rukopoložio u čin jerođakona.

Na poslediplomskim studijama u Atini boravio od 1986. do 1990. godine, kada po blagoslovu Episkopa bačkog dr. Irineja dolazi u manastir Svetih arhangela u Kovilju, gde je rukopoložen u sveštenomonaški čin i postavljen za igumana.                                

Za njim u manastir dolazi mnoštvo mladih monaha i iskušenika. To su godine kada manastir Kovilj postaje duhovna matica mnogim mladimi ljudima: intelektualcima, umetinicima, popularnim glumcima i rok muzičarima, pogoovo iz Novog Sada i Beograda. Od tada se iguman Porfirije, posebno angažuje i na lečenju obolelih od bolesti zavisnosti. U tom cilju on 2005. godine formira terapijsku zajednicu ''Zemlja živih'', koja je priznata kao najuspešniji projekat za lečenje narkomanije, a danas, pod rukovodstvom vladike Porfirija, ima više od stotinu štićenika u kampovima širom Srbije.                    

Na redovnom zasedanju Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve u Beogradu 14. maja 1999. godine izabran je za Episkopa jegarskog, vikara Eparhije bačke.                                  

Na temu Mogućnost poznanja Boga kod apostola Pavla po tumačenju svetog Jovana Zlatoustog, doktorirao je 2004. godine na Bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Atini.                                   

Čuvenog psihijatra, akademika dr Vladetu Jerotića, na Bogoslovskom fakultetu je nasledio na katedri Pastirske psihologije. Njegova predavanja, posećena su ne samo od studenata matičnog, nego i drugih fakultta u Beogradu.                               

Zajedno sa grupom stručnjaka: psihologa, lekara, kriminologa, sociologa, vladika Porfirije osniva građansko udruženje koje se bavi resocijalizacijom žrtava destruktivnih verskih sekti i kultova.                              

Episkop Porfirije je, već deceniju, ne samo predsednik Upravnog odbra, nego i pravi spiritus movens Humanitarnog fonda ''Privrednik'', koji obezbeđuje stipendije za veliki broj nadarenih, a siromašnih učenika i studenata, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost.                             

Republička Skupština ga je, kao predstavnika svih Crkava i verskih zajednica, 2005. godine, izabrala za člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije, a za svog predsednika Savet ga je izabrao 2008.goidne. Kao predsednik Saveta Republičke radiodifuzne agencije, episkop Porfirije je zastupao dugoročne interese društva i građana, nezavisno od političkih utcaja.                                      

U radiodifuznom spektru Srbije od tada se čuju i crkvene radio stanice. Dao je ključni doprinos pokretanu niza radioskih i televizijskih emisija koje se bave religijskim temama.                           

Sveti Arhijerejski Sabor mu 2010. godine, poverava da utemelji svešteničku službu u Vojsci Srbije. Plodovi njegovog rada na tom polju, nisu samo odgovarajući zakonski propisi, već i odabir vojnih kapelana, organizacija i opremanje hramova u kasarnama i vršenje prvih bogosluženja.                                  

Svoje stručne bogoslovske radove Episkop Porfirije je objavljivao u časopisima kod nas i u svetu. Učestvovao je u vellikom broju naučnih konferencija i siposiona širom sveta.                                     

Vladika Porfirije, kao jedan od najuglednijih savremenih srpskih duhovnika i intelektualaca, ima izuzetno širok krug prijatelja, ne samo u Otadžbini, a odnose ličnog prijateljstva i bliske saradnje neguje i sa sveštenicima i predstavnicima drugih Crkava i verskih zajednica.                                   

Govori grčki, engleski i nemački, i služi se ruskim jezikom, a negov stil komunikacije uvek je prilagođen sagovornicima.                                     

U tron Mitropolita zagrebačko-ljubljanskih ustoličen je 13. jula 2014.godine u Sabornoj crkvi Preobraženja Gospodnjeg u Zagrebu. Svečanu arhijerejsku Liturgiju služio je Patrijarh srpski Irinej uz sasluženje velikog broja arhijereja Srpske Crkve i drugih sestrinskih Crkava, ako i sveštenstva i monaštva, i blagočestivog naroda.                                

Izvor: SPC



15. februar 2021.g. Srećan Dan državnosti Republike Srbije

U republici Srbiji se 15. februara slavi Dan državnosti. Prigodan film možete da pogledate ovde

 

 

 



Vučić: Srbija spremna za dijalog o KiM, ali neće biti ponižavana

Predsednik Republike i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je prikazu sposobnosti dela jedinica Vojske Srbije u kasarni ''Rastko Nemanjić'' u Pančevu i tom prilikom poručio da je Srbija uvek spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom pod pokroviteljstvom EU, ali i poštujući stav SAD, ako i stavove Rusije i Kine                               

Predsednik je rekao da će pre staviti ''glavu na panj'', nego da potpiše bilo kakav papir sa priznanjem i podsetio da je to već jednom odbio u Vašingtonu, gde su postojale dve verzije sporazuma.                          

Naveo je da je odmah povukao svoju delegaciju, da je američkoj delegaciji rekao da Srbija takav sporazum neće potpisati i poručio da će Srbija uvek nastojati da vodi mirne razgovore kako bi sačuvala mir, ali da neće dozvoliti da je ponižavaju.

Predsednik Srbije zahvalio je na pismu-čestitki američkom predsedniku Džou Bajdenu povodoom predstojećeg Dana državnosti, u kome se pored uobičajenog isticanja posvećenost unapređenju ekonomske saradnje, regionalne stabilnosti i demokatskih vrednosti, nedvosmisleno poziva na međusobno priznanje Srbije i ''Kosova'' kao posledice.                           

Međusobno priznanje Srbije i ''Kosova'' ne stoji ni u jednom aktu nijedne svetske organizcije, ukazao je predsednik i ponovio da je Srbija uvek spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom pod pokroviteljstvom Evropkse unije, ali i poštući stav SAD, kao i stavove Rusije i Kine.                                

Prema predsednikovim rečima, situacija jeste teška i biće sve teža. ''Kao što sam vam rekao pre tri dana, ja to vidim, jat to očekujem, vidim kako se to plako steže, zato što su njihvi međusobni sukobi u svetskim okvirima sve snažniji i sve veći, i onda mi tu plaćamo cenu'', rekao je predsednik.                            

Vučić je poručio da je do naše države da nastavi sa snaženjem zemlje u ekonomskom smislu.

Predsednik je dodao da je uloga vojske veoma značajna u veoma složenim bezbednosnim i političkim uslovima savremennog sveta i da zato Srbija mora da uradi sve što može da odvrati svakog potencijalnog agresora i napade na građane i zemlju.

''Politika snaženja vojske biće nastavljena ubrzano'', naglasio je predsednik dodajući da je cilj da srpska vojska može da bude stabilizator političkih prilika u regionu.                         

Prema njegovim rečima, svakome treba da bude jasno da Srbija nije džak za udaranje i da može svako da je napadne i da joj preti kao što je to bilo u prošlosti.                               

Vučić je rekao da je zadovoljan onim što je video i zato što je mnogo toga urađeno u prethodnom periodu i istakao da će od aprila meseca vojnim licima biti znatno uvećane plate.                                   

Predsednik je rekao i da će se nastaviti ulaganje u Vojsku Srbije, kojoj je poručio da od nje očekuje da i dalje bude čuvar naše zemlje, njenog integriteta i slobode.

''Od vas očekujemo da budete čuvari naše zemlje, njenog integriteta, slobode, da budete branitelji naroda, čuvari otadžbine, zaštitnici interesa Srbije i da budete odvraćajući faktor sakog agresora i za svakog ko bi pomislio da napadne Srbiju'', rekao je Vučić. 

Na vojnoj vežbi pod nazivom ''Vrh koplja'' prikazana je osposobljenost 72. brigade za specijalne operacije, a prikazu sposobnosti, koje je predsednik Srbije i vrhovni komandant Vojske Srbije ocenio sa vrlo dobro, prisustvovali su i potpredsednik Vlade i ministar odbrane Nebojša Stefanović i načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Milan Mojsilović. 

Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll

Beograd,

7. februar 2021.godine



Sastanak sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji ambasadorom Semom Fabricijem, sa kojim je razgovarao o evropskom putu Srbije, nastavku borbe protiv pandemije Kovid-19, sprovođenju političkih i ekonomskih reformi, uz poseban akcenat na vladavinu prava i planove za nove investicije EU u našoj zemlji.                                  

Predsednik Vučić zahvalio je na podršci koju EU pruža Srbiji u oblasti strukturnih reformi i ekonomskih mera, kao i na investicijama EU u našoj zemlji. Predsednik je posebno izrazio nadu da će uskoro stići i prvi kontingenti vakcina iz programa Kovaks koji promoviše Evropska unija.                             

''Srbija se među prvima priključila ovom programu čime je još jednom pokazala da je ozbiljan i pouzdan partner Evropske unije. Uveren sam da ćemo zajedno, uz solidarnost i međusobno razumevanje, uspeti da izađemo iz ove krize i da nastavimo rad na oporavku privrede'', istakao je predsednik Vučić i dodao da je EU najznačajniji spoljnotrgovinski i investicioni partner naše zemlje, budući da je dve trećine naše trgovinske razmene i investicija vezano za zemlje EU. 

 

Šef Delegacija EU Sem Fabrici je pružio uverenje da će EU nastaviti sa solidarnošću u punoj meri i da će neprestano da radi na obezbeđivanju distribucije vakcina kako u Srbiji, tako i u zemljama Zapadnog Balkana. Fabrici je izrazio zadovoljstvo rezultatima koje je Vlada Srbije ostvarila, posebno istakavši da su pravovremene i odlučne mere koje su preduzete u borbi protiv korona virusa doprinele da se i tokom pandemije održi ekonmoska stabilnost zemlje.                           

''Srbija je, zahvaljujući aktuelnim stukturnim reformama,  u skladu sa procesom pristupanja, pokazala otpornost na krizu i sposobnost da ublaži efekte na privredu uz sjajne rezultate u zdravstvu'', poručio je Sem Fabrici i naglasio da pandemija nije uticala na nedvosmislenu posvećenost EU procesu proširenja na Zapadnom Balkanu.                                   

Ambasador Fabrici je predsedniku Vučiću predstavio i novog šefa Kancelarije EIB za Zapadni Balkan, Alesandra Bragonzija, koji je istakao da mu je velika čast da preuzme aktivnosti za region u trenutku kada se suočava sa ovako teškom krizom.                                  

Evropska investiciona banka je uložila 873 miliona evra u Zapadni Balkan tokom 2020. godine, što je oko 50 odsto više nego u prethodnoj godini. Većina novca, odnosno 531 milion evra, u skladu sa prioritetima Evropske unije za povećanje povezanosti i plasirana je u izgradnju i modernizaciju transportne infrastrukture u regionu.                                

''Srbija će nastaviti izuzetnu saradnju sa EIB, budući da smo snažno opredeljeni da gradimo ekonomiju zasnovanu na zdravim i čpvrstim osnovama, kao i na inovacijama i svim drugim projektima koje je do sada podržala EIB, a koji su nesumnjivo doprineli našim dobrim ekonomskim rezultatima u 2020. godini'', istakao je predsednik Vučić i dodao da dalje unapređenje zdravstenog sistema u Srbiji, razvoj infrastrukturne mreže i realizacija zelene i digitalne agende, ostaju ključni prioriteti Srbije. Predsednik je takođe izrazio nadu da će uz podršku EIB, planirani projekti biti uspešno okončani.                                

''U skladu sa ovim opredeljenjem, Srbija je odlučna da napravi još povoljniju poslovnu klimu iz dodatne pakete subvencija za dolazak investitora iz EU u našu zemlju'', rekao je predsednik Vučić.                                    

''Evropska unija i Evropska invsesticiona banka, uz prstup ''Tima Evrope'', podržavaju strateške ciljeve Srbije, uključujući i u oblasti povezivanja, životne sredine i energetike i rade na prioritetnim projektima kao što su rekonstrukcija i izgradnja dodatne zgrade Kliničkog centra Srbije, rekonstrukcija Kliničkog centra Vojvodina, zatim modernizacija železničke infrastrukture, gasnog interkonektora iz Bugarske, autoput Mira i koridor 10'', istakao je ambasador Fabrici i izrazio spremnost EU da nastavi sa ulaganjima koja će podstaći dalji ekonomski rast Srbije, a koja su u centru novog ekonomsko-investicionog plana EU za Zapadni Balkan.                                           

On je rekao da Srbija mora da nastavi svoj evropski put, te da je veoma važna dalja podrška Unije u jačanju, usvajanju i primeni reformi, zarad boljitka građana.                                     

''Nastavićemo da radimo intezivno na ispunjavanju evropske agende, sa ciljem otvaranja novih poglavlja i bržeg napretka na putu ka članstvu u EU'', zaključio je predednik Vučić.                                              

Predsednik Vučić i ambasador Fabrici su razmotirli proces usklašivanja zakonodavstva Srbije sa zakonodavstvom Evrpske unije, i saglasili se da je potreban energičniji rad u obalsti vladavine prava.                             

Dvojica sagovornika razgovarali su i o reformi pravosuđa, borbi protiv korupcije, slobodi medija i obnovi međustranačkog dijaloga.                                

Ambasador Fabrici i predsednik Vučić potvrdili su važnost nastavka dijaloga sa Prištinom , posredstvom EU.       

Beograd,

04. februar 2021. godine



26.1.2021. Selaković i Gujon čestitali Savindan

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković i francuski humanista Arno Gujon čestitali su dan Svetog Save, ističući da je svetosavlje filozovija života i sistem vrednosti oko kojeg se okuplja čitav srpski narod, kao i da nam je Sveti Sava ostavio nauk da se država i kolektivna sreća ne mogu graditi bez duhovnosti i nacionalnih vrednosti.                       

U video snimku na Tviter profilu Ministarstva spoljnih poslova, Selaković je rekao da učenje i zaveštanje Svetog Save, svetosavlje, nije samo verski, politički ili nacionalni koncept već filozofija života.                           

Naveo je da je Sveti Sava, pored svega što je bio, bio i prvi veliki srpski diplomata zaslužan ne samo za učvršćivanje srpske pravoslavne duhovnosti već i za političku konsolidaciju srednjovekovne Srbije u 13. veku.                                    

Zato je Sveti Sava, ističe Selaković, ostao nedostižni uzor svima koji žele da se bave javnim poslom na korist srpske države i naroda.                        

''Bio je naveći srpski duhovnik i veliki političar, a nauk koji nam je ostavio glasi da se država, kao i kolektivna sreća ne mogu graditi bez duhovnosti i nacionalnih vrednosti'', rekao je Selaković.                                        

Istakao je da su to principi kojih i danas, posle više od osam vekova, treba da se pridržava svaki pripadnik našeg naroda.                                

''Draga braćo i sestre, draga deco, čuvajte srpsko ime, kulturu, tradiciju. Čuvajte naš prelepi srpski jezik i ćirilicu. Srećan nam Savindan'', dodao je Selaković.

Francuski humanista Arno Gujon, vršilac dužnosti direktora Uprave za saradnu s dijasporom i Srbima u regionu kaže da je svetosavlje sistem vrednosti oko kojeg se, kao oko duhovne vertikale, okuplja čitav srpsi narod.                                        

''Svetog Savu proslavljaju Srbi u matici, ali i svuda širom sveta, svuda gde je srpski identitet potrebno čuvati i pothranjivati'', rekao je on.                               

Istakao je da je važno da imamo svest o tome da je srpski narod jedinstven i nedeljiv i poručio da je važno da čuvamo i negujemo srpski identitiet, jezi i kulturu, posebno tamo gde srbi žive daleko od svoje otadžbine gde zbog gubitka fizičkih, a ponekad i duhovnih veza sa maticom postoji veći rizik od utapanja u tamošnja društva.                               

''Neka dan Svetog Save, koji je praznik svih nas, bude i nadalje ono što spaja i vezuje celokupno srpstvo'', rekao je Gujon.                            

Izvor: Tanjug



26.1.2021 Selaković za Politiku: Godina podmlađivanja srpske diplomatije

Spoljnopolitičke pozicije Srbije se razumljivo prilagođavaju novonastalim okolnostima na međunarodnom planu, međutim naši spoljnopolitički prioriteti su već duže vreme nepromenjeni. Prvi i najvažniji interes nam je očuvanje dobrosusedskih onosa i stabilnosti i mira u regionu, i sa tim u vezi iznalaženje mirnog i pravednog rešenja za probleme na Kosovu i Metohiji, kaže u intervjuu za ''Politiku'' ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković.                        

Naš trajni interes je i punopravno članstvo u Evropskoj uniji, jer to je tip društva kojem težimo. Na bilateralnom planu, naš cilj je učvršćivanje veza sa tradicionalnim prijateljima, sa Ruskom Federacijom i NR Kinom, kao i gradnja novih partnerskih odnosa sa SAD. Jedan od najvažnijih zadataka naše spoljne politike je i unapređenje položaja i zaštita prava i identiteta našeg naroda u regionu, kao i pružanje raznih vidova podrške Srbima u dijaspori. Sve su to veoma važni i vrlo često komplementarni ciljevi, ističe Nikla Selaković.                                               

Kakve odnose očekujete da Srbija ima sa novom američkom administracijom? 

Bilo bi preuranjeno da u javnosti spekulišemo o tome. Nova predsednička administracija u Vašintonu je u ovom času zaokupljena unutrašnjim pitanjima i tako će biti još neko vreme. U timu predsednika Džozefa Bajdena ima ljudi koji su se bavili našim regionom, i verovatno je da će Balkan i Srbija u jednom trenutku biti u žiži američke spoljne politike. Podsetiću vas da su predsednik Vučić i predsednik Bajden ne tako davno imali veoma sadržajne razgovore u Beogradu, nakon kojih je naš predsednik konstatovao da je imao priliku da razgovara sa vrsnim poznavaocem prilika u ovom delu sveta i izvenredno pripremljenim sagovornikom. S obzirom na njihov lični odnos, ali i važnost unapređenja veza Srbije i SAD, sa razlogom možemo očekivati da u dogledno vreme bude organizovan i susret dvojice predednika. Sigoran sam da će na prirodu i dinamiku odnosa Srbije i SAD uticati i činjenica da nas u Vašingtonu predstavlja ambasador Marko Đurić, čije je prisustvo inauguraciji predsednika Bajdena važan signal i, verujem,vesnik pozitivnih pomaka u bilateralnim odnosima naših zemalja.                                                  

Kakvi su odnosi naše zemlje sa Moskvom , Briselom i Pekingom?  

Rusija je naš tradicionalni prijatelj i to prijateljstvo nadilazi puke političke veze. Reč je o dubokim duhovnim, kulturnim i civilizacijskim sponama i prirodno je što imamo obostrani interes da te veze unapređujemo, iako su one na veoma visokom nivou. Sa NR Kinom imamo odnos koji se, osim na iskrenom čeličnom prijateljstu naših naroda i visokih političkih predstavnika, zasniva na dubokom poverenju i uzajamnoj podršci. Srbija je strateški opredeljena za punopravno članstvo u Evropksoj uniji i to je poznato svim našim prijateljima, ali svoja prijateljstva ne zaboravlja, već ih jača i unapređuje, i prema svakome nastupa iskreno, ne skrivajui svoje namere. U tom smislu, ne tražimo za sebe nikakav ekskluzivan status, već samo pravo da slobodno i suvereno donosimo odluke o svojoj budućnosti i odnosima sa svima koji nas poštuju.                                          

Da li Srbija može da vodi drugačiju soljnu politiku od one koju sada vodi? 

Uvek je moguće imati drugačiju politiku, uostalom osvrnite se na spoljnu politiku Srbije pre deset, dvadeset ili trideset godina, sagledajte tadašnje rezultate i videćete koliko je nenadoknadivo skupa bila ta politika. Mera ispravnosti jedne politike, bila ona spoljna ili unutrašnja, jesu njeni rezultati i efekat na život građana i sudbinu čitave države. Naši spoljnopolitički prioriteti nisu definisani u afektu, već su plod ozbiljnog i dubokog sagledavanja naše složene pozicije i strateškog promišljanja o načinima za njeno poboljšanje. Srbija danas ima bolju međunarodnu reputaciju i kredibilitet nego pre dve decenije, a glavni razlog je to što smo rezltatima pokazali koliko smo ozbiljna i odgovorna država. Ta vrsta kredibiliteta se ne postiže trikovima, već samo vrednim i promišljenim radom na sebi. I moram da i ovom prilikom naglasim da je glavni inspirator takvog odnosa prema politici, državi i njenoj budućnosti upravo predsednik Aleksandar Vučić. Na funkciji ministra spoljnih poslova u prilici sam svakog dana da vidim koliko je van granica naše zemlje predsednik Vučić cenjen i poštovan.                                              

Kada se može očekivati da budu popunjena upražnjena mesta ambasadora i konzula Srbije u svetu? 

To je jedan od glavnih zadataka tokom 2021. godine. Ovo će biti godina osvežavanja, a verujem i podmlađivanja srpske diplomatije. Naša država, s obzirom na svoju veličinu, ima prilično razgranatu diplomatsku mrežu, što joj pruža velike mogućnosti za produbljivanje političkih i ekonomskih odnosa sa državama na svim stranama sveta. Ali potrebni su nam više svežih i energičnih kadrova, ljudi koji će biti najdostojniji predstavnici jedne moderne i dinamične Srbije. Srbija takve ljude ima, a ozbiljno podmlađivanje nam je potrebno, kako da bismo izbegli stvaranje velikih generacijskih kadrovskih praznina, i postavili temelje moderne karijerne diplomatije.                                                   

Kakvi su Vaši odnosi sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem? 

Predsednik Vučić i ja smo, osim što imamo bliske i prijateljske odnose, po prirodi posla i naših ustavnih nadležnosti, najbliži saradnici u realizaciji spoljnopolitičkih ciljeva Srbije. To mi omogućuje da sa njim često razgovaram, i u mnogim prilikama dosta novog i važnog naučim. Predsednik Vučić je čovek koji svojim stateškim i vizionarskim pristupom politici inspiriše ljude oko sebe, i ponosan sam na to što sam godinama imao priliku da budem deo njegovog najužeg tima saradnika, i što sam ga imao za svojevrsnog političkog mentora. U svakom slučaju, njegova vizija Srbije kao moderne, napredne i prosperitetne države, koja nezavisno i suvereneo odlučuje o svojoj sudbini, je i moja želja i smisao političkog delovanja. Samo takva Srbija može da bude pouzdan oslonac sopstvenim građanima, kao i Srbima van naših granica, ali i ispiracija čitavom regionu.                                          

Izvor: Politika



Raspisivanje konkursa za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2021.godini

Ministarstvo kulture i infomisanja Republike Srbije raspisalo je konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2021. godini, koji će biti otvoren od 19. januara do 9. marta 2021.godine. Tekst konkursa i prateći prijavni obrasci se nalaze na internet strani Ministarstva kulture i informisanja www.kultura.gov.rs.                                          

Pravo učešća na ovom konkursu imaju ustanove, umetnička i druga udruženja i organizacije/pravna lica, a koja su registrovana u Republici Srbiji i izvan teritorije Republike Srbije, odnosno profesionalni strani izdavači registrovani isključivo il pretežno za izdavačku delatnost, van teritorije Republike Srbije.



Vučič: Srbija po rastu prva u Evropi

 .

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da je Srbija po privrednom rastu prva u Evropi, što će biti formalno potvrđeno krajem marta, a sve to je bilo moguće zahvaljujući reformskim merama koje su preduzete od 2014. godine, te brzim otvaranjem zemlje posle prvog talasa korona virusa.                                

Predsednik je istakao da je Srbija u prvom kvartalu imala rast od 5,2 odsto, dok je evrozona bila na minus 3,2 odsto, u drugom kvartalu Srbija je imala rast od minus 6,3 odsto, dok je evrozona imala minus od 14,7 odsto, a u trećem kvartalu, kada je evrozona imala minus od 4,3 odsto, Srbija je imala samo minus 1,4 odsto.

Vučić je naveo da je Crna Gora, na primer, imala u trećem kvartalu čak minus 26 odsto.                                

Takođe, predsednik je naglasio da su u našoj zemlji građene  i obnovljene bolnice, te da su dve bolnice izgrađene za samo četiri meseca.                                    

Rekao je da se država borila da nabavi respiratore, maske, rukavice, skafandere, lekove, sve što je bilo potrebno i ukazao je da se radi na 10 opštih bolnica širom Srbije, dodajući da su sve to bile velike stvari koje su moguće samo na osnovu uspeha reformi iz 2014, donošenjem Zakona o radu, koji je doneo odlične rezultate i merama fiskalne konsolidacije.                                          

''Ovo su rezultati koje Srbija nikada nije imala. Kada je Srbija bila prva u Evropi po stopi rasta? Dobićemo 31. marta rezultate da se potvrdi da je Srbija broj jedan u Evropi. To sve je bilo moguće zahvaljujući ljudima koji su verovali u teške promene'', rekao je Vučić.                     

Prema njegovim rečima, ove godine će se u Srbiji čak šest autoputeva raditi u isto vreme, a s tim  vezi, napomenuo je da je Bugarska najavila da će do kraja godine završiti autoput od naše granice do Sofije, nakon čega će moći autoputem da se ide do Istanbula, što je jako važno kako bi saobraćaj išao preko naše zemlje.                                    

Vučić je naglasio da je 2020, tzv. godini korone, naša zemlja imala neto priliv direktnih stranih investicija od 2,9 milijardi evra neto, a bruto tri milijarde, što znači da su mnoge strane kompanije poput Tojo tajersa, Bojsena, ZTF-a, Brosea i u godin krize ulagale u Srbiji.                                     

Predsednik je rekao da Srbija ima najveće prosečne plate u regionu, od 511 ili 512 evra, kao i da će već u februaru, zbog januarskog povećanja, taj prosek biti 535 ili 536 evra, kao i da je samo u Beogradu u poslednjih sedam godina prosečna plata skočila za 180 evra ili za 40 odsto.                             

Kaže da smo pre bili četvrti po platama u regionu, dok smo danas i zvanično prvi, kao i da će razlika u odnosu na druge zemlje sve brže da se povećava, a ističe da  u Srbiji zaposlenost raste, kao i da nam se stopa javnog duga najmanje uvećala u odnosu na gotovo sve evrpske zemlje. To ilustruje podacima da je u Italiji javni dug skočio na 156 odsto, u Nemačkoj 87 odsto, Francuskoj 114 odsto, u Hrvatskoj na 88 odsto, a u Srbiji je 57 odsto.                              

Predsednik Srbije najavio je da će do Sretenja, 15. februara, biti donet dodatni paket pomoći privredi, a kako je objasnio, to će biti nova inekcija za kompanije, privredu, preduzetnike, mala,  srednja i velika preduzeća, što je, kako je rekao, 1.052.000 ljudi koji su obuhvćeni tim sistemom.                                   

Vučić je precizirao da će to najverovatnije biti pomoć u vidu isplate dva ili tri puta po pola minimalca, biće i sektorske pomoći za turizam, za hotelijere, tzurističke agencije, vodiče, za autobuske prevoznike, sa još pola minimalca.                                    

Predsednik je dodao da će nastojati da se produže i garantne šeme, koje su se odlično pokazale, sa 1,5 milijardi, a ovog puta bi preko tog sistema, moglo da bude obezbeđeno još dva puta po 500 miliona.                               

Vučić je rakao da se za sedam dana očekuju prvi dogovori sa DFC-om vredni 300 do 400 miiona dolara.                                    

Takođe, naveo je da će država nastojati da dodatno pomogne i penzionerima, pored povećanja penzije od 5,9 odsto, koliko će dobiti u februaru, kada prime januarsku penziju, a dodao je da bi simbolično, penzioneri do marta trebalo da dobiju pakete sa vitaminima C, D i cinkom, što  su, prma rečima predsednika, sitnice, ali pokazuju deo brige države da se izbori za zdravlje.                         

Predsednik je najavio da će se u narednih sedam do osam dana završiti pregovori i oko nabavke kineske vakcine, nakon što su u Srbiju stigle prve količine Fajzerove i Sputnjik V vakcine i ukazao da je kineska vakcina izuzetno kvalitentna, ali da je verovatno i najskuplja, te da je zato pisao kineskom predsedkiku i zamolio za popust za našu zemlju. Vučić je zahvalio Amerikancima što su odlučili da prodaju vakcinu našoj zemlji i napomenuo da je niko u regionu, osim male količine koju je dobila Albanija, nije dobio sem Srbije.                             

Istakao je da se naša država oslanjala na sebe i sopstvene snage i da je naš državni vrh negde predosećao da će vakcine u okviru evropskog Kovaks plana stići kasno.                              

Predsednik je odbacio tvrdnje o lošim rezultatima Srbije u borbi protiv korone i naveo da naša zemlja ima najmanju smrtnost od korone u regionu.                                    

On je izneo podatke da je Slovenija na 100.000 stanovnika imala 144 smrtna slučaja, Severna Makedonija 126, BiH 123, Bugarska 115, Crna Gora 115, Mađarska 110, Hrvatska 107, Rumunija 85, a Srbija 51.                                            ''Stopa smrtnosti u regionu je: Bugarska 3,9, BiH 3,7, Mađarska 3,11, Severna Makedonija 3,03, Rumunija 2.48, Slovenija 2,15, Hrvatska 1.99, a Crna Gora 1.4, a Srbija 1.0. To se vidi na grafikonima i tu nema laži, nema prevare'', istakao je predsednik.                                                   

On je rekao da će se država boriti za vakcine, te da je jedino Srbija, na Zapadnom Balkanu, dobila značajne količine cepiva, uz nešto malo koje je dobila Albanija, a dodao je da se za jedan dan, od kada je počela prijava građana za vakcinaciju, prijavilo čak 63.000 ljudi.                                     

Vučić je izrazio uverenje da nas čeka bolja godina od prethodne, a veruje i da će, uz vakcinaciju građana, biti pobeđen korona virus.                       

Beograd,

12. januar 2021. godine



3 January 2021 Every Serb in the diaspora is potentially a lobbyist

Our compatriots living abroad are one of the great potentials that the state has not recognized in the right way so far, which is why a different approach is needed to the issue of how to strengthen our diaspora and use the good will of people who are potential lobbyists for the interests of Serbia and the Serbian people, Foreigna Ministter Nikola Selakovic said.                             

''When it comes to Serbs in the diaspora, and especially in the region, this issue has been a kind of an unattended crop which requires a lot of work, and even when a lot is done at once this is not apparent immediately'', Minister Selakovic stated in an interview with Tanjug.                                   

He emphasized that the appointment of the Director of the Office for Kooperation with the Diaspora and Serbs in teh Region for the first time after almost seven years since this body was formed within the Ministry of Foreign Affairs, shows that it is one of the prioritis of the Ministry he is at the helm of.                                

Selakovic notes that intensive efforts have been long underway on forming a plan to make the diaspora more visible both outside the borders of Serbia and in the mother contry itself.                       

''Every person in the diaspora is a potential lobbyist for the interests of our country and people, and we need to find the right way to use that'', he said.                              

That much can be done in that regar Selakovic illustrates with the fact that only in Switzerland, in 24 cities, there are Serbian cultural and artistic associations which amounts to mor than 3,000 young people who get together in order to preserve our tradition, culture, the Serbian languange and history.                              

''If they were able to set up such associations in 24 cities, it speaks volumes about the enthusiasm of these people. There is so muc enthusiasm, energy and love in these people. We need to explore ways to help them and use their good will and potential'', the Minister points out.                    

He also cites the example of an emigrant family in Canada, the Varaklic family from southwestern Serbia, who sends Christmas package for children in the Raska region every year. He adds that they have so far donated hundreds of thousands of dollars to non-governmental organiyations for those needs alone, but he says that we do not see that here.                        

''The state does not recgnize this, and these are people who gained success as entrepreneurs working in a distant country, who can be serious lobbyists for Serbia, for Serbian interests, someone who represents us in the best possible way'', Minister Selakovic said .                                          

Minister Selakovic also pointed out that Arnaud Gouillon has been appointed as head of the Office for Cooperation with the Diaspora and Serbs in the Region and described him as a man of extraordinary energy, great love for the Serbian people, which he showed in his engagement towards Serbs in Kosovo and Metohija, where they were seriously endangered.                                    

''By doing so, he showed and set an example to many of our compatriots of what an individual can do. And when one such individual focuses energy, enthusiasm and love for people, on work done within the state administration system, I think that the preconditions have been created for such activities to yield good results'', Minister Selakovic said.

Source: Tanjug



3.1.2021. Svaki Srbijn u dijaspori potencijalni lobista

Naši sunarodnici van Srbije su jedan od velikih potencijala koji država do sada nije prepoznala na pravi način i zato je potreban drugačiji pristup pitanju - kako da ojačamo našu dijasporu i iskoristimo dobru volju ljudi koji su potencijalni lobisti za interese Srbije i srpskog naroda, kaže ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.                                  

''Kada pričamo o Srbima u dijaspori, i posebno u regionu, to je jedna prilično zaparložena poljana, na kojoj je potrebno raditi mnogo i u kojoj ne može mnogo toga odjednom učinjenog i da se vidi'', konstatuje Selaković u intervjuu za Tanjug.                       

On ističe da i imenovanje direktora Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu prvi put posle gotovo sedam godina otkako je uprava formirana u okviru Ministarstva spoljnih poslova, govori da je to jedan od prioriteta delovanja ministarstva na čijem je čelu.                                  

Selaković napominje da se trenutno uveliko radi na formiranju plana kako da dijaspora postane vidljivija i van granica Srbije i u samoj matici.                            

''Svaki čovek u dijaspori je potencijalni lobista za interese naše zemlje i naroda i treba da nadjemo pravi način da to iskoristimo'', naveo je on.                            

Da može mnogo da se uradi na tom planu, Selaković ilustruje podatkom da samo u Švajcarskoj, u 24 grada postoje srpska kulturno-umetnička društva, što je više od 3.000 mladih ljudi koji se okupljaju zarad očuvanja naše tradicije, kulture, srpskog jezika i istorije.                                

''Ako su u 24 grada bili u stanju da organizuju takva društva, to govori o entuzijazmu ljudi. Koliki entuzijazam, energija, ljubav postoji kod tih ljudi. Dajte da vidimo kako da pomognemo i da iskoristimo tu dobru volju i potencijal kod tih ljudi'', ukazuje ministar.                              

Navodi i primer jedne iseljeničke porodice u Kanadi, Varaklić iz jugozapadne Srbije, koja svake godine za decu u Raškoj oblasti pošalje božićne paketiće. Oni su, dodaje, do sada samo za te potrebe dali stotine hiljada dolara nevladinim organizacijama, ali ih mi ovde, kaže, ne vidimo.                                   

''Ne vidi država, a to su ljudi koji su uspeli radom u jednoj dalekoj zemlji, kao uspešni privrednici, koji mogu da budu ozbiljni lobisti za Srbiju, za srrpske interese, neko ko nas predstavlja na najbolji mogući način'', rekao je Selaković.                              

Selakovć skreće pažnju i na to da je na čelu Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu Arno Gujon, kako kaže, čovek izvanredne energije, velike ljubavi prema srpskom narodu, koju je pokazivao u delovanju prema Srbima na KiM, tamo gde su bili ozbiljno ugroženi.                          

''Time je pokazao i dao primer mnogim našim sunarodnicima šta može pojedinac da uradi. A, kada taj pojedinac energiju, entuzijazam,ljubav prema ljudima, prenese na delovanje u okviru državnog sistema, mislim da su se stvorili preduslovi da se u takvom delovanju rađaju dobri rezultati'', rekao je Selaković.

Izvor: Tanjug



2.1.2021. Selaković: Ove godine novi ambasadori, ali ciljevi isti

Srbija bi ove godine konačno mogla da dobije ambasadore i generalne konzule u oko trećini trenutno upražnjenih mesta u diplomatsko-konzularnim predstavništvima u svetu, a ministar spoljnih poslova Nikola Selaković uveren je da će naveći broj tih mesta biti popunje i to, kako ističe, najboljim mogućim ljudima.                 

''U narednoj godini, uveren sam da će doći do popunjavanja najvećeg broja tih upražnjenih mesta'', rekao je Selaković za Tanjug, i istakao da se taj posao obavlja postupno, jer država želi da pokaže da ima kvalitetan kadar, koji će interese Srbije zastupati na najbolji mogući način.                               

Šef srpske diplomatije podseća da je u jednom broju predstavništava već istekao četvorogodišnji mandat ambasadorima i generalnim konzulima, tako da će se ući  i u postupak imenovanja novih, nakon njihovog opoziva.                                      

Među ''upražnjenim'' mestima je i ambasador Srbije u Kini.                              

''Vredno radimo na iznalaženju najboljeg mogućeg rešenja za našeg novog ambasadora u Kini i kao što smo jednog od najboljih ljudi u državnom sistemu poslali za ambasadora u SAD, koji će, siguran sam obavljati funkciju na najbolji mogući način, uveren sam  da će tako biti i za ambasadora u Pekingu'', rekao je Selaković.                                

Ministar, koji je spoljnopolitički resor u vladi preuzeo pre nešto više od dva meseca, ističe da su se okolnosti u svetu, kao i pozicija Srbije u njemu promenili, ali se spoljnopolitički ciljevi Srbije ne menjaju: zemlja ostaje strateški posvećena evropskim integracijama, a, zajedno sa putem u EU, jačaće i tradicionalna prijateljstva sa Rusijom i Kinom, uz uzdizanje na viši nivo i jačanje novih partnerskih odnosa sa SAD.                              

''Na važnom mestu za Srbiju su i odnosi u regionu, dobrosusedski odnosi, regionalna saradnj, jer se to uklapa u set naših uslova evropskog puta. Ali, i bez evropskog puta, uvek je važno kraj koga živite, sa kim živite, kakve su vam komšije i kavi su odnosi u komšiluku'', kaže Selaković.                                       

Ističe i da je od neprocenjivog značaja pitanje Kosova i Metohije, kao glavnog nacionalnog i državnog pitanja Srbije i srpskog naroda.                                    

''Kada kažem da se okolnosti menjaju, ali ne i ciljev - naš cilj je pre sedam godina bila EU, evrointegracije, ali pogledajte koji nam je tada bio prostor za delovanje, kada govorimo o ekonomskom aspektu, a koji je danas. Promenile su se okolnosti, a onda prilagođavate svoje delovanje tim promenjenim okolnostima, što je moguće više'', kaže Selaković.                                

Podseća da je spoljnopolitičke prioritete u 2021. godini naveo i predsednik Republike, a da su očuvanje mira i stabilnosti u regionu apsolutni prioriteti.                                      

''Samo u mirnom i stabilnom regionu Zapadnog Balkana i Jugoistočne Evrope, Srbija može da se razvija i ekonomski, i kulturno, naučno, u svakom pogledu. Mir i stabilnost u regionu su 'sine qua non', bez koga nema razvoja i napretka. Srbija se ponašala, ponaša se i ponašaće se kao faktor koji stabilizuje čitav region, koji region drži u miru, pokazujući da je to onaj region koji svima najviše doprinosi'', rekao je Selaković.                                

Odnosi u regionu su uvek kompleksni, a region je, primećuje ministar Selaković, na našu veliku žalost, opterećen pitanjima na koja ne možemo da utičemo, a koja se tiču prošlosti.                                         

Pristup Srbije je da se traži prostor da se utiče na ono što se dešava danas i što će se dešavati u budićnosti.                                    

U tom smislu, navodi i da je inicijativa tzv. ''mini šengena'', za tržišno objedinjavanje regiona, koja je potekla od Aleksandra Vučića i našla na pozitivan odgovor premijera Albanije i Severne Makedonije, jedna od mogućnosti da se za region učini mnogo više.                                         

''Da pokažemo koliko možemo da učinimo više ako nastupamo zajedniči i ako tražimo zajedniče imenioce, a ne ono što nas razdvaja i deli'', ukazuje Selaković.                                  

Kada je reč o odnosima sa SAD, Selaković navodi da ne bi trebalo očekivati da velike države menjaju stavove onako kako bismo mi voleli, želeli ili kako mi zamišljamo, ali da je važno što je i sam ambasador u Vašingtonu, Marko Đurić, naglasio da kao svoj zadatak, između ostalog, vidi i uticaj na promenu klime u bilateralnim odnosima sa SAD, kao navažnijom državo u svetu sa kojom je naša loša komunikacija u prošlosti ozbiljno uticala na položaj srpskog naroda i Srbije.                                  

''Uveren sam da će Đurić ozbiljno raditi na tome, sa predsednikom Vučićem, premijerkom Brnabić, Ministarstvom spoljnih poslova, i da će u značajnoj meri doprineti promeni te klime'', rekao je Selaković.                            

Ističe da je za Srbiju od izuzetne važnosti da partnerske odnose sa SAD uzdigne na viši nivo.                               

''To je država sa kojom u mnogim oblastima tesno sarađujemo i država sa kojom moramo da se trudimo, i da ne odustajemo od toga, da nalazimo ono što su nam zajedniče, dodirne tačke, ono što je i dobar primer naše saradnje u prošlosti i da stvaramo prostor za takvu saradnju u budućnosti'', zaključio je Selaković.

Izvor: Tanjug



29.12.2020. Vučić: Srbija ostaje na kursu pobedniče politike stabilnosti

Očuvanje mira, briga o zdravlju i bolji standard najvažniji su za Srbiju u 2021.godini, istakao je predsednik Republike Aleksandar Vučić, uveren da ostvarenje tog ambicioznog i nimalo lakog zadatka neće biti jednostavno, ali da je zajedničim radom sa Vladom moguće ostvariti najbolje rezultate, sigurnost i izvesnu budućnost za građane.                         

Predsednik je poručio da je Srbija zacrtala velike i ambiciozne ciljeve za narednu godinu, uprkos teškimi složenim međunarodnim i regionalnim prilikama, te da će nastojati da u potpunosti sačuva mir i stabilnost u regionu i zemlji, uz očuvanje vitalnih nacionalnih i državnih interesa.                        

''Srbija ostaje na kursu pobedničke politike - politike stabilnosti'', rekao je predsednik Vučić i naglasio da naša zemlja ostaje na putu evropskih integrcija i da će brižljivo čuvati prijateljstvo sa Rusijom i Kinom, kao i da će graditi prijateljstvo sa SAD.                                 

Prema rečima predsednika, Srbija nastavlja sa pobedničkom politikom, u kojoj je ona na prvom mestu, odnosno politikom zbog koje će naša zemlja i u naredne dve godine biti u prve tri zemlje u Evropi po stopi rasta.                                  

Preduslov toga, napomenuo je predsednik, jeste obračun sa kriminalnim grupama, ali i još veća ulaganja u policiju i vojsku.                                    

''Srbija je u 2020. godini zemlja sa najvećim rastom u Evropi'', ukazao je predsednik Republike na godišnjoj konferenciji za medije i dodao da očekuje sklapanje novog aranžmana sa MMF-om, kao i da se Srbija do kraja sledeće ili do početka 2022. godine podigne kreditni rejting na ''investicioni'', čime bi se naša zemlja izjednačila po rejtingu sa najrazvijenijim zemljama EU.                              

Kao najveći uspeh 2020.godine, Vučić je naveo to što će Srbija završiti sa najvišom stopom rasta u Evropi, koja se, kako je rekao, očekuje da će biti od minus 0,75 odsto do minus jedan.                                       

''Ponosan sam što sam predsednik zemlje koja je šampion u Evropi po BDP-u'', istakao je Vučić i dodato da je tim uspehom Srbije bila zadovoljna i nemačka kancelarka Angela Merkel.                                   

Taj rezultat, smatra predsednik Vučić, ohrabruje Srbiju da ubrza svoj evropski put, ali čuvajući prijatelje koji Srbiji nisu okrenuli leđa kada joj je bilo najteže, a to su Rusija i Kina.                           

Predsednik je istakao da će biti nastavljeno privlačenje stranih investitora, zatim da će se raditi na ulaganju u poljoprivredu, pre svega u prehrambenu industriju, obnovu mehanizacije, te digitalizaciju poljoprivrede.                            

Predsednik Republike takođe je ukazao da je cilj da plate u javnom sektoru pre kraja godine dostignu 560 ili 570 evra, pri čemu bi u Beogradu iznosile skoro 700 evra. 

Vučić je podsetio da će plate zdravstvenih radnika od 1. januara biti povećane za pet odsto, dok će ostalima u javnom sektoru zarade biti povećane za 3,5 odsto i dodato od 1. aprila još 1,5 odsto, dok će desetari, razvodnici i podoficiri dobitipovećanje za dodatnih 10 odsto. Napomenuo je da će minimalna zarada biti povećana za 6,6 odsto, a penzije od 1. januara za 5,9 odsto, uz plan da do kraja 2021. prosečna penzija bude 270 evra.                                       

Predsednik je posebno istakao ulaganja u zdravstvo, podsetivši da su otvorene dve nove kovid bolnice i da se nastavlja sa obnavljanjem i gradnjom zdravstvenih objekata u celoj Srbiji i naglasio da je Srbija ubedljivo prva u regionu po broju hospitalizovanih na 100.000 stanovnika i da baš zbog toga ima malu smrtnost, kao i da je Srbija ove godine bila među prve tri zemlje u regionu po broju urađenih PCR testova.                                       

Govoreći o turizmu, predsednik je rekao da će se naredne godine raditi na razvoju Podunavlja, od Apatina do Kladova, da će se razvijati Ovčarsko-kablarska klisura, kao i naši planinski centri.                                              

U oblasti kulture i informisanja, Vučić je rekao da je za sledeću godinu važna implementacija medijske strategije, završetak rekonstrukcije Narodnog pozorišta u Subotici, a najavio je ulaganja u muzeje, a posebno je istakao premeštanje Muzeja istorije u zgradu železničke stanice. Naveo je i da će sledeće godine biti završeno podno grejanje u Hramu Svetog Save.                                     

Istakao je da će država nastaviti da brine i o našim građanima na KiM, da niko ne može da zabrani Srbiji  da pomaže svom narodu, niti da će Srbija odustati od pomoći našem narodu.                                          

Srbija je, kako je naglasio, spremna da šalje lekove i vakcine i albanskom stanovništvu i istakao da će i u narednom periodu naša zemlja voditi politiku mira u regionu i da će se truditi da sarađuje i sa Zagrebom, Sarajevom, Podgoricom i ostalima.



Predsenica Vlade Srbije prva evropska premijerka koja je primila antikovid vakcinu

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić primila je danas prvu vakcinu protiv koronavirusa komapnije ''Fajzer'' na Institutu za virusologiju, vacine i serume ''Torlak''.                                  

Brnabić, koja je prva evropska premijerka koja je primila vakcinu, istakla je da je danas možda prvi dan od 6. marta da ima razlog za osmeh jer se obeležava početak kraja pandemije u Srbiji, ali i u Evropi i svetu.                                   

Kao premijerka i neko ko vodi Krizni štab za zaštitu stanovništva od zarazne bolesti COVID-19, osećala sam obavez da prva primim vakcinu kako bih pokazala da verujemo u nju, ali i u naše institucije - Agenciju za lekove i medicinska sredstva Srbije i stručna lica koja su danonoćno radila na proveri vakcine, rekla je ona.                                 

Predsednica Vladeje, ističući da joj je čast da uradi ovako nešto za zemlju i bude prva koja će otvoriti put za sve građane, prenela da je sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem postigla dogovor o tome da njih dvoje prime različite vakcine, te će on najverovatnije primiti sledeću koja bude stigla, najverovatnije kinesku.                              

Prema njenim rečima, u ovom trenutku imamo vakcinu konzorcijuma ''Fajzer-Biontek'', a u najskorije vreme se očekuju i one od kineskog ''Sinofarma'', kao i određene količine ruske ''Sputnjik B''.                                     

Ona je izrazila uverenje da ćemo krajem prvog kvartala ili početkom drugog imati i vakcinu kompanije ''Astra-Zeneka'', a naon toga i ''Moderninu''.                                         

Kao što smo i obećali, građani će imati na raspolaganju sve vakcine koje imaju dozvole u svojim zemljama i odobrenja relevantnih međunarodnih agencija, a naravno proći će i sve naše agencije i institute, ukazala je premijerka.                     

Prema njenim rečima, pred početak vakcinacije zdravstvenih radnika vacinu će primiti i ministar zdravlja Zlatibor Lončar jer se trudimo da da budemo prime i pokažemo da smo sigurni uvakcine i institucije. 

Brnabić je istakla da je Srbija, ne računajući Veliku Britaniju, prva zemlja u Evropi koja je dobila vakcinu ''Fajzer-Biontek'', a treća koja je polčela masovnu imunizaciju i kapmanju za davanje vakcine - posle Velike Britanije i Švajcarske.                                  

Uradili smo veliku svar i ni u jednom trenutku se nećemo zaustavljati dok se ne završi imunizacija stanovništva, poručila je predsednica Vlade.                                   

Ona je precizirala da će naša zemlja u januaru dobiti još 16.000 doza vakcine konzorcijuma ''Fajzer-Biontek'', kao i da ćemo zajedno sa drugim vakcinama imati u januaru ukupno milion doza, a tokom prvog kvartala ukupno približno dva miliona doza.                                       

Imamo dinamiku isporuka ''Fajzerovih'' vakcina i kako varira njihova proizvodnja, tako varira i isporuka ne samo Srbiji,već i svim zemljama sveta. Očekivali smo 10.000 doza od ''Fajzer-Bionteka'' u decembru, a stiglo je 4.870 doza, objasnila je premijerka.                                         

Srbija je pokazala da može da se bori i da uspe u tome ako svi rade timski, poručila je Brnabić i ipak apelovala na sve da početak vakcinacije ne shvataju kao da je borba odmah i gotova, već da nastave da poštuju sve mere.                                

Da budemo sigurni i pomognemo zdravstvenim radnicima, pa ćemo 2021. godine polako skidati maske kada se stekne imunitet, a do tada ovo da gledamo ne kao pobedu,već kao početak kraja, zakljčila je predsednica Vlade.                                         

Nakon premijerke, vakcinu je primila i ministarka za rad, zapošljavanje, borača i socijalna pitanja i članica Kriznog štaba za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19 Darija Kisić Tepavčević, kao i član Kriznog štaba Predrag Kon.                                         

Vakcinu su primili i epidemiolog i načelnik Odeljenja za prevenciju i kontorlu bolničkih infekcija VMA prof.dr Vesna Šuljagić, kao i akademik Predrag Peško, profesor univerziteta u Beogradu i Hajdelbergu i redovni član SANU.                                 

Prve količine vakcine stigle su u Srbiju 22. decembra, a danas će ih primiti korisnici domova za stare u Beogradu i Novom Sadu.                                     

Srbija je prva zemlja u regionu u koju je stigla vakcina ''Fajzer-Biontek''.                                

Pored nabavke vakcine među prvim državama u svetu, čak pre zemalja EU, Srbija je jedna od retkih država koje su u rekordnom roku napravile i otvorile dve Kovid bolnice. Bolnice kapaciteta 930 mesta u Batajnici, odnosno 500 mesta u Kruševcu, umnogome doprinose povećanju kapaciteta i jačanju zdravstvenog sistema u borbi protiv virusa korona i praktično, prema rečima predsednika Vučića, predstavljaju spomenik budućnosti i govore o delima koja je država preduzela za kratko vreme.                             

Takođe, podsećanja radi, u Srbiji su ulaganja uzdravstvenu infrastrukturu bila velika, te je 2016. godine obnovljeno 80 domova zdravlja i ambulanti, a u toku su radovi na šest velikih domova zdravlja. Tako, više od 200 miliona evra uloženo je uobnovu, izgradnju i opremanje bolnica i više od 300 miliona u obnovu klinika i specijalizovanih bolnica, a na mnogima su radovi već završeni, poput Univerzitetske dečje klinike Tiršova, KBC Zemun, KBC ''Dragiša Mišović''.                                    

Apsolutni prioritet Vlade Srbije jeste uspešan završetak započetih projekata zdravstvene infastrukture, ali se ogromna pažnja posvećuje i zdravstvenim radnicima, kojima su do 2020. godine povećana plate i to za 56,8% lekarima i specijalistima, 66,9% medicinskim sestrama, a značajna sredstva ulažu se i u edukaciju zdravstvenih kadrova, kao i u opremu i uslove u kojima rade.                                    

Poput drugih zemalja, i Srbija se ove godine suočila sa velikim izazovima, pre svega zdravstvenim, a svi činioci udržavi bili su fokusirani na sprečavanje širenja virusa i očivanja života i zdravlja građana. Sa tim izazovima, Srbija se bolje suočila, nego mnoge bogatije i razvijenije države Evrope i sveta.

Beograd,

24. decembar 2020.g.



SAOPŠTENJE MINISTARSTVA SPOLJNIH POSLOVA REPUBLIKE SRBIJE

Ministarstvo spoljnih poslova demantuje navode pojedinih domaćih medija o tome da će državljani Srbije na privremenom radu u inostranstvu biti dužni da plaćaju porez na prihode ostvarene kod inostranih poslodavaca, ne samo zemlji privremenog boravka, već i u Srbiji.                                       

Smatramo da katastrofično intonirani tekstovi, zasnovani na nedovoljno istraženim činjenicama, o jednoj temi koja se najdirektnije tiče velikog broja državljana Republike Srbije u inostranstvu, bezrazložno stvaraju zabrinutost kod dela naših državljana, što se može zaključiti i po povećanom broju njihovih upita upućenih diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije.                                          

Apelujemo na rezidente Srbije koji se privremeno nalaze u inostranstvu da se ne obaziru na netačne senzacionalistički intonirane tekstove na ovu temu, jer se, kada je reč o procedurama oporezivanja te kategorije naših državljana, ništa suštinski neće promeniti u odnosu na dosadašnju praksu.                                 

U nadi da se iza neodgovornih i netačnih medijskih napisa o ovoj temine krije zla namera, već nerazumevanje, naglašavamo daSrbija čini i da će nastaviti da čini sve kako bi na svaki način pomogla svojoj dijaspori.

Beograd,

23. decembar 2020.



Selaković sa ambasadorima zemalja Višegradske grupe

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković sastao se danas sa ambasadorima i predstavnicima ambasada zemalja Višegradske grupe (V4), koju čine Češka, Mađarska, Poljska i Slovačka.                              

Ministar je rekao da je Srbija konstruktivan partner državama članicama Višegradske grupe, da su ovakvi susreti veoma značajni za podsticanje daljih aktivnosti, poručivši da je upravo Višegradska grupa prime uspešne evrointegracije, regionalne saradnje i borbe za zajedničke ciljeve.                                        

Zahvalni smo na snažnoj podršci država članica Višegradske grupe našem pristupnom procesu EU, poručio je Selaković, istakavši da punopravno članstvo u EU ostaje jedan od ključnih spoljnopolitičkih priorieta Srbije, te da je u fokusu nove Vlade oblast vladavine prava i nastavak sprovođenja sveobuhvatnih reformi.                                        

Iskustvo Višegradske grupe u regionalnom udruživanju je, prema njegovim rečima, dragoceno za Srbiju, jer može biti primenjeno i uregionu Zapadnog Balkana u okviru inicijative ''mini šengen'' i biti od koristi svim članicama.                      

Zahvalni smo Višegradskoj grupi na inicijativi za formiranje Fonda za Zapadni Balkan koji aktivno radi na pospešivanju saradnje civilnog sektora, kao i na podizanju kvaliteta života stanovništva regiona, poručio je ministar.                               

Šef srpske diplomatije sa zadovoljstom je konstatovao da su bilateralni odnosi sa državama Višegradske grupe veoma dobri, kao i da je Srbija zainteresovana za dodatno inteziviranje političkog dijaloga na najvišem nivou sa svim članicama.                           

Selaković je ukazao da bi realizacija bilateralnih poseta na najvišem nivou predstavljala snažnu osnovu za dalje jačanje naših odnosa i d bi stvorila nove perspektive u međusobnoj saradnji, posebno u oblasti ekonomije i investicija.                  

Beograd,

22. decembar 2020.godine



Brnabić i Borelj: Politički i ekonomski aspekti pregovora

Vlada Republike Srbije je saopštila da je, na danas održanom Savetu za stabilizaciju i pridruživanje Srbije i EU, pozdravljen ukupan napredak postignut u dosadašnjim pristupnim pregovorima Srbije, prihvatanje unapređene metodologije proširenja koja bi trebalo da ubrza proces ulaska Srbije i EU i ponovljena podrška EU putu Srbije ka članstvu.                                            

Tom prilikom su razmenjena mišljenja o aktuelnoj političkoj i društveno-ekonomskoj situaciji u Srbiji, a pre svega o daljoj dinamici pregovora o pristupanju EU, saradnji u okviru Zajedničke spoljne i bezbednosne politike, kao i o regionalnoj saradnji na Zapadnom Balkanu.                                    

U skladu sa tim, pozdravljena je činjenica da je nova vlada postavila kao prioritet i integraciju u EU, očuvanje javnog zdravlja i ekonomskog rasta, kao i normalizaciju odnosa sa Prištinom.                                        

Na sastanku Saveta za stabilizaciju i pridruživanje, koji se zbog pandemije održao video-putem, delegaciju Srbije predvodile su predsednica Vlade Ana Brnabić i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.                                       

Na čelu delegacije EU bili su šef diplomatije Žosep Borelj i komesar za proširenje Olliver Varheji.  

Borelj je ovom prilikom posebno iskazao zahvalnost na učešću premijerki Brnabić, što nije uobičajeni format, ali što nedvosmisleno pokazuje koliko Vlada pridaje značaj Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i evropskom putu Srbije.                                 

Sastanak je pružio pravovremenu priliku za pregled napretka Srbije u pristupnim pregovorima i razmatranje prioriteta za dalji rad u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i evropskim integracijama.                                  

Predstavnici EU su ponovili posvećenost EU evropskoj budućnosti Srbije i založili se za proaktivnu i stratešku komunikaciju Srbije i EU.                                  

Tokom sastanka bilo je i reči o načinu na koji se Srbija suočava sa posledicama pandemije COVID-19, kako u pogledu rešavanja zdravstvene krize, tako i u prevazilaženju posledica po privredu i ekonomiju uopšte i na sprvođenje reformi.                                     

Učesnici su se saglasili da su dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja ključni elementi procesa proširenja, i u skladu sa tim pozdravili nastavak dijaloga Beograda i Prištine i doslednu posvećenost Srbije tom procesu.                              

Predstavnici EU su pozdravili značajan doprinos Srbije vojnim misijama i operacijama, kao i učešće Sbije u borbenim grupama EU,naglasivši značaj daljeg produbljivanja saradnje po pitanjima spoljne politike. 

Učesnici su takođe podržali Zajedničko regionalno tržište, koje su lideri Zapadnog Balkana pokrenuli 10. novembra na samitu u Sofiji i podsetili na to da ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan, koji je Evropska komisija usvojila 6. oktobra 2020, daje sveobuhvatni okvir za podršku ekonomskoj konvergenciji Srbije i regiona EU. 

Beograd, 17. decembar 2020.



Selaković: Punopravno članstvo u EU ostaje prioritet nove Vlade

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković razgovarao je danas putem video veze sa šefom Delegacije EU u Srbiji Semom Fabricijem i ambasadorima zemalja članica EU.                           

Tom prilikom, šef srpske diplomtije istakao je da punopravno članstvo u EU ostaje jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta Vlade Srbije, kao i da je proces integracije u EU strateški cilj, koji se istovremeno želi iskoristiti za poboljšanje kvaliteta društva.  

Selaković je ukazao da je Srbija spremna na ubrzanje dinamike pristupnog procesa i da je prvenstveno iz tog razloga prihvatila i novu metodologiju, te se nada da će u narednom periodu dobiti i jasnije smernice o tome kako će se ona primeniti u pregovaračkom procesu.                                

Prema njegovim rečima, Srbija je ostvarila brojne značajne korake u refomskom procdesu, što Godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku ne reflektuje u potpunosti.                                  

Ministar je podsetio da je naša zemlja od 2014. otvorila 18 od 35  pregovaračih poglavlja sa EU i privremeno zatvorila dva poglavlja, i da je u ovom trenutku Spremna za otvaranje pet novih pregovaračkih poglavlja.                                         

Govoreći o razgovorima Beograda i Prištine, Selaković je napomenuo da je jedini pravi put za postizanje održivog dogovora dijalog i kompromis.                                    

Kako je objasnio, neophodno je da teme razgovora budu pitanja koja Priština već godinama ignoriše, a na koja se Briselskim sporazumom obavezala, kao što je uspostavljanje Zajednice srpskih opština.                                    

Sem toga, kako je dodao, Srbija je veoma posvećena regionalnoj saradnji, i imajući u vidu da je važna zemlja regiona, koja želi da doprinese opštoj stabilnosti, naša strana je, između ostalog, svojim potezima značajno doprinela snižavanju tenzija sa Crnom Gorom.                                  

Selaković je rekao i da je Srbija veoma zahvalna EU i državama članicama na finansijskoj pomoći, posebno u uslovima pandemije virusa korona. 

Beograd, 16. decembar 2020.godine



Uredba Vlade Republike Srbije o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19

Vlada Rrepublike Srbije je,15. decembra 2020.g,  donela Uredbu o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19 i Uputstvo o načinu primene ograničenja ulaska u Republiku Srbiju, kompletan sadržaj Uredbe i Uputstva možete videti OVDE.



Joksimović i Rot o pregovorima Srbije i novoj metodologiji

 

Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović održala je danas video sastanak sa državnim ministrom za evropske poslove u Ministarstvu inostranih poslova Nemačke Mihaelom Rotom, sa kojim je razgovarala o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji u dve zemlje EU, kao i procesu evrointegracija Srbije.                      

Joksimović i Rot su razgovarali o pčitanjima koja se tiču unutrašnjih prilika EU, posebno novom sedmogodišnjem budžetu, o mestu i budućnosti politike proširenja i Zapadnog Balkana, posebno o svim aspektima pristupnog procesa Srbije i izazovima i očekivanjima od nove metodologije, koja bi trebalo da donese brži,snažnije politički vođen i usmeravan i nadgledan proces pregovora.                                        

Joksimović je posebno informisala Rota o tome da je Vlada Srbije pripremila konkretan implementacioni plan za prvi pregovarački klaster vladavine prava, koji obuhvata pet većih otvorenih poglavlja iz oblasti vladavine prava, a čija je realizacija već otpočela.                                         

''Ozbiljan implementacioni plan podrazumeva ponovo poslatu inicijativu Skupštini za usvajanje ustavnih amandmana, usvajanje Akcionog plana za primenu medijske strategije, kao i Radnu grupu za praćenje primene Akcionog plana, i Radnu gurpu za bezbednost i zaštitu novinara'', rekla je Joksimović, a saopštilo Ministarstvo zaevropske integracije.                                      

Takođe, naglasila je da su tzv. Greko preporuke za borbu protiv korupcije na transparentan način objavljene i da će se nastaviti postupanje u skladu sa njima. Dodatno je predstavila i sve druge značajne segmente reformske politike Srbije u svih šest klastera poglavlja, od Zelene agende, digitalizacije, ekonmsko investicionog plana za ZB, stabilnih i dobrih makroekonomskih pokazatelja, čime je Srbija nesporno i tokom ove godine pokazala da duboko i suštinski učestvuje u najvažnijem politikama EU, i da je zemlja koja je kredibilno evropska zemlja.                                        

Joksimović je naglasila da Srbija razume da će EK i zemljama trebati još vreme da uobliče primenu nove metodologije na pregovarači proces Srbije, i da je otuda važno da imamo stalan otvoren dijalog kako bismo usmeravali proces u skladu sa novom metodologijom.                                           

Ona je izrazila žaljenje što ove godine nisu usvojeni zaključci o proširenju, i da samim tim nije održana politička međuvladina konferencija sa Srbijom tokom nemačkog predsedavanja.                                            

Izrazila je uverenje da će na predstojećem Savetu za stabilizaciju i pridruživanje biti prilike da se o svim političkim i ekonomskim aspektima našeg procesa prodiskutuje na najvišem nivou.                           

Rot se zahvalio ministarki Joksimović na iznetim informacijama i pitanjima, i proaktivnom pristupu Srbije u pogledu reformi i aktivnog prihvatanja nove metodologije.                                          

On je podvukao da Nemačka podržava Srbiju i politiku proširenja, i posebno pozdravio sve značajne već preduzete korake nove Vlade Srbije posebno u oblasti klastera 1 - vladavine prava, za koje je istakao da su veoma važan pozitivan signal na evropskom putu Srbije.                                 

Složio se sa ministarkom Joksimović oko neophodnosti da se što pre uobliči način primene nove metodologije na zemlje koje su već u pristupnom procesu, gde klasteri evropskih politika i učešće Srbije u njima postaju instrument merenja napretka u pristupnom procesu.                                   

Preneo je da će Nemačka biti zagovornik održavanja političke međuvladine konferencije sa Srbijom već tokom prve polovine iduće godine.                                                       

Posebno je bilo reči o Ekonomskom i investicionom planu za Zapadni Balkan, o kojem su se sagovornici saglasili da predstavlja još jednu potvrdu da Evropska unija pridaje stratški zančaj stbilnom i održivom razvoju regiona, posebno u teškim okolnostima borbe sa posledicama pandemije Kovid-19.                               

Joksimović je ministru Rotu zahvalila na dugoročnoj i konkretnoj pomoći Nemačke evrpskim integracijama Srbije - kako na političkom nivou, tako i putem razvojne pomoći za finansiranje reformskih projekata, kao i strateškim uspešnim investicijama koje su donele značajan broj radnih mesta.                                           

Takođe, sagovornici su se saglasili da je od velike važnosti činjenica da je Srbija pristupom Kovaks mehanizmu obezbedila da ima pristup vakcinama koje bude nabavila EU u gotovo isto vreme kada i ostale EU zemlje.

Izvor: Tanjug



SAOPŠTENJE MINISTARSTVA SPOLJNIH POSLOVA

Povodom 10.decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije izražava još jednom privrženost tekovinama i vrednostima Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koja je usvojena na današnji dan 1948.godine.                                           

Načela iz Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima predstavljala su temelj za izgradnju međunarodnog prava u ovoj oblasti, kao i međunarodnog sistema promocije i zaštite ljudskih prava, kao jedinstvene civilizacijske tekovine savremenog doba. Naša obaveza danas jeste očuvanje i jačanje međunarodnog sistema za poštovanje ljudskih prava, razvoj standarda ljudskih prava, kontrola nad ispunjavanjem preuzetih obaveza, kao i nastavak saradbnje sa međunarodnim i regionalnim institucijama na zaštiti ljudskih prava.                                               

Srbija je u punoj meri posvećena univerzalnim vrednostima ljudskih prava i sprovođenju u praki međunarodnih pravnih instrmenata o ljudskim pravima. Naša kontinuirana saradnja sa instrumentima Saveta za ljudska prava u okviru Ujedinjenih nacija, kao i sa Savetom evrope i mehanizmima ljudske dimenzije OEBS-a, predstavlja važan deo aktivnosti svih državnih organa i ilustruje našu doslednu opredeljenost za ispunjavanje međunarodnih standarda ljudskih prava.                                           

Međunarodni dan ljudskih prava je povod da se još jednom ukaže na obespravljenost srpskog i drugog nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji i ponovi poziv međunarodnoj zajednici da omogući poštovanje garantovaanih međunarodnih normi ljudskih prava i doprinese stvaranju uslova za povratak interno raseljenih lica, kao i vraćanje njihove uzurpirane imovine.



Poljska zainteresovana za nove investicije u Srbiji

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgvarala je danas sa ambasadorom Poljske u Srbiji Rafalom Perlom o daljem jačanju sveukupne saradnje Srbije i Poljske, ocenivši tom prilikom da su bilateralni odnosi dveju zemalja tradicionalno dobri.                                            

Brnabić je izrazila uverenje da bi planirana poseta premijera Poljske Andžeja Dude, sredinom naredne godine, dodatno ojačala ove odnose, doprinela otvaranju novih mogućnosti za razvoj trgovinskih odnosa i podstakla nove investicije.                                               

Ambasador je preneo premijerki čestitke koje joj je premijer Duda uputio povodom novog mandata na čelu Vlade Srbije, i istakao da Poljska podržava evropski put Srbije, kao i da su ekonomske reforme dale dobre rezultate.               

Time su, kako je dodao, stvoreni uslovi za jačanje saradnje kroz nove investicije i zajedničke projekte, za šta je Poljska veoma zainteresovana.                                          

Brnabić je izrazila zahvalnost Poljskoj na podršci koju pruža Srbiji u procesu evrointegracija angažovanjem u okviru Berlinskog procesa i kroz aktivnosti Višegradske grupe.

 



Sastanak sa ambasadorima zemalja članica EU akreditovanih u Srbiji i šefom Delegacije EU

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas u Palati Srbija sa ambasadorima zemalja Evropske unije akreditovanih u Srbiji i šefom Delegacije Evropske unije Semom Fabricijem, sa kojima je razgovarao o temama poput dinamike pristupnih pregovora između Srbije i EU, stabilnosti u regionu, regionalnim projektima, kao i o Evropskom investicionom planu koji je Evropska komisija predstavila zajedno sa Paketom o proširenju.                            

Predsednik Vučić je i ovom prilikom potvrdio da saradnja sa Evropskom unijom i punopravno članstvo Srbije ostaju jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta naše zemlje. On je posebno naglasio da je Srbija u tom smislu iskreno posvećena daljim i dubljim reformama kojima pristupa sa odgovornošću i ozbiljnošću, te da kroz saradnju sa institucijama Unije i njenih članica nastoji da usvoji i primeni najbolje prakse.                         

''Srbija će nastaviti da se predano zalaže za mir i stabilnost u regionu kroz unapređenje bilateralnih odnosa sa susedima, kao i kroz jačanje regionalne saradnje uz potovanje svih zaključenih sproazuma'', istakao je predsednik Vučić i dodao da je evropska budućnost Zapadnog Balkana od izuzetnog značaja, kako za stabilnost celog regiona, tako i za bezbednost i dalji prosperitet EU.                                                   

Ambasadori su istakli da su deklaracije o zajedničkom regionalnom tržištu i zelenoj agendi Zapadnog Balkana, koje su potpisale Srbija i svi llideri regiona, toplo pozdravljene u Briselu i u zemljama EU, te da dobra i čvrsta povezanost i integracija regiona umnogome olakšava saradnju same Unije sa Zapadnim Balkanom u svim oblastima od zajedničkog interesa.                                      

''Čak 70 odsto stranih investicija dolazi iz zemalja čiji predstavnici danas sede ovde'', rekao je šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici i dodao da Srbija može da bude sigurna da će EU nastaviti da pomaže, podržava i ulaže u srpsku ekonomiju. ''Iako je Kovid-19 izložio sve ekonomije velikom opterećenju, srpska ekonomija odoleva i dokazala je svoju otpornost. Sa Ekonomsko-investicionim planom za Zapadni Balkan, EU će ostati najsnažniji partner Srbije za privredni oporavak, koji će podržati infrastrukturu, i zelenu i digitalnu tranziciju. Raduju nas najavljene reforme u oblasti vladavine prava, uključujući reforme pravosuđa i slobode medija. Upravo to predstavlja osnovu za ubrzanje procesa pridruživanja i mi ohrabrujemo novu Vladu da nastavi sa radom i realizacijom u ovom pravcu'', istakao je Fabrici.                                                  

Predsednik Vučić je naglasio da Srbija visoko ceni to što je, uprkos brojnim izazovima sa kojima se suočava, EU uspela da održi pitanje proširenja na svojoj agendi, pogotovo kroz nedavno usvajanje nove, izmenjene metodologije pregovaračkog procesa.                                            

''U tom smislu, očejujemo od Evropske unije da dinamika pristupnih pregovora Srbije prati i vrednuje naše reformske napore'', rekao je predsednik Vučić istakavši da je Srbija spremna da sa svojim evropskim partnerima nastavi da radi na sprovođenju reformi i brojnih zajedničkih projekata.                                                       

Predsednik Vučić je posebno naglasio da Srbija pozdravlja Ekonomski i investicioni plan koji je EK predstavila zajedno sa Paketom o proširenju i primeni ovog Plana kako bi se unapredio ekonomski potencijal regiona i postigla bolja infrastrukurna povezanost, što b dovelo do približavanja jednstvenom evropskom tržištu.                                   

''U tom kontekstu, nadamo se i skorom usvajanju Višegodišnjeg finansijskog okvira 2021-2027. godine, jer to znači i mogućnost korišćenja finansijskih sredstava namenjenih sprovođenju reformi, kako u Srbiji, tako i u regionu'', rekao je predsednik Vučić i još jednom istakao da Srbija ostaje na evropskom putu iskreno verujući u saradnju sa evropskim partnerima.                                           

''2020. je bila izuzetno teška godina za sve, posebno zbog posledica Kovida-19. Kada pogledam posvećenost nove Vlade da sprovodi reforme, Ekonomsko-investicioni plan EU, novu metodologiju i povećanu saradnju u borbi protiv Kovia 19, vidim 2021. godinu sa mnogo povoljnijim izgledima za napredak u proširenju'', zaključio je Fabrici.                  

Predsednik Vučić je, takođe, naglasio da je Srbija spremna da intezivno radi sa zemljama članicama EU na iznalaženju adekvatnih odgovora za nove izazove, kao što je pandemija Kovid 19.

Beograd,

08. decembar 2020.godine



SRBIJA KAO POVOLJNA DESTINACIJA ZA INVESTIRANJE I RAZVOJ NOVIH TEHNOLOGIJA

Na sledecim linkovima možete pronaći korisne informacije o Republici Srbiji kao povoljnoj destinaciji za poslovanje, kao i investiranje u istraživanje i razvoj novih tehnologija:

1. Brošura ''SEBIA - Eerging tech developing hub''

- https://innovations.serbiacreates.rs/ i

 

2. Bošura ''Vodič kroz mere podrške razvoju inovativne privrede''

- https://inovacije.srbijastvara.rs/ .

 


REŽIM ULASKA U LITVANIJU U USLOVIMA PANDEMIJE


Državljani Srbije ne mogu da uđu i borave na teritoriji Litavnije, osim lica koja imaju regulisan boravak. Tranzit preko teritorije Llitvanije je dozvoljen državljanima Srbije koji poseduju regulisan boravak u nekoj od zemalja EU, Švajcarske Konfederacije i Ujedinjenog Kraljevstva.                                                        

Ulazak državljana trećih zemalja u Llitvaniju zavisi od broja obolelih na 100 hiljada stanovnika. Ulazak stranaca koji dolaze iz zemalja gde je više od 25 zaraženih na 100 hiljada stanovnika je ograničen na izuzetne slučajeve i ove osobe su po ulasku na teritoriju Litvanije u obavezi da budu u izolaciji 14 dana. Srbija se nalazi na listi 58 zemalja kojima je trenutno ograničen slobodan ulazak u Litvaniju.



REŽIM ULASKA U POLJSKU U USLOVIMA PANDEMIJE

Državljani Srbije ne mogu da uđu i borave na teritoriji Poljske, osim lica koja imaju regulisan boravak. Tranzit preko teritorije Poljske je dozvoljen samo državljanima Srbije koji poseduju regulisan boravak u nekoj od zemalja EU a u cilju povratka u mesto svog prebivališta. Nije potreban test.                                                       

Dozvoljen je ulazak državljanima zemalja EU, EFTA i Švajcarske Konfederacije, kao i tranzit državljanima trećih zemalja koji imaju regulisan boravak u ovim zemljama. Takođe, dozvoljen je i ulazak državljanima Crne Gore, Gruzije, Japana, Kanade, Albanije i R. Koreje.



Primena Odluke Vlade RS o prestanku važenja Odluke o zatvaranju svih graničnih prelaza za ulazak u Republiku Srbiju

U skladu sa Odlukom Vlade RS o prestanku važenja Odlkuke o zatvaranju svih raničnih prelaza za ulazak u Republiku Srbiju, odnosno mogućnosti ulaska svih stranih državljana u R. Srbiju bez dozvola, stvoreni su uslovi za prijem zahteva za vize stranih državljana u svim DKP R. Srbije, uz primenu preventivnih mera u cilju sprečavanja širenja bolesti COVID-19 (nošenje maski i rukavica, držanje odstojanja, zakazivanje termina poseta i dr.).



VAŽNO UPOZORENJE - LAŽAN SAJT ZA GLASANJE IZ INOSTRANSTVA

Ni jedan organ države ne stoji iza sajta www.hocudaglasam.com na kom se navodi da građani Republike Srbije koji žive u inostranstvu mogu da ostave svoje lične podatke, kao i kopije ličnih dokumenata, kako bi mogli da se prijave za glasanje za predstojeće izbore.                               

Posebno je važno upozoriti javnost i sve građane da budu oprezni, jer je zvanična procedura za prijavu građana za glasanje po mestu boravišta u inostranstvu  propisana Zakonom o jedinstvenom biračkom spisku .                            

Ta procedura podrazumeva podnošenje zahteva preko diplomatsko-konzlarnih predstavništava Republike Srbije koji te zahteve propisanim procedurama prosleđuju opštinskim odnosno gradskim upravama prema mestu prebivališta podnosioca zahteva, nakon čega navedene uprave donose rešenje o upisu podataka u birački spisak da će birač na predstojećim izborima da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu.

Građani moraju biti oprezni kome ostavljaju svoje podatke budući da postoji mogućnost zloupotrebe                  

                            

Više informacija pronađite na linku Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i to: 

http://mduls.gov.rs/saopstenja/vazno-upozorenje-lazan-sajt-za-prijavu-za-glasanje-iz-inostranstva/ .



Ponovljeni konkursi za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu

Odlukama broj 115/30-2020/01 i broj 116/30-2020/01 od 15.maja 2020.god. MSP -USDSR je raspisalo ponovljene konkurse za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore. Konkursi su otvoreni od 18.maja do 01.juna o.g. Sve informacije o konkursima i proceduri prijavljivanja mogu se pronaći na sledećem linku:

https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/ .



Prijava za glasanje u inostranstvu

Predsednik Republike Srbije je 10.maja 2020.godine doneo Odluku o izmeni Odluke o raspisivanju izbora za narodne poslanike, kojom je kao datum održavanja izbora određen 21.jun 2020.godine.                       

Ambasada Republike Srbije u Varšavi obaveštava državljane Republike Srbije sa prebivalištem u Republici Srbiji koji žele da svoje biračko pravo na predstojećim izborima za narodne poslanike, raspisanim za 21.juni 2020.godine, iskoriste u Republici Poljskoj da do 30.maja 2020.godine mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima glasati u inostranstvu.                          

Zahtev se može podneti lično u Ambasadi Republike Srbije u varšavi, Aleja Roz 5, 00-556 Varšava, poštom, e-mailom: embassy.warsaw@mfa.rs ili faksom +48 22 629 7173. Uz čitko popunjen obrazac štampanim slovima potrebno je dostaviti i čitljivu kopiju važećeg pasoša ili lične karte Republike Srbije.                

Mole se birači da pre prijavljivanja izvrše uvid u Jedinstveni birčki spisak (JBS) na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije - www.mduls.gov.rs/registri/jedinstveni-biracki-spisak i provere da li su upisani u JBS. Ukoliko lice nije upisano, potrebno je podneti i zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak.                

Ukoliko bude dovoljno prijavljenih birača, Republička izborna komisja će doneti odluku o otvaranju biračkog mesta u Republici Poljskoj.                                   

Obrazac za upis u birački spisak podataka da će birač glasati inostranstvu možete da preuzmete ovde .     

Obrazac za upis u Jedinstveni birački spisak (za lica koja se ne nalaze u JBS) možete da preuzmete ovde .



Repatriciacioni letovi Air Serbia

Obaveštavamo vas da Air Serbia počinje da organizuje repatriciacione letove na komercijalnoj osnovi za povratak državljana R. Srbije.                                         

Kako bi ste se prijavili na ove letove, potrebno je da odete na web stranicu: https://www.airserbia.com/informacije/letovi/repatrijacije . 

Na ovoj stranici možete pročitati sve važne informacije o letovima, kao i preuzeti formular, koji je potrebno da popunite. Popunjeni formular potrebno je skenirati zajedno sa prvom stranicom pasoša i poslati na e-mail:            repatriation@airserbia.com .                                         

Nakon što obavite kupovinu karte, potrebno je da o tome obavestite Ambasadu R. Srbije u Varšavi sa slanjem e-maila na adrsu embassy.warsaw@mfa.rs U mejlu, Ambasadi treba da prosledite skeniranu avio kartu zajedno sa skeniranom prvom stranicom pasoša, brojem telefona i e-mail adresom na koje možemo da vas kontaktiramo. Po dobijanju ove informacije Ambasada će o ovome obavestiti Graničnu policiju R. Srbije i zatražiti dozvolu za vaš ulazak na teritoriju R Srbije.

 


Informacija za državljane Republike Srbije kojima je potrebno produženje boravka jer nisu bili u mogućnosti da napuste Republiku Poljsku zbog situacije nastale usled zarazne bolesti COVID 19

Obaveštavamo državljane Republike Srbije, koji nisu bili u mogućnosti da napuste Republiku Poljsku zbog situacije nastale usled zarazne bolesti COVID 19, da je Vlada Republike Poljske usvojila više mera koje se odnose na produženje boravka za strance dok traje vanredna epidemiološka situacija. Odluke se odnose, kako na one koji u Poljskoj borave na osnovu bezviznog režima u trajanju od 90 dana, tako i na osobe kojima će za vreme ove krizne situacije isteći privremeni boravak dobijen po različitim osnovama.                                        

Više informacija može se naći na sajtu Kancelarije za strance Republike Poljske na liku:      

https://udsc.gov.pl/en/ .                              

Kako eventualno ne bi došli u sitauciju da nezakonito borave na teritoriji R. Poljske, molimo sve državljane da postupe u skladu sa preporukama nadležnih poljskih organa.



DIGITALNI SADRŽAJ IZ OBLASTI KULTURE

Da bi se građanima u Republici Srbiji i inostranstvu olakšao prisup kulturnim sadržajima, imajući u vidu sprečeonst adekvatnog obavljanja prograskih aktivnosti ustanova kultre, Ministarstvo kulture i informisanja je preporučilo institucijama kulture da omoguće populaciji maksimalnu dostupnost digitalnom sadržaju u oblasti kulture. Mera je doneta u cilju što bezbednijeg prevazilaženja društvene situacije nastale zbog epidemije korona virusa.                                  

Lista digitalnih kulturnih sadržaja koje nude kulturne institucije Republike Srbije nalazi se na veb lokaciji Ministarstva kulture i informisanja:

http://www.kultura.gov.rs/cyr/aktuelnosti/virtuelne-ture-kroz-kulturne-sadrzaje i

na  veb sajtu Digitalna solidarnost:

https://www.digitalnasolidarnost.gov.rs/ .                

Ministarstvo Kulture i informacija je ustanovilo Pretraživač kulturnog nasleđa, koji obezbeđuje dostupnost informacija o kulturnom nasleđu Republike Srbije koje se čuva u bibliotekama, arhivama, muzejima, galerijama, zavodima za zaštitu spomenika i drugim subjektima u kulturi. Cilj Pretraživača je podsticanje učenja i jačanja svesti i značaja kulturnog nasleđa. Pretraživač je dostupan na srpskom i engleskom jeziku i pristupa mu se preko linka:

https://kultura.rs/ .                        

Dodatni sadržaji uskoro će biti dostupni na pomenutim veb stranicama.

 
 


EVIDENTIRANJE DRŽAVLJANA R. SRBIJE KOJI PREVREMENO BORAVE U R. POLJSKOJ I R. LITVANIJI

Molimo državljane R. Srbije, koji privremeno borave na teritoriji R. Poljske i R. Litvanije, a koji nemaju regulisan boravak u ovim zemljama (studenti, turisti, privatna poseta, službeni put i sl)  da Ambasadi R. Srbije u Varšavi na imejl embassy.warsaw@mfa.rs dostave podatke i to:

Ime i prezime

Godine života

Broj pasoša

JMBG

Adresa boravka u inostranstvu

Kontakt telefon

Kontakt imejl

Adresa prebivališta u R. Srbiji (grad, ulica, broj)

Posebno naglasiti ako se radi o osobi sa posebnim potrebama

Ova informacija se ne odnosi na državljane R. Srbije koji imaju regulisan boravak u R. Poljskoj i R. Litvaniji (žive, rade, u braku, imaju stan, u poseti su kod dece ili prijatelja). Za ove državljane R. Srbije važi preporuka Vlade R. Srbije da se uzdrže od putovanja, tj. dolaska u R. Srbiju.

Molimo da ovu informaciju prenesete i drugim državljanima R. Srbije koji nemaju regulisan boravak u R. Poljskoj i ostali su bez mogućnosti da se vrate u R. Srbijeu.

 

 


IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE - PREKIDANJE RADNJI U SPROVOĐENJU IZBORA

Republička izborna komisija, kao organ koji sprovodi postupak izbora za narodne poslanike Narodne skupštine, donela je rešenje o prekidu izbornih radnji, za vreme dok traje vanrendno stanje, s tim da će se izborni proces, uključujući i rokove za vršenje izbornih radnji, nastaviti u skladu sa odlukom o prestanku vanrednog stanja.



KORONA VIRUS PREPORUKA DRŽAVLJANIMA REPUBLIKE SRBIJE KOJI BORAVE U INOSTRANSTVU

Obaveštavamo građane da, zbog epidemije korona virusa, Konzularno odeljenje Ambasade Republike Srbije u Varšavi prima samo najhitnije slučajeve. Takođe privremo se ograničava prijem zahteva za vizu za ulazak u Republiku Srbiju stranim državljanima.

 

 



INFORMACIJE O MERAMA ZA SPREČAVANJE ŠIRENJA ZARAZNE BOLESTI ''COVID-19'' IZAZVANE KORONA VIRUSOM

Ambasada R. Srbije obaveštava državljane R. Srbije koji borave na teritoriji R. Poljske da je u R. Poljskoj 12. marta 2020.godine proglašeno vanredno epidemiološko stanje, što je u skladu sa poljskim Zakonom o sprečavanju i suzbijanju infekcija i zaraznih bolesti kod ljudi.

Takođe, nadležni organi R. Poljske su 10. marta doneli odluku da se ukinu masovne manifestacije, a 11. marta da se obustavi nastava na univerzitetima, vrtićima, školama i obrazovnim ustanovama do 25. marta 2020.godine.

U cilju zaustavljanja ove zarazne bolesti Ambasada R. Srbije u Varšavi preporučije svim državljanima R. Srbije koji trenutno borave na teritoriji R. Poljske da prate preporuke nadležnih organa koje se objavljuju putem sredstava informisanja i na veb stranici https://www.gov.pl/web/koronawirus, a u slučaju potrebe mogu se informisati i preko 24 sata dežurne telefonske linije 800 190 590.

Informacije o merama koje preduzimaju nadležni organi R. Srbije mogu se pratiti preko sajta Vlade R. Srbije https://www.srbija.gov.rs/, kao i preko sajta Ministarstva zdravlja i Instituta za javno zdravlje R. Srbije https://covid19.rs. Informacija o postupku na graničnim prelazima pri  ulasku putnika u Republiku Sbiju  može se preuzeti na internet stranicama Ministarstva zdravlja https://covid19.rs/algoritam1/ i https://covid19.rs/algoritam2/ .



Obaveštenje za birače sa boravištem u inostranstvu o ostvarivanju biračkog prava na izborima za narodne poslanike Narodne skupštine, 26. aprila 2020.g.

 Na osnovu člana 16. stav 2. Zakona o jedinstvenom biračkom spisku (''Službeni glasnik RS'', br.104/09 99/11) i tačke 8. Uputstva za sprovođenje Zakona o jedinstvenom biračkom spisku (''Službeni glasnik RS'', br.15/12 i 88/18), Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

OBAVEŠTAVA

BRAČE KOJI IMAJU BORAVIŠTE U INOSTRANSTVU O OSTVARIVANJU BIRAČKOG PRAVA NA IZBORIMA ZA NARODNE POSLANIKE NARODNE SKUPŠTINE

 

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije mogu, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (4.april 2020.godine), podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima za narodne poslanike Narodne skupštine glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podataka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećim izborima i potpis podnosioca zahteva.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podataka o tome da će birač glasati u inostranstvu na propisani način dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji.

Nadležna opštinska,odosno gradska uprava rešenje o upisivanju podataka da će birač na izbrima glasati prema mestu boravišta u inorastvu i biračko mesto na kome će glasti na isti način i po istom postupku dostavlja diplomatsko-konzularnom predstavništvu koje je prosledilo zahtev, radi obaveštavanja birača. 

Po donošenju rešenja da će birač na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jednstvenog biračkog spisaka po mestu prebivališta u zemlji, odnsono upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.

Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka  o tome da će birač glasati u predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostalja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.

Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu premo diplomatsko-konzularnog predstavništava Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti i elektronsim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave: https://upit.birackispisak.gov.rs/.

 

***

Ukoliko želite da se prijavite da glasate u inostranstvu na glasačkom mestu u Ambasadi Republike Srbije u Varšavi potrebno je da popunite obrazac Zahteva za glasanje u inostranstvu, koji možete preuzeti ovde.

Pošto popunite obrazac, potrebno je da ga dostavite Ambasadi Republike Srbije u Varšavi, lično, poštom na adresu Aleja Roz 5, 00-556 Warszawa, ili da ga pošaljete na imejl Ambasade embassy.warsaw@mfa.rs. Uz zahtev je potrebno da priložite fotokopiju pasoša ili lične karte (ako šaljete poštom ili donosite lično), a ako šaljete imejlom potreno je da zahtev i lični dokument budu uredno i čitljivo skenirani, kako bi zahtev mogao da se prosledi nadležnom organu u Republici Srbiji.

Ukoliko proverom na sajtu http://upit.birackispisak.gov.rs/ utvrdite da niste upisani u jedinstveni birački spisak za glasanje prema mestu stanovanja u Republici Srbiji, pre podnošenja zahteva za glasanje u inostranstvu, potrebno je da popunite obrazac Zahteva za upis u jedinstveni birački spisak, koji možete preuzeti ovde.


Pošto popunite obrazac,potrebno  je da ga dostavite Ambasadi Republike Srbije u Varšavi, lično, poštom na adresu Aleja Roz 5, 00-556 Warszawa, ili da ga pošaljete na imejl Ambasade embassy.warsaw@mfa.rs. Uz zahtev je potrebno da priložite fotokopiju pasoša ili lične karte (ako šaljete poštom ili donosite lično), a ako šaljete imejlom potreno je da zahtev i lični dokument budu uredno i čitljivo skenirani, akako bi zahtev mogao da se prosledi nadležnom organu u Republici Srbiji. Isto prilikom Ambasadi treba da dostavite i popunjen Zahtev za glasanje u inostranstvu.



Konkursi za sufinansiranje projekata koji svojim kvaliteom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu

Odlukama br.20/30-2020/01 i br.21/30-2020/01 od 16. januara 2020.godine, MSP - USDSP je raspisalo konkurse za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore. Konkursi su otvoreni od 20. januara do 10. februara o.g. Sve informacije o konkursima i proceduri prijavljivanja mogu se pronaći na linku http://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/



Uručena Zlatna medalja za zasluge Gžegožu Latušinjskom

Ambasador Republike Srbije u Varšavi Nikola Zurvac svečano je, 9.januara 2020.godine, uručio Gžegožu Latušinjskom Zlatnu medalju za zasluge, koju mu je ukazom od 11. februara 2019.godine dodelio predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, za izuzetne zasluge u javnim i kulturnim delatnostima. Gžegož Latušinjski je poznati poljski pesnik, slavista i istaknuti prevodilac srpske poezije na poljski jezik. On je 2008. godine, izmedju ostalog, objavio dvotomnu Antologiju srpske poezije dvadesetog veka.

Na prijemu koji je ovom prilikom organizovala Ambasada Republike Srbije prisustvovali su Šimon Šinkovski vel Senk, zamenik ministra spoljnih poslova R. Poljske, Henrik Litvin, direktor Departmana za evropsku politiku u MSP R. Poljske, Ana Našilovska, predsednica Udruženja poljskih pisaca, kao i više poljskih kulturnih radnika  i poštovalaca stvaralaštva G. Latušinjskog.

  

 

 

 

 



Finansijski vodič za povratnika - informisanje

Narodna banka Srbie je, u cilju isunjavaja svojih Zakonom odredjenih ciljeljeva, izdala Finansijski vodič za povratnike, koji nastoji da unapredi informisanost naših gradjana koji žele da se vrate u R.Srbiju, sa aspekta deviznih propisa uz nastojanje da se stvore uslovi za njihov lakši povratak i bržu integaciju, kao i za rasplaganje njihovim novcem.

Finansijskom vodiču može se pristupiti putem sajta Narode banke Srbije putem sledećih linkova:

https://www.nbs.rs/internet/latinica/20/plp/finansijski_vodic_za_povratnike.pdf

Verzija na engleskom jeziku:

https://www.nbs.rs/internet/english/20/dev/finansijski_vodic_za_povratnike.pdf
 



Ukidanje viza za državljane Republike Jermenije

Odluka o ukidanju viza za državljane Republike Jermenije, nosioce običnih pasoša, stupa na snagu od 2. novembra 2019.godinae. Od tog datuma državljani R. Jermenije, nosioci običnih pasoša, moći će da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji Republike Srbije najduže 90 dana od datuma ulaska u Republiku Srbiju, u periodu od 180.dana



Kandidatura Republike Srbije za Izvrsni Savet Uneska

Republika Srbija se kandidovala za reizbor u Izvršni Savet Uneska za period 2019-2023.g, u vezi sa čim je pripremljena prigodna brošura koja može da se preuzme ovde.



Odluke o sufinasiranju пројеката

Obaveštavamo da su 19.juna o.g. donete Odluke o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu. Odluke možete preuzeti na sledećim linkovima:

http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2019/06/ODLUKA-DIJASPORA-2019.pdf

http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2019/06/ODLUKA-REGION-2019-1.pdf

 



Konkursi za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza države i dijaspore i matične države i Srba u regionu

Odlukama br.101/30-2019/01 i br.101/30-2019/01 od 08. marta 2019.godine, MSP USDSR je raspisala konkurse za sufinansianje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore. Konkursi su otvoreni od 13. marta o.g. od 01. aprila o.g. Sve informacje o konursima i proceduri prijavljivanja mogu se pronaći na linku http:///www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/ .



Informacija o novoj platformi RTS

Obaveštavamo da je medijski javni servis Radio-televizije Srbije pokrenuo platformu RTS Planeta (https://rtsplaneta.rs), koja je dostupna svim korisnicima interneta u Srbiji i širom sveta. Za korisnike koji se registruju van teritorije Srbije besplatno praćenje sadržaja biće obogućeno u naredna tri meseca. Posle prmotivnog perioda putem ove platforme i dalje će biti mogće besplatno praćenje televizijskog kanala RTS Svet (bivši Satelitski program RTS) i programi Radio Beograda.



Javni međunarodni otvoreni dvostepeni konkurs za izradu idejnog rešenja za spomen-obeležje Zoranu Đinđiću na Studentskom trgu u Beogradu

Obaveštavamo vas da je Gradska uprava Grada Beograda, Sekretarijat za kulturu, objavio Javni međunarodni otvoreni dvostepeni konkurs za izradu idejnog rešenja za spomen obeležje Zoranu Đinđiću na Studentskom trgu u Beogradu.

Ceo tekst Obaveštenja možete pročitati ovde.

Ceo tekst Javnog Međunarodnog otvorenog dvostepenog konkursa za izradu idejnog rešenja za spomen-obeležje Zoranu Đinđiću na Studentskom trgu u Beogradu možete pronaći ovde.



Link sa obavestenjem o načinu glasanja na izborima za predsednika Republike, 2. aprila 2017.godine

Na sajtu Republičke izborne komisije (http://www.rik.parlament.gov.rs/) postaljen je kraći video zapis sa obaveštenjem građanima o načinu glasanja na izborima za predsednika Republike, sajtu možete pristupiti ovde.



IZBORI ZA PREDSEDNIKA REPUBLIKE SRBIJE

Pozivaju se državljani Republike Srbije sa boravkom u R. Poljskoj, da se prijave radi glasanja u R. Poljskoj, odnosno radi upisa u birački spisak za glasače koji borave u inostranstvu.

U skaldu sa zakonskim rokovima za zaključivanje biračkih spiskova, prijave će se primati najkasnije do subote, 11. marta 2017.godine, do 24:00 časa.

Napominjemo da je, shodno važećim propisima, neophodno podneti novu prijavu bez obzira na prijave podnete ranije radi učešća na prethodnim izborima. Prijavu možete preuzeti ovde.

Popunjen i potpisan formular, zajedno sa kopijom važećeg pasoša ili lične karte Republike Srbije potrebno je dostaviti konzularnom odeljenju Ambasade Republike Srbije u Varšavi (poštom, faksom ili elektronskom poštom).

Adresa:

Ambasada Republiki Serbii

Al.Rož 5, 00-556 Warszawa

Tel: (+48) 22 628 51 61

Fax: (+48) 22 629 71 73

E-mail: vladimir.radovic@mfa.rs ili embassy.warsaw@mfa.rs

Provera da li je lice upisano u Jedinstveni birački spisak se može izvršiti elektronskim putem preko sledećeg linka:

http://birackispisak.mduls.gov.rs/javniportal.

Ukoliko lice nije upisano u Jedinstveni birački spisak, preko Ambasade se može podneti zahtev za upis u Jedinstveni birački spiak (obrazac zahteva možete preuzeti ovde). U tom slučaju, neophodno je podneti istovremeno zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak i zahtev za upis u birački spisak podatka da će birač glasati u inostranstvu.

Ambasada će, po dobijanju konačnog biračkog spiska od Republičke izborne komisije, uputiti poziv za glasanje.

U slučaju drugog kruga izbora, svi birači koji su se prijavili za glasanje u inostranstvu ostaju na istom biračkom spisku za glasanje u inostranstvu i za drugi krug. Nema mogućnosti da se nakon prvog kruga menja mesto glasanja.

 



OBAVEŠTENJE ZA UPIS U BIRAČKI SPISAK PODATKA O TOME DA ĆE BIRAČ GLASATI U INOSTRANSTVU

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (11. marta 2017.godine), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima za predsednika Republike Srbije glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podataka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sleće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstjećim izborima.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podataka o tome da će birač glasati u inostranstvu dostavlja zahtev nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji.

Po donošenju rešenja da će birač na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni  birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spika po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.

Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lica koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podataka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neohodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podataka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.

Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavištva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti i elektronskim putem na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave - www.mduls.gov.rs, unošenjem podataka o jedinstvenom matičnom broju građana..

 



Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade narodne Republike Kine o medjusobnom ukidanju viza za nosioce običnih pasoša

Obaveštavamo da Sporazum između Vlade R. Srbije i Vlade NR Kine o medjusobnom ukidanju viza za nosioce običnih pasoša, potpisan u Rigi 5. novembra 2016. godine, stupa na snagu 15. januara 2017.godine.

Od tog datuma, državljani obe države, nosioci običnih pasoša, imaju pravo na uazak, tranzit i boravak na tertoiji države druge stane bez vize, u trajanju do 30 dana od datuma ulaska.



Sedma medijska konferencija dijasore i Srbija u regionu

Konferencija novinara i medija dijasore i Srba u regionu Udruženja novinara Srbije, uz podršku Ministarstva spoljnih poslova - Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, biće održana 27. decembra u 11,00 časova u Pres centru Udruženja novinara Srbije (Knez Mihajlova 6, Beograd).

Sedma konferencija posvećena je jačanju onlajn kapaciteta organizacija i udruženja Srba u dijaspori i regionu, njihovoj ulozi u informisanju i promovisanju srpske zajednice u inostranstvu, prednostima korišćenja onlajn medija, kao i značaju usavršavanja za rad na internetu.

Projekat Jačanje onlajn kapaciteta organizacija i udruženja Srba u dijaspori i regionu Udruženja novinara Srbije je projektno finansiran Odlukom o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, i matične države i Srba u regionu broj: 23/2016-01/161 od 17. oktobra 2016.godine.

Na konferenciji će biti predstavljeno istraživanje o internet nastupu i zastupljenosti na mrežama udruženja i organizacija Srba u dijaspori i regionu, kao i predlozi za unapređenje. U okviru konferencije biće organizovana i radionica na temu kreiranja sadržaja, promocije na društvenim mrežama i vidljivost sajta. Organizacijama i udruženjima iz dijaspore i regiona, medijima i drugim zainteresovanim biće omogućeno predstavljanje medijskih projekata namenjenih dijaspori i Srbima u regionu.

Prijave za učešće se mogu poslati do utorka 20. decembra 2016.godine na elektronsku adresu pc@uns.org.rs, Koordinator Konferencije u Udruženju novinara Srbije je Vesna Masalović, vesna.masalovic@uns.rs, Koordinator Konferencije u Upravi za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu je Nikolina Milatović Popović nikolina.milatovic@dijaspora.gov.rs



Oglas za pružanje usluga u cilju otuđenja nepokretnosti - otuđenje diplomatske nepokretne imovine

Oglas za pružanje usluga u cilju otuđenja nepokretnosti - otuđenja diplomatske nepokretne imovine u Njujorku (Sjedinjene Američke Države), Tokiju (Japan), Bonu (Nemača) i Bernu (Švajcarska)

Nezvanični prevod Oglasa pdf.

Nezvanični prevod Oglasa doc.



Lista advokata u Republici Poljskoj koji govore srpski jezik

Nezvanicna lista advokata u Republici Poljskoj koji govore srpski jezik:

1) KANCELARIA PRAWNA SP.K.

ul Piekna 44 lok.1

00-672 Warszawa

tel.+(48) 22 826 11 88

fax +(48) 22 828 30 61

kancelaria@wkiw.pl

www.wkiw.pl

 

Michal Gozdzik

(Mihal Goždjik)

+48 604 123 216

 

2) SOUTH-EASTERN EUROPE LAWYERS D.O.O.

ul.Strahinjica Bana 73

11158 Beograd, Srbija

tel: +(381) 11 30 36 516

fax: +(381) 11 30 36 517

 

Michal Gozdzik

(Mihal Goždjik)

mob: +(381) 62 8239 762

e-mail: michal.gozdzik@wkiw.pl

 

Ljuban Brković

mob: +(381) 63 339 963

e-mail: ljuban.brkovic@wkiw.pl

 

Napominjemo da nije reč  o zvaničnim (ovlašćenim) advokatima Ambasade i da samim tim za njiov rad Ambasada ne može biti odgovorna.

 



Obeležavanje Dana sećanja na stradanje i progon Srba u akciji hrvatske vojske 1995 godine

Odlukom Vlade Republike Srbije od 29.07.2016.godine o proglašenju Dana sećanja na stradanje i progon Srba, a povodom tragičnog stradanja oko 250.000 pripadnika srpskog naroda u akciji hrvatske vojske 1995 godine po nazivom ''Oluja'', 5. avgust odredjen je za Dan žalosti na teritoriji Republike Srbije.

Organizacioni odbor za obeležavanje Dana sećanja na stradanje i progon Srba doneo je Odluku da 4.avgusta 2016.godine u 20 časova na Platou ispred hrama Sv.Ćirila i Metodija u naselju Busija u Opštini Zemun, bude održana državna manifestacija koja podrazumeva verski obred, komemorativni program i obraćanje najviših državnih zvaničnika. Vreme trajanja državne manifestacije je do 60 minuta uz direktan prenos RTS-a.

Ovim putem pozivaju se svi zainteresovani predstavnici dijaspore da u što većem broju prisustvuju ovoj manifestaciji. 



Političke konsultacije Ministarstva spoljnih poslova Srbije i Poljske u oblasti evrointegracija i bilateralne saradnje

Političke konsultacije Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije i Republike Poljske u oblasti evrointegracija i bilateralne saradnje održane su 20. aprila 2016.godine u Varšavi.

Našu delegaciju predvodila je pomoćnik ministra spoljnih poslova za EU ambasador Marina Jovićević, a poljsku državni podsekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Kataržina Kacperčik. Poljska strana je u razgovoru potvrdila podršku evrointegraciji Srbije i izrazila spremnost za pružanje pomoći na tom putu.

Konstatovano je da su bilateralni odnosi Srbije i Poljske dobri i bez otvorenih pitanja, uz zalaganje za dalje intenziviranje saradnje i medjusobnih kontakata. Razmotrena je i bilateralna saradnja u ostalim oblastima, pri čemu je akcenat bio na ekonomskoj saradnji koja u poslednje tri godine beleži uzlazni trend.

Pored sastanka u Ministarstvu spoljnih poslova, pomoćnik ministra Marina Jovićević i delegacija susreli su se i sa Izabelom Kloc, predsedavajućom Komisije za EU u Sejmu Republike Poljske sa kojom su razmotrena pitanja iz oblasti evrointegracija i bilateralne parlamentarne saradnje.



OBAVEŠTANJE - BIRAČKO MESTO U POLJSKOJ NEĆE BITI OTVORENO ZBOG MALOG BROJA PRIJAVLJENIH BIRAČA

Do 2. aprila 2016.godine - što je bio predvidjeni rok za prijavljivanje državljana Republike Srbije, koji bi želeli da glasaju na biračkom mestu u Poljskoj preko Ambasade Republike Srbije u Varšavi, prijavilo se 59 lica, što je ispod minimuma od 100 prijavljenih.

Samim tim, nisu se stekli zakonski predvidjeni uslovi za otvaranje glasačkog mesta u Ambasadi Republike Srbije u Varšavi, zbog nedovoljnog broja prijavljenih građana.

Odlukom Republičke izborne komisije biće otvoreno 38 biračkih mesta u inostranstvu, odnosno, ona biračka mesta gde je prijavljen dovoljan broj zainteresovanih.

Građani Srbije u Poljskoj koji su u redovnom postupku dostavili svoje molbe preko Ambasade i dobili rešenje opštinske izborne komisije da će biti u biračkom spisku, biće vraćeni u birački spisak prema mestu prebivališta u Srbiji tako da svoje pravo da glasaju mogu ostvariti u Srbiji, ako 24. aprila 2016.godine budu boravili u zemlji.

 



Izbori za poslanike NS RS 24. april 2016.godine - Mogućnost glasanja u Ambasadi R.Srbije u Varšavi

Poštovani gradjani,

Kao što vam je poznato, Izbori za poslanike Narodne Skupštine Republike Srbije raspisani su za 24. april 2016.godine.

U skladu sa zakonom o jedinstvenom biračkom spisku, Ambasada Republike Srbije u Varšavi obaveštava sve gradjane koji imaju biračko pravo (najmanje 18 godina starosti), a koji borave u Republici Poljskoj, da mogu da se prijave za glasanje u Ambasadi Republike Srbije u Varšavi.

Gradjanin birač koji se zatekao u Poljskoj u vreme glasanja može glasanje obaviti u Ambasadi Republike Srbije u Varšavi samo ukoliko je već upisan u jedinstveni birački spisak.

Detaljnije informacije nalaze se u Obaveštenju za upis u birački spisak podataka o tome da će birač glasati u inostranstvu (teks ispod) iz koga možete preuzeti i zahteve za upis u jedinstveni birački spisak u Republici Srbiji i za upis u birački spisak podataka da će birač glasati u inostranstvu.

Molimo da čitko popunjene i potpisane zahteve (formulare za prijavu) dostavite Ambasadi uz skeniranu kopiju pasoša na e-mail adresu vladimir.radovic@mfa.rs

Ukoliko ste u mogućnosti da lično predate zahtev to možete da učinite u Ambasadi Republike Srbije (ul. Aleja Róż 5, 00-556 Warszawa).

Prijava za glasanje se može dostaviti najkasnije do 02. aprila 2016.godine.

Proveru istovetnosti podataka unetih u zahtev i lična dokumenta izvršiće ovlašćeni službenik Ambasade. Pogrešan JMBG ili broj putne isprave, odnosno netačni ili nepotpuni podaci mogu biti osnov za donošenje rešenja o odbijanju zahteva za upis u birački spisak.

Srdačan pozdrav,

Ambasada Republike Srbije



Izbori za narodne poslanike Republike Srbije, 24. april 2016.godine

04. mart 2016.godine

 

OBAVEŠTENJE

ZA UPIS U BIRAČKI SPISAK PODATKA O TOME DA ĆE BIRAČ GLASATI U INOSTRANSTVU

 

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije mogu, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (2. april 2016.godine), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima za narodne poslanike glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećim izborima.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasti u inostranstvu dostavlja zahtev nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji.

Po donošenju rešenja da će birač na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.

Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno, poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.

Takodje, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti i elektronskim putem na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave - www.mduls.gov.rs, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana.

Formular Zahteva za upis u jedinstveni birački spisak u Republici Srbiji možete preuzeti ovde.

Formular Zhateva za upis u birački spisak podataka da će birač glasati u inostranstvu možete preuzeti ovde.

 



Non-paper sa glavnim argumentima Republike Srbije o neprihvatljivosti članstva ''Kosova'' u UNESCO

Non-paper sa glavnim argumentima Republike Srbije o neprihvatljivosti članstva ''Kosova'' u UNESCO možete preuzeti ovde.



Obaveštenje za državljane Republike Moldavije

Obaveštavaju se državljani Republike Moldavije da 6. avgusta 2015.godine stupa na snagu Sporazum izmedju Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Moldavije o ukidanju viza za državljane dveju zemalja.

U skladu sa odredbama ovog Sporazuma, počev od 6. avgusta 2015.godine, državljani Republike Moldavije, nosioci važećih biometrijskih pasoša, moći će bez vize da udju, da tranzitiraju, kao i da borave na teritoriji Republike Srbije, u periodu od 90 dana, u okviru perioda od 6 meseci,računajući od prvog dana ulaska. 



Obaveštenje o relaksaciji viznog režima za državljane Katara, Kuvajta, Omana i Bahreina

Vlada Republike Srbije je usvojila Odluku o ukidanju viza za ulazak u Republiku Srbiju za državljane Katara, Kuvajta, Omana i Bahreina.

Državljani ovih zemalja, nosioci svih vrsta putnih isprava osim putnih listova i putnih isprava koje se izdaju u skladu sa medjunarodnim konvencijama, mogu od 30.juna 2015.godine da udju, tranzitiraju i borave bez vize u Republici Srbiji, najduže do 90 dana u periodu od 6 meseci računajući od dana prvog ulaska.



Uspostavljen prenos novca preko ''Pošta Srbije''

Koristimo priliku da vas informišemo da je Javno preduzeće ''Pošta Srbije'' do sada potpisalo sporazume sa poštanskim upravama Francuske, Rusije, Ukrajine, Belorusije i Crne Gore.

Informacije o usluzi prenosa novca su sledeći:

- iz navedenih zemalja, novac se u Repubiku Srbiju može poslati preko mreže pošta. Više informacija se može naći na sajtovima poštanskih uprava tih zemalja.

- novac se u Republici Srbiji može podići u više od 1200 pošta na teritoriji cele zemlje. Link ka spisu pošta, koji sadrži adresu i radno vreme pošta je: http://www.posta.rs/dokumenta/lat/posalji/ovlascene-poste-za-medjunarodnu-postansku-uputnicu.pdf

- za isplatu je potrebno samo važeći lični dokument a nije potrebno popunjavanje obrazaca

- isplata novca u Republici Srbiji se vrši u dinarima, po kursu koji je objavljen na sajtu JP ''Pošta Srbije''

- slanje novca plaća pošiljalac, ne postoji obaveza otvaranja računa u banci, ni za pošiljaoca ni za primaoca

- u nastavku dajemo link ka sajtu JP ''Pošta Srbije'', deo na engleskom jeziku na kome se nalaze Opšti uslovi za vršenje usluga  http://www.posta.rs/struktura/eng/posalji/medjunarodna-postanska-uputnica.asp

- za slanje novca iz Republike Srbije u navedene zemlje, cena je izuzetno povoljna.

U toku su pregovori sa Poštom Republike Srpske,Hrvatske,Portugalije i UAE o uspostavljanju sistema prenosa novca.

Za sve dodatne informacije i sugestije možete se obratiti na telefon 3644-745 ili elektronskom poštom: novcano@ptt.rs



Obaveštenje o relaksaciji viznog režima za državljane trećih zemalja kojima je potrebna viza za ulazak u Republiku Srbiju

Strani državljani, nosioci svih vrsta putnih isprava osim putnih listova i putnih isprava koje se izdaju u skladu sa medjunarodnim konvencijama, mogu od 08.novembra 2014.godine da udju, tranzitiraju i borave bez vize u Republici Srbiji, ako poseduju važeću Šengen vizu, vizu Velike Britanije i ostalih članica Evropske unije, vizu Sjedinjenih Američkih Država ili imaju regulisan boravak u državama Šengen zone, članicama Evropske unije ili Sjedinjenim Američkim Državama, najduže 90 dana u periodu od 6 mesec tj. do prestanka važenja vize ili dozvole boravka u gore pomenutim državama.



Transfer sredstava na račun Ministarstva finansija R.Srbije

Ambasada Republike Srbije u Poljskoj sa zadovoljstvom obaveštava da je 09.juna 2014.godine izvršila prvi transfer sredstava u iznosu od 40.300,00 evra namenjenih otklanjanju posledica poplava, koja su prikupljena preko posebnog računa Ambasade.

Takođe, 03.juna o.g. u Srbiju je otpremljen jedan šleper humanitarne pomoći koja je prikupljena u organizaciji naše Ambasade.

Uz iskrenu zahvalnost svima koji su do sada učestvovali u ovoj humanitarnoj akciji, Ambasada Republike Srbije u Poljskoj poziva sve ljude dobre volje da zajedničkim angažovanjem nastavimo akciju jer je Srbija pretrpela štetu izuzetno velikih razmera i pomoć u otklanjanju posledica poplave je i dalje neophodna.



Oprema i sredstva potrebna za sanaciju u područjima zahvaćenim poplavama u R.Srbiji

Sektor za vanredne situacije MUP-a R.Srbije obavestio je da više nije potrebno upućivanje spasilačkih timova i timova sa pumpama velikog kapaciteta u područja ugrožena poplavama u R.Srbiji.

Medjutim, i dalje su potrebni sledeca oprema i sredstva:

- teretna vozila,

-sušilice,

- agregati,

- potapajuće muljne pumpe,

- pumpe velikog kapaciteta (preko 100 l/s),

- motorne ledjne prskalice za dezinfekciju,

- zaštita odela za lica koja vrše dezinfekciju,

- vodonepropustiva obuća (ribarske čizme),

- 40 pumpi kapaciteta 50-116,6 m3/min (3000-7000 m3/h) s visinom dizanja/napora H=80m.

 



Doniranje putem sms poruka

Donacije slanjem sms poruka na broj 1003 mogu se realizovati isključivo sa telefonskih brojeva koji pripadaju operaterima mobilne telefonije u Srbiji.



Izuzimanje iz režima multilateralnih i bilateralnih transportnih dozvola

Obaveštavamo sve zainteresovane da je Ministarstvo gradjevinarstva, saobraćaja i infrastrukture R.Srbije obavestilo da zbog uvedenog vanrednog stanja, prevoz humanitarne pomoći za poplavljena područja izuzet iz režima multilateralnih i bilateralnih dozvola, i ta vozila će se u R.Srbiju propuštati bez medjunjarodnih dozvola i po ubrzanom postupku.



Procedura otpreme humanitarne pomoći iz EU ka R.Srbiji

Procedura otpreme humanitarne pomoći iz EU ka R.Srbiji je detaljno objašnjena na sajtu Uprave carina R.Hrvatske.

Informaciju, o proceduri potražite ovde.



Otvorena knjiga žalosti u Ambasadi Republike Srbije

Povodom stradanja velikog broja gradjana u katastrofalnim poplavama na teritoriji Republike Srbije, Vlada RS je proglasila trodnevnu žalost za 21., 22. i 23. maj 2014.godine.

Tim povodom u Ambasadi Republike Srbije u Varšavi biće otvorena knjiga žalosti dana 22. i 23. maja u vremenu od 10-15 časova.

 



Informacija za lica koje žele da uplate sredstva za žrtve poplave u R.Srbiji

Ambasada Republiki Serbii

Al.Róż 5

00-556 Warszawa

 

Računi Ambasade:

- u Zlotama (PLN) - 86 1910 1048 2255 2721 2198 0002;

svrha: Pomoć Srbiji - poplave

- u Evrima (EUR) - 16 1910 1048 2255 2721 2198 0001;

svrha: Pomoć Srbiji - poplave (SWIFT: DEUTPLPX).

 

Deutsche Bank Polska S.A.

ul. Krasińskiego 10

01-615 Warszawa

 



Carinska procedura za uvoz humanitarne pomoći u R.Srbiju

Uprava carina R.Srbije naložila svim carinarnicama u R.Srbiji da se postupak sa pošiljkama humanitarne pomoći na graničnim prelazima prilikom ulaska u carinsko područje R.Srbije i njihovo prijavljivanje radi upućenja do odredišta, smatraju prioritetnim, uz poštovanje svih propisanih carinskih postupaka i procedura. Ukoliko vozač koji unosi robu u carinsko područje nema carinskog zastupnika, angažovani carinski službenik upoznaće ga sa mogućnošću usmenog prijavljivanja, u kom slučaju je obaveza tog carinskog službenika da on formira i obradi tranzitnu deklaraciju u ISCS-u za tu pošiljku, uruči odgovarajuće primerke vozaču i uputi ga da se sa njima javi odredišnom carinskom organu. Takodje, u cilju obezbedjenja odgovarajuće kontrole, a ukoliko vozač ne ozbezbedi odgovarajući instrument obezbedjenja carinskog duga koji može nastati u postupku tranzita ove robe, angažovani carinski službenik obavezno će uz primerke tranzitne deklaracije i prateće dokumentacije koja ostaje u graničkoj carinskoj ispostavi, priložiti i kopiju putne isprave ili drugi odgovarajući lični dokument vozača.

U vezi postupka odobrenja zahtevanog carinskog postupka sa ovim pošiljkama u odredišnim carinskim ispostavama, navedeni postupak će takodje imati prioritet. Uredbom o carinski dozvoljenom postupanju sa robom propisano je da deklarant usmenu deklaraciju za stavljanje robe u slobodan promet, može, izmedju ostalog, da podnese i za robu nekomercijalne prirode manjeg ekonomskog značaja, ako to odobri carinski organ. Uredbom je propisano i da se, da pri postupku privremenog uvoza, usmeno može deklarisati i druga roba, ako carinski organ to odobri.

Uprava carina je, s obzirom na konkretne najave prispeća odredjenih humanitarnih pošiljki, organizovala potrebna dežurstva.



Uplaćivanje humanitarne pomoći putem PayPal

Obaveštavamo da je od 18.05.2014.godine aktiviran PayPal račun preko koga je moguće uplatiti humanitarnu pomoć za žrtve poplava u Republici Srbiji iz 193 zemlje i regiona.

Donacije putem PayPal servisa mogu se uplatiti na: floodrelief@gov.rs

 

 

 



Hitne potrebe Crvenog krsta Republike Srbije

Crveni krst Republike Srbije obaveštava da mu je u ovom trenutku najpotrebnije sledeće:

- dušeci

-posteljina

-kreveti na rasklapanje

-pelene za decu i odrasle

-čarape

- veš

- dečja odeća

- baterijske lampe

- baterije za baterijske lampe

- sredstva za higijenu (sapun, toaletni papir, papirni ubrusi, higijenski ulošci, četkice za zube, zubne paste...)

- Asepsol oznake 5P

- gumene čizme

 

Za sve one koji žele da pomognu, sabirni centar za skupljanje pomoći je u prostorijama Ambasade Republike Srbije u Varšavi (ul. Aleja Ruž 5, 00-556 Varšava).



Pomoć ugroženom stanovništvu R.Srbije

O B A V E Š T E NJ E

 

Povodom nezapamćenih poplava koje su pogodile Republiku Srbiju, Vlada Republike Srbije je otvorila sledeće žiro račune na koje se mogu uplatiti novčana sredstva za pomoć ugroženom stanovništvu:

- dinarski žiro-račun - Otklanjanje posledica vanrednih okolnosti poplave,

broj 840-3546721-89;

- devizni žiro račun 01-504619-100193230-000000-0000 - Ministarstvo finansija - Uprava za trezor, Beograd - namenski devizni račun za uplatu sredstava za otklanjanje posledica od poplava, IBAN kod: RS35908504619019323080, sa instrukcijama za uplatu u EUR i USD (u nastavku).

 

Ambasada Republike Srbije zahvaljuje svima koji su u mogućnosti da pruže pomoć stanovnicima Srbije pogodjenim elementarnom nepogodom.

 

Varšava, 16. maj 2014.godine

 

PAYMENT INSTRUCTIONS - EUR

SWIFT MESSAGE FIN 103

 

FIELD 32A:                              VALUE DATE - CURRENCY - AMOUNT

FIELD 50K:                              ORDERING CUSTOMER

FIELD 56A:                              DEUTDEFF

/INTERMEDIARY/

 

FIELD 57A:                              /DE20500700100935930800

/ACC.WITH BANK/                 NBSRRSBG

 

FIELD 59:                                /RS35908504619019323080

(BENEFICIARY)                     MINISSTARSTVO FINANSIJA UPRAVA ZA TREZOR

 

FIELD 70:                                DETAILS OF PAYMENT

 

 

 

PAYMENT INSTRUCTIONS - USD

SWIFT MESSAGE FIN 103

 

FIELD 32A:                              VALUE DATE-CURRENCY AMOUNT

FIELD 50K:                              ORDERING CUSTOMER

FIELD 56A:                              BKTRUS33

/INTERMEDIARY/

 

FIELD 57A:                              /04415465

/ACC.WITH BANK/                 NBSRRSBG

 

FIELD 59A:                              /RS35908504619019323080

(BENEFICIARY)                     MINISTARSTVO FINANSIJA UPRAVA ZA TREZOR

 

FIELD 70:                               DETAILS OF PAYMENT

 

 

 

 



Otvaranje Konzulata Republike Srbije na čelu sa počasnim konzulom u Katovicama

U Katovicama je 24. septembra 2012. godine otvoren Konzulat Republike Srbije na čelu sa počasnim konzulom gospodinom Rankom Tomovićem.
Konzulat u Katovicama će svoje aktivnosti u najvećoj meri posvetiti uspostavljanju i jačanju privrednih veza Poljske i Srbije. 
Teritorijalna nadležnost Konzulata Republike Srbije u Katovicama na čelu sa počasnim konzulom prostire se na četiri vojvodstava: Šljonsko, Donjošlonsko, Opolsko i Malopoljsko.
Na fotografiji: Gradonačelnik gradske opštine Katovica-Čelađ Teresa Kosmala, Počasni konzul Republike Srbije u Katovicama gospodin Ranko Tomović i Ambasador Republike Srbije u Poljskoj Radojko Bogojević neposredno nakon otkrivanja table na prostorijama Konzulata Republike Srbije sa sedištem u Katovicama.  



Vesti
22. oktobar 2021.godine Kontinuirana komunikacija Srbije i EU o daljim reformama
15. oktobar 2021.godine Selaković pred SBUN: Dijalog i primena postignutih dogovora jedini pravi put za rešavanje otvorenih pitanja
Beograd, 11. oktobar 2021. Principi i vrednosti Pokreta nesvrstanih aktuelni i danas
Oluke o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom poprinose očuvanju i jačanju matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore
30. septembar 2021.godine Predsednik Vučić prisustvovao ceremoniji obeležavanja početka radova na modernizaciji i rehabilitaciji pruge Niš-Brestovac
26. septembar 2021.godine Telefonski razgovor predsednika Vučića sa generalnim sekretarom NATO
25. septembar 2021. godine Priština ozbiljno ugrozila mir i regionalnu stabilnost
22. septembar 2021. godine Predsednica Vlade Brnabić na Globalnom Kovid-19 samitu u organizaciji Bele kuće
Kampanja zaštite imovinskih prava Srba u Federaciji BiH
15.09.2021. Obeležavanje Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave
06. septembar 2021. Predsednik Vučić primio akreditivna pisma ambasadora koji pokrivaju srbiju na nerezidencijalnoj osnovi
1.9.2021. Predsednik Vučić na Bledskom strateškom forumu
05. avgust 2021. godine Obeležavanje Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji ''Oluja''
03.08.2021. godine Javni poziv za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu
Konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu
22. jul 2021. godine Predsednik Vučić: Odlučili smo - naš cilj je EU, ali je Kina važan partner
20. jul 2021.godine Srbija ostvarila veliki uspeh u oblasti digitalizacije
05. jul 2021. godine Srbija snažno podržava Berlinski proces
29. JUN 2021. godine Predsednik Vučić učestvovao na konferenciji ''Mini Šengen''
28. jun 2021. godine Selaković: Snažna podrška V4 evropskoj perspektivi zapadnog Balkana
11. jun 2021. Prioritet Srbije i Poljske ekonomska saradnja
11. jun 2021. Zahvalnost Poljskoj na podršci evrointegracijama Srbije
11. jun 2021. Duga tradicija diplomatskih i prijateljskih odnosa Srbije i Poljske
11. jun 2021. Selaković sa mitropolitom Savom o srpsko-poljskim vezama
10. jun 2021. godine Selaković: Poljska je država od koje možemo mnogo da naučimo
10. jun 2021. godine Srbija opredeljena za jačanje svih vidova saradnje sa Poljskom
10. jun 2021 godine Selaković u poljskom parlamentu: Tradicionalno prijateljski odnosi Srbije i Poljske
09. jun 2021. godine Obraćanje predsednika Republike Srbije na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija
20. maj 2021. godne Ministar Selaković predstavio novu uslugu ''e-Konzulat''
8. maj 2021. godine Vučić: Evropu smatramo našom kućom
8. maj 2021. Selaković čestitao Dan Evrope Žozepu Borelu
Vakcinacija srpskih državljana iz dijaspore
21. april 2021. goidne Predsednik Vučić se sastao putem video linka sa predstvnicima delegacije MMF
20. april 2021. godine Sastanak sa regionalnim direktorom Svetske zdravstvene organizacije za Evropu
19. april 2021.goidne SZO ocenila impresivnim proces imunizacije u Srbiji
13. apil 2021. godine Selaković: Priština istrajava u kampanji mržnje prema srpskom narodu
13. april 2021. godine Selaković: Politički ekstremizam Albanaca na KiM sve jači
Srbija opredeljena za intezivniju saradnju sa Međunarodnom organizacijom Frankofonije
24. mart 2021.godine Obeležavanje Dana sećanja na stradale u NATO agresiji
Obeležavanje Dana sećanja na 17. mart 2004.godine - Program na Kosovu i Metohiji
Sastanak sa šefom Delegacije Evropske unije
.
08. mart 2021. godine Selaković: Borba protiv svih oblika kriminala prioritet Vlade Srbije
18. februar 2021. godine - Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije izabran za Patrijarha srpskog
15. februar 2021.g. Srećan Dan državnosti Republike Srbije
Vučić: Srbija spremna za dijalog o KiM, ali neće biti ponižavana
Sastanak sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji
26.1.2021. Selaković i Gujon čestitali Savindan
26.1.2021 Selaković za Politiku: Godina podmlađivanja srpske diplomatije
Raspisivanje konkursa za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2021.godini
Vučič: Srbija po rastu prva u Evropi
3 January 2021 Every Serb in the diaspora is potentially a lobbyist
3.1.2021. Svaki Srbijn u dijaspori potencijalni lobista
2.1.2021. Selaković: Ove godine novi ambasadori, ali ciljevi isti
29.12.2020. Vučić: Srbija ostaje na kursu pobedniče politike stabilnosti
Predsenica Vlade Srbije prva evropska premijerka koja je primila antikovid vakcinu
SAOPŠTENJE MINISTARSTVA SPOLJNIH POSLOVA REPUBLIKE SRBIJE
Selaković sa ambasadorima zemalja Višegradske grupe
Brnabić i Borelj: Politički i ekonomski aspekti pregovora
Selaković: Punopravno članstvo u EU ostaje prioritet nove Vlade
Uredba Vlade Republike Srbije o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19
Joksimović i Rot o pregovorima Srbije i novoj metodologiji
SAOPŠTENJE MINISTARSTVA SPOLJNIH POSLOVA
Poljska zainteresovana za nove investicije u Srbiji
Sastanak sa ambasadorima zemalja članica EU akreditovanih u Srbiji i šefom Delegacije EU
SRBIJA KAO POVOLJNA DESTINACIJA ZA INVESTIRANJE I RAZVOJ NOVIH TEHNOLOGIJA
REŽIM ULASKA U LITVANIJU U USLOVIMA PANDEMIJE
REŽIM ULASKA U POLJSKU U USLOVIMA PANDEMIJE
Primena Odluke Vlade RS o prestanku važenja Odluke o zatvaranju svih graničnih prelaza za ulazak u Republiku Srbiju
VAŽNO UPOZORENJE - LAŽAN SAJT ZA GLASANJE IZ INOSTRANSTVA
Ponovljeni konkursi za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu
Prijava za glasanje u inostranstvu
Repatriciacioni letovi Air Serbia
Informacija za državljane Republike Srbije kojima je potrebno produženje boravka jer nisu bili u mogućnosti da napuste Republiku Poljsku zbog situacije nastale usled zarazne bolesti COVID 19
DIGITALNI SADRŽAJ IZ OBLASTI KULTURE
EVIDENTIRANJE DRŽAVLJANA R. SRBIJE KOJI PREVREMENO BORAVE U R. POLJSKOJ I R. LITVANIJI
IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE - PREKIDANJE RADNJI U SPROVOĐENJU IZBORA
KORONA VIRUS PREPORUKA DRŽAVLJANIMA REPUBLIKE SRBIJE KOJI BORAVE U INOSTRANSTVU
INFORMACIJE O MERAMA ZA SPREČAVANJE ŠIRENJA ZARAZNE BOLESTI ''COVID-19'' IZAZVANE KORONA VIRUSOM
Obaveštenje za birače sa boravištem u inostranstvu o ostvarivanju biračkog prava na izborima za narodne poslanike Narodne skupštine, 26. aprila 2020.g.
Konkursi za sufinansiranje projekata koji svojim kvaliteom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu
Uručena Zlatna medalja za zasluge Gžegožu Latušinjskom
Finansijski vodič za povratnika - informisanje
Ukidanje viza za državljane Republike Jermenije
Kandidatura Republike Srbije za Izvrsni Savet Uneska
Odluke o sufinasiranju пројеката
Konkursi za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza države i dijaspore i matične države i Srba u regionu
Informacija o novoj platformi RTS
Javni međunarodni otvoreni dvostepeni konkurs za izradu idejnog rešenja za spomen-obeležje Zoranu Đinđiću na Studentskom trgu u Beogradu
Link sa obavestenjem o načinu glasanja na izborima za predsednika Republike, 2. aprila 2017.godine
IZBORI ZA PREDSEDNIKA REPUBLIKE SRBIJE
OBAVEŠTENJE ZA UPIS U BIRAČKI SPISAK PODATKA O TOME DA ĆE BIRAČ GLASATI U INOSTRANSTVU
Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade narodne Republike Kine o medjusobnom ukidanju viza za nosioce običnih pasoša
Sedma medijska konferencija dijasore i Srbija u regionu
Oglas za pružanje usluga u cilju otuđenja nepokretnosti - otuđenje diplomatske nepokretne imovine
Lista advokata u Republici Poljskoj koji govore srpski jezik
Obeležavanje Dana sećanja na stradanje i progon Srba u akciji hrvatske vojske 1995 godine
Političke konsultacije Ministarstva spoljnih poslova Srbije i Poljske u oblasti evrointegracija i bilateralne saradnje
OBAVEŠTANJE - BIRAČKO MESTO U POLJSKOJ NEĆE BITI OTVORENO ZBOG MALOG BROJA PRIJAVLJENIH BIRAČA
Izbori za poslanike NS RS 24. april 2016.godine - Mogućnost glasanja u Ambasadi R.Srbije u Varšavi
Izbori za narodne poslanike Republike Srbije, 24. april 2016.godine
Non-paper sa glavnim argumentima Republike Srbije o neprihvatljivosti članstva ''Kosova'' u UNESCO
Obaveštenje za državljane Republike Moldavije
Obaveštenje o relaksaciji viznog režima za državljane Katara, Kuvajta, Omana i Bahreina
Uspostavljen prenos novca preko ''Pošta Srbije''
Obaveštenje o relaksaciji viznog režima za državljane trećih zemalja kojima je potrebna viza za ulazak u Republiku Srbiju
Transfer sredstava na račun Ministarstva finansija R.Srbije
Oprema i sredstva potrebna za sanaciju u područjima zahvaćenim poplavama u R.Srbiji
Doniranje putem sms poruka
Izuzimanje iz režima multilateralnih i bilateralnih transportnih dozvola
Procedura otpreme humanitarne pomoći iz EU ka R.Srbiji
Otvorena knjiga žalosti u Ambasadi Republike Srbije
Informacija za lica koje žele da uplate sredstva za žrtve poplave u R.Srbiji
Carinska procedura za uvoz humanitarne pomoći u R.Srbiju
Uplaćivanje humanitarne pomoći putem PayPal
Hitne potrebe Crvenog krsta Republike Srbije
Pomoć ugroženom stanovništvu R.Srbije
Otvaranje Konzulata Republike Srbije na čelu sa počasnim konzulom u Katovicama
Arhiva vesti