| |     polski | english  
Naslovna
Posetite Srbiju
SIEPA

 

   
 
Kontakt
 

Radno vreme
Ponedeljak - petak:08:30 – 16:30 časova

 


Radno vreme Konzularnog odeljenja

(rad sa strankama):

ponedeljak - petak: 10:00 - 14:00 časova

 

 

Praznici

Adresa
Aleja Róż 5
00-556 WARSZAWA

Telefon: + 4822 / 628-51-61, 625-60-41 Lokacija/Mapa
Faks:      + 4822 / 629-71-73 Konzularna nadležnost
E-mail: embassy.warsaw@mfa.rs Počasni konzuli
Veb sajt: http://www.warsaw.mfa.gov.rs  

 

 

 


 
 
 
13. apil 2021. godine Selaković: Priština istrajava u kampanji mržnje prema srpskom narodu

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković večeras je konstatovao da Priština upravo istrajava u kampanji mržnje protiv sprskog naroda, što se najdrastičnije vidi u neargumentovanim optužbama za masovna silovanja i genocid.        

Selaković je, na sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, istakao da su očigledni napori privremenih institucija na KiM da stvore narativ o masovnim silovanjima Albanki,te da se za tu svrhu koriste propagandni metodi i laži.                        

''Jasno je da je žrtava bilo na svim stranama u sukobu, kao i da naša strana raspolaže dokazma o brojnim srpskim žrtvama. Ali preduslov za ostvarivanje zaštite prava koje ima svaka pojedinačna žrtva jeste racionalan i argumentovan pristup'', kazao je Selaković, odgovarajući na klevete predstavnice Prištine.                  

Selaković je istakao da, naspram tvrdnji političara iz Prištine o 20.000 silovanih Albanki, stoje podaci Komisije za verifikaciju i priznavanje statusa žrtava seksualnog nasilja na Kosovu i Metohiji, koje imaju informacije o 912 silovanih osoba, među koje, međutim, nisu ubrojane Srpkinje žrtve nasilja.                    

''Dozvolite da istaknem da Srbija osuđuje svaki akt seksualnog nasilja u konfliktima i zalaže se za ostvarivanje pravde za sve žrtve. Broj žrtava svakako ne umanjuje stravičan efekat ovakvog vida nasilja na svaku žrtvu pojedinačno, ali isto tako, spekulisanje brojevima ne doprinosi ostvarivanju pravde i vodi politizaciji i usporavanju proces pomirenja'', kazao je Selaković.                                        

Kada je reč o optužbama za genocid, ministar Selaković je konstatovao da one samo dokazuju da Priština upravo istrajava u kampanji mržnje, propagndi i otvorenom neprijateljstvu prema srpskom narodu.                       

''Svakodnevnim izjavama žele da prikažu da je Srbija kriva za sve i da je nad Albancima izvšen genocid, a sve kako bi sakrili sopstvenu odgovornost za počinjene zločine'', rekao je šef srpske diplomatije.                 

Kako je istakao, svako ko zna šta definicija genocida podrazumeva, shvatiće da nije Srbija nešto učinila, već da je upravo srpski narod žrtva ''državotvornog'' projekta kosovskih Albanaca, zasnovanog na opasnoj ideji etničkih čistih teritrija, o čemu svedoči i više od 200.000 proteranih Srba sa KiM.                  

''Uvereni smo da civilizovan svet neće biti spreman da saučestvuje u prikrivanjuu i zataškavanju njihovih zločina i da će im biti upućena jasna poruka da moraju preuzeti odgovornost za svoja dela'', kazao je Selaković.                        

On je podsetio da je u Prištini do 1999. godine živelo 40.000 Srba, a da ih je danas samo dvadesetak, da je u Peći živelo oko 17.000 Srba, a da su danas tamo samo srpske monahinje u Pećkoj Patrijaršiji, da je u Prizrenu pre rata živelo oko 12.000 Srba a danas samo 17 porodica, a da je u Uroševcu od 10.000 Srba koji su tamo živeli pre rata ostala samo porodica srpskog sveštenika.


13. april 2021. godine Selaković: Politički ekstremizam Albanaca na KiM sve jači

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković upozorio je, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, da politički ekstremizam među Albancima na KiM ne gubi na snazi, već da naprotiv, postaje sve jači.                     

Selaković je, na sednici na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, podsetio da obaveza formiranja Zajednice srpskih opština nije ispunjena već 2.917 dana i da se zapravo, 19. aprila navršava punih osam godina otkako je postignut dogovor u Briselu, a da Priština i dalje odbija da ispuni svoju obavezu i omogući formiranje ZSO.          

Ministar je podsetio i da je sadašnji predsednik vlade privremenih instutucija samouprave u Prištini više puta pretio ujedinjenjem samoproglašenog Kosova i Albanije, kao i da mu je dijalog sa Beogradom nisko na listi prioriteta.         

Kako  je ukazao, krajnje je vreme da albanski lideri u Prištini pokažu odgovornost u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i iskrenu  posvećenost postizanju kompromisnog rešenja i izgradnji međusobnog poverenja.                  

''Srbija je odlučna i neće odustati od iznalaženja kompromisnog rešenja, koje će biti održivo i za buduće generacije. Rad na izgradnji poverenja i insistiranje na pozitivnim političkim agendama je jedini način za izgradnju trajnog mira i stabilnosti u našem regionu'', zaključio je Selaković.                     

Trajan mir i stabilnost, prema njegovim rečima, mogu biti ostvareni samo ukoliko niko od učesnika u dijalogu ne bude nastupao sa maksimalističkim zahtevima i insistirao na potpunom poniženju onog drugog.                  

Kako je istakao, sprski i albanski narod, kao dva najbrojnija naroda na Zapadnom Balkanu, treba da pronađu način da dođu do pomirenja i osnova za saradnju, kako na planu ekonomije, tako i u ostvarivanju zajedničkih perspektiva za članstvo u Evropskoj uniji.                 

''Beograd je učinio iskrene iskorake u tom smeru, tako što je jedan od inicijatora ideje o relaksiranju protoka ljudi, robe, kapitala i usluga, popularno nazvane mini šengen'', istakao je ministar.                          

Ukazujući da je Srbija nebrojeno puta pokazala da je opredeljena za dijalog kao jedino sredstvo za mirno, političko rešavanje problema na Kosovu i Metohiji, Selaković je istakao da su nedavni izbori u Pokrajini potvrdili da politički ekstremizam među Albanicma ne gubi na snazi, već da jača, što se moglo videti tokom nedavnog predizbornog procesa.                 

Ministar je ukazao da su politički pritisci na Srbe nastavljeni i nakon okončanja izbornog procesa, jer im je uskraćena pravična zastupljenost u privremenim isnstitucijama odlukom nove takozvane vlade u Prištini da srpskoj zajednici dodeli samo jedno ministarstvo.                 

''Posebno ugrožena kategorija su Srbi povratnici koji svakodnevno žive u strahu od napada. Podsećam vas da je južna srpska pokrajina i dalje oblast sa najmanjom stopom povratka raseljenih na svetu'', rekao je ministar i istakao da se samo prošle godine u našoj južnoj pokrajini dogodilo više od 80 napada i incidenata čije su mete bili Srbi, njihova imovina i verski objekti.                               

Posebno zabrinjavajuće za srpki naord na KiM, napomenuo je Selaković, jeste što je u proteklom periodu, a posebno tokom marta ove godine, došlo do učestalih fizičkih napada na objekte Srpske pravoslavne crkve.                    

''Upečatiljv primer odnosa nepoštovanja prema srpkim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini, čiju je izuzetnu univerzalnu vrednost potvrdio Unesko stavljanjem na Listu svetske baštine, jeste i slučaj manastira Visoki Dečani'', istako je ministar.                         

Takođe, šef srpske diplomatije zabrinjavajućim je ocenio i upad inspektora i policajaca u Dom zdravlja u Štrpcu januara ove godine i pretres s namerom da se pronađu vakcine protiv Kovida-19 iz centralne Srbije.                                

''Iako to smatramo upadom u zdravstvene institucije, naša reakcija je i ovog puta bila uzdržana. Nismo želeli da svojim odlukama izazivamo eskalaciju i da poliltizujemo aktivnosti koje su usmerene isključivo na zaštitu javnog zdravlja. Organizovali smo vakcinaciju građana sa KiM na tri punkta u centralnoj Srbiji i time jasno pokazali da je za nas život ljudi na prvom mestu'', naglasio je ministar.                         

Ministar Selaković poručio da Srbija visoko uvažava aktivnosti misije UNMIK na KiM i da se zalaže za njen što delotvorniji rad u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja bezbednosti u Pokrajini.                            

Selaković je naveo da međunarodne misije na KiM - UNMIK, Kfor, Euleks i OMIK pod okriljem UN i u skladu sa Rezolucijom 1244, imaju ključnu ulogu u očuvanju mira i zaštiti stanovništva.           

''Podržavavamo i uvažavamo njihovo angažovanje i napore koje ulažu u okviru svojih mandata, u zajedničkom cilju stvaranja uslova za miran i bezbedan suživot stanovnika Kosova i Metohije. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na KiM ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti i branom od samovolje privremenih institucija u Prištini'', naglasio je ministar.                  

To, kako je ukazao, potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu kako bi dosledno sprovodile Rezoluciju SBUN 1244.                   

Selaković je dodatno istakao važnost međunarodnih snaga Kfora i ukazao da svaki jednostrani pokušaj da se nekom drugom dodeli, ili da neko preuzme deo mandata i obaveza Kfora - predstavlja kršenje Rezolucije SBUN 1244.               

Takođe, ministar je napomenu da je neprihvatljivo donošenje jednostranih odluka o formiranju prištinskog ''Ministarstva odbrane'' i otpočinjanju procesa transformacije, tzv. ''Kosovskih bezbednosnih snaga'' u tzv. ''Vojsku Kosova''.                       

Ministar Selaković je na početku obraćanja uložio protest zbog zloupotrebe video formata sednice od strane predstavnice Prištine, iza koje je bila istaknuta zastava samoproglašenog ''Kosova'', što je učinio i predstavnik Rusije.                                    

U nastavku, integralna verzija govora ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića:                                  

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Poštovani specijlni predstavniče,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti, 

Na početku, želim da uložim protest zbog zloupotrebe video formata ove sednice od strane predstavnika Prištine za isticanje simbola tzv. državnosti Kosova. Uprkos tome što su predstavnici Prištine u više navrata bili upozoreni, na prethodnoj sednici i od strane predsednika Saveta bezbednosti, da su ovakve zloupotrebe sednica Saveta bezbednosit apsolutno neprihvatljive i da predstavljaju flagrantno kršenje pravila SB o učešću predstavnika PIS u Prištini, na osnovu člana 39 Pravila procedure SB UN, ponovo se suočavamo sa njihovim besprizornim nepoštovanjem pravila ovog uvaženog tela. Dozvolite da ponovim naš poziv da se preduzmu neophodni koraci kako bi se sprečile ovakve zloupotrebe.                       

Izuzetno mi je zadovoljstvo što se obraćam ovom cenjenom telu na sednici posvećenoj radu Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji. Na početku želim da zahvalim generalnom seretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstvniku generalnog sekretara i šefu UNMIK Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u primenu mandata UNMIK, kao i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Kosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u nesmanjenom obimu, s ciljem iztgradnje i očuvanja bezbednosti u Pookrajini.                

Gospodine predsedniče,

U protekolm periodu suočeni smo sa političkom nestabilnošću na Kosovu i Metohiji. Nedavno smo imali izbore u Pokrajini koji su nažalost potvrdili da politički ekstremizam među Albancima ne gubi na snazi, već naprotiv, postaje sve jači. Bili smo svedoci takmičenja među albanskim političkim liderima u tome koji je bolji način da se isprovocira incident u srpkim sredinama, kako bi se dobili dodatni politički poeni albanskog biračkog tela. Pod izovorom izmena biračkog spiska velikom broju Srba na Kosovu i Metohiji uskraćeno je jedno od osnovnih političkih prava - mogućnost da biraju svoje političke predstavnike. Od približno 140.000 građana Kosova i Metohije koji su izbrsani sa biračkog spiska tokom poslednjeg izbornog procesa, 85% njih su Srbi.                        

Uprkos brojnim izazovima i problemima, srpski narod na Kosovu i Metohiji je visokom izlaznošću i ubedljivom pobedom Srpske liste, koja je osvojila svih deset poslaničkih mesta opredeljenih za srpske predstavnike, pokazao da ga ništa ne može sprečiti da odlučno stane u odbranu svog položaja. Političi pritisci na Srbe nastavljeni su i nakon okončanja izbornog procesa, jer je Srbima uskraćena pravična zastupljenost u privremenim istitucijama odlukom nove takozvane vlade u Prištini da srpskoj zajednici dodeli samo jedno ministarstvo.               

Poštovani članovi Saveta bezbednosti,           

Nažalost, nismo samo tokom izbornih aktivnosti bili svedoci nerazumne antisrpske poitike privemenih institucija u Prištini. Ona ide toliko daleko da su u januaru ove godine inspektori i policajci iz Prištine upali u Dom zdravlja u Štrpcu, na jugu Kosova i Metohije i izvšili pretres s nameom da pronađu vakcine pritiv Kovida-1 iz centralne Srbije, koje nisu pronašli. To je učinjeno uz demonstraciju sile, pretnje hapšenjem direktoru Doma zdravlja, medicinskom osoblju i lekarima. U trenutku kada se ceo svet bori protiv pandemije i kada su vakcine jedino srestvo da se stane na put izazovu, a Srbija pokazuje podršku isolidarnost doniranjem vakcina i medicinske opreme svima u regionu kojima su one neophodne, Priština želi da uništi vakcine samo zato što su iz centralne Srbije. Dok se čitav svet zahvaljuje lekarima, koji su podneli velike i herojske žrtve u borbi pritiv virus, privemene institucije u Prištini napadaju srpske lekare zbog toga što rade svoj posao.                 

Iako smatramo da su upadi u zdravstvene institucije, naša reakcija je i ovog puta bila uzdržana. Nismo želeli da svojim odlukama izazivamo eskalaciju i da politizujemo aktivnosti koje su usmerene isključivo na zaštitu javnog zdravlja. Organizovali smo vakcinaciju građana sa Kosova i Metohije na tri punkta u centralnoj Srbiji i time jasno pokazali da je za nas život ljudi na prvom mestu. Srbija je i dalje spremna da pomogne svima kojima je pomoć neophodna i apelujemo na razum i odgovornost, posebno u ovako teškim vremenima.                   

Gospodine predsedniče,     

Napadi usmereni na Srbe i njihovu imovinu su sve brojniji. Samo prošle gdine u našoj južnoj pokrajini dogodilo se više od 80 napada i incidenata čije su mete bili Srbi, njihova imovina i verski objekti. Prema podacima Misije OEBS na Kosovu I Metohiji u drugoj polovini prošle godine broj incidenata povećan je za više od 30% u odnosu na 2019. godinu. Zato se ne možemo složiti sa ocenom da je ''bezbednosna situacija na Kosovu stabilna, sa nekoliko incidenata čija su meta bile nevećinske zajednice''. Prošlog vikenda se, recimo, dogodio ničim izazvan fizički napad grupe Albanaca na dva srpska mladića u severnom delu Kosovske Mitrovice.                    

Posebno ugrožena kategorija su Srbi povratanici koji svakodnevno žive u strahu od napada. Činjenica da je jedna povratnička porodica sedam puta bila meta napada, jasno pokazuje koliko su oni koji ne žele Srbe na Kosovu i Metohiji uporni u zastrašivanju i proterivanju ionako malog broja povratnika. U Prištini apolutno ne postoji ni tračak političke volje da se 212.995 raseljenih Srba koji 22 godine žive van Kosova i Metohije vrate u svoje domove. Od 1999. godine stopa održivog povratka interno raseljenih lica na Kosovu i Metohiji je samo 1,9%, što prema podacima UN zvanično predstavlja najmanji procenat povratka prognanog stanovništva nakon nekog konflikta bilo gde u svetu.                    

Istovremeno, dok hapse interno raseljena lica, prištinske vlasti vrše najsnažnije pritiske na Specijalizovana veća u Hagu. Cilj je potpuno onemoućavanje daljeg procesuiranja niza slučajeva pritiv pripadnika terorističke OVK za teške zločine počinjene tokom sukoba na Kosovu i Metohiji, kako prema Srbima, tako i prema pripadnicima drugih nacionalnosti. Nedavno je i predsednica Specijalizovanih veća Trendafilova upozorila da će, ukoliko se pritisci nastave, to imati vrlo dramatične posledice po procese koji se vode. Predsednica Trendafilova kao veoma problematičnu pojavi izdvaja i zastrašivanje svedoka, koji su ključni za uspešno vođenje postupaka i nonošenje odgovarajuće presude.                          

Iako se predugo čekalo sa podizanjem optužnica, satramo pohvalnim to što su konačno preduzeti napor da se kazne brojni teški zločini počinjeni tokom ratnih sukoba pre nešto više od dve decenije, ali i po dolasku mešunarodnih snaga na Kosovao i Metojiju. Do danas, recimo, niko nije odgovarao za upistva i otmice 17 novinara, što je u ovom trenutku najveći broj nerešenih slučajeva ubijenih i kidnapovanih novinara u Evropi. Takođe, nisu se pred licem pravde našli počinioci nijednog od masovnih zločina pičinjenih nad srpskim civilima posle 1999. godine. Podsetiću vas na samo neokoliko njih: u selu Staro Gacko ubijeno je 14 srpskih žetelaca, u napadu na autobus ''Niš ekspresa'' u Livadicama kod Podujeva poginulo je 12 i ranjeno 43 raseljenih Srba, a u Goraždevcu kod Peći nepozante osobe su iz automatkog oružja pucale na decu koja su se kupala u reci Bistrici. Tada je ubijeno dvoje srpske dece, a četvoro teško ranjeno.          

Očekujemo nastavak podrške misije Euleks Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu, kao i njeno dodatno angažovanje u oblasti vladavine prava. Posebnu pažnju treba posvetiti zaštiti svedoka, kao i utvrđivanju sudbine nestalih lica.                 

Međunarodne misije na Kosovu i Metohiji - UNMIK, Kfor, Euleks i OMIK, koje pod okriljem Ujedinjenih nacija i u skladu sa Rezolucijom 1244 (1999), čine sastavni deo međunarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva u našoj južnoj pokrajini imaju ključnu ulogu i izuzetan doprinos očuvanju mira i zaštiti stanovništva. Podržavamo i uvažavamo njihovo angažovanje i napore koje ulažu u okviru svojih mandata, u zajedničkom cilju stvaranja uslova za miran i bezbedan suživot stanovnika Kosova i Metohije. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji ima najviše poverenja u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti i branom od samovolje privremenih institucija u Prištini. To dodanto potvrđuje i da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenm obimu kako bi dosledno sprovodile Rrezoluciju SBUN 1244.              

Želim dodatno da istaknem važnost međunarodnih snaga Kfor i ukažem da svaki jednostrani pokušaj da se nekom drugom dodeli, ili da neko preuzme deo mandata i obaveza Kfora predstavlja kršenje Rezolucije SBUN 1244 i potencijalni je izvor nestabilnosti i tenzija. Podsetiću vas da Priština, protivno međunaronom pravu, uz poptuno ignorisanje interesa i stavova srpske zajednice u Pokrajini, ne odustaje od planova da na prostoru Kosova i Metohije instalira novog bezbednosnotg aktera. Neprihatljivo je donošenje jednostranih odluka o formirnju ''Ministarstva odbrane'' i otpočinjanju procesa transformacije, tzv. ''Kosovskih bezbednosnih snag'' (KBS) u tzv. ''Vojsku Kosova''. Želim ponovo da istaknem da ovakvi jednostrani potezi Prištine predstavljaju grubo kršenje Rezoluceje SBUN 1244 i Vojno-tehničkog sporazuma, po kojima isključivo Mežunarone bezb3ednosne snage, odnosno Kfor, imaju mandat za sve vojen aspekte bezbednsoti na prostru Kosova i Metohije.        

U tom smislu dodatni razlog za zabrinutost izaziva i najava izgradnje najveće baze ''Kosoviskih bezbednosnih snaga'' u južnom delu Kosovske Mitrovice, što Srbij na severu Kosova i Metohije doćivaljaju kao najotvoreniju provokaciju i pretnju njihovoj fizičkoj bezbednosti.       

Poštovane članice Saveta bezbednosti,        
 

Za srpski narod na Ksovu i Metohiji je posebno zabrinjavajuće što je u protekolom periodu, a posebno tokom marta ove godine, došlo do učestalih fizičkih napada na objekte Srpske pravoslavne crkve. Samo u toku dve nedelje čak sedam pravoslavih objekata u Pokrajini našlo se na meti vandala i to u trenutku kada se  svi prisećamo martovskog pogroma iz 2004.godine nad Srbima i srpskim svetinjama na Kosovu i Metohiji. Ponižavajuće je stanje u kojem se nalazi srpska kulturna i duhovna baština na prostoru Kosova i Metohije, uključujući i četir spomenika koji su uvršteni na Listu svetske baštine Uneska (Vioski Dečani, Bogorodica Ljeviška, Gračanica i Pećka Patrijaršija). Sveštenicima i monaškiim zajednicama se namećžu brojene administartivne i tehičke barijere, čime se otežava, pa čak i onemogućava njihov opstanak na crkvenim imanjima.          

Upečatiljv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini, čiju je izuzetnu univerzalnu vrednost potvrdio Unesko stavljanjem na Listu svetske baštine, jeste i slučaj manastira Visoki Dečani.              

Cenjene članice Saveta bezbednosti,          

Sasvim je jasna nervoza Prištine, jer projekat takozvane nezavisnosti danas ne prizanje više od polvoine članice Ujedinjenih nacija, uključujući i pet članica Evropske unije. Međutim, krajnje je vreme da albanski lideri u Prištini pokažu odgovornost u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i iskrenu posvećenosti postizanju kompromisnog rešenja i izgradnji međusobnog poverenja. Upravo je nedostatak poverenja jedan od osnovnih problema u dijalogu Beograda i Prištine. Dogovor se ne postiže zapaljivom retoriko i provokacijama, kao što su najave o ujedinjenju i stvaranju velike Albanije ili o planovima izgradnje najveće baze tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga na severu Pokrajine.                      

Podsetiću da je sadašnji predsednik valde privremenih institucija samouprave u Prištini u prošlosti više puta pretio ujedinjenjem samoproglašenog Kosova i Albanije. Član njegove stranke je prošlog vikenda javno poručio da će se samoproglašeno Kosovo i Albanija ujediniti, citiram, ''puškom i barutom ili referendumskim utijama''.               

Ne moram da objašnjavam zašto ovakve opasne ideje predstavljaju direktnu pretnju miru i stabilnosti. Njima se krši Rezolucija 1244, kontinuirano destabilizuje ne samo naša južna pokrajina, već i čitav region, a ni u čemu ne dopirnose procesu dijaloga, već ga iznova onemogućajuju.                      

Nebrojeno puta smo pokazali da smo opredeljeni za dijalog kao jedino sredstvo za mirno, političko rešavanje problema na Kosovu i Metohiji. I danas, nakon višegodišnjih pregovora, ali i neispunjavanja dogovorenog i stalnih jednostranih poteza i provokacija od strane privremenih institucija u Prištini, mi smo i dalje spremni da sdnemo za sto i razgovaramo.         

Spremni smo za dijalog, alni ne i za ucene i pretnje, a posebno na za ultimatume koje je nedavnoizneo predsednik valde privremenih institucija samouprave u Prištini. Podsetiću vas na njegove izjave da će dijalog biti nisko na listi prioriteta vlasti u Prištini. Zapanjujuće je kako Priština ulimatume, koji u potpunosti podrivaju svaku šansu za dijalog, na šta je ukazala i Evropka unija, naziva ''principima'' i kako uporno insistira na tome da Beograd prizna jednostrano proglašenu nezavisnost ''Kosova'', nakon čega bi, smatraju oni, sve ostalo bilo rešeno. U čemu je onda svrha dijaloga ako se samo očekuje da Beograd prizna tzv. Kosovo? Da li dijalog znači da jedna strana treba da odustane od sveta, a druga da dobije sve? I da li dijalog, po mišljenju Prištine, pretpostavlja da se ne ispunjava ono što je dogovoreno?        

Podsetiću vas da Priština i dalje odbija da ispuni svoje obaveze iz do sada postignutih sporazuma i ne pristaje da se onjihovoj primeni razgovara u okviur dijaloga. A situacija je vrlo jednostavna - u aprilu 2013. godine potpisan je prvi sporazum u Briselu koji je prediđšao četiri obaveze: jednu za Prištinu i tri za Beograd. Beograd jeispunio sve obaveze, dok je jedina obaveza koju su imale privremene institucije u Prištini - formiranje Zajednice sprskih opština - nije ispunjena već 2.917 dana. Zapravo, 19. aprila se navršava punih osam godina otkako je postignut dogovor u Briselu, a Priština odbija da ispuni obavezu formiranja Zajednice srpskih opštna.                       

Poštovani gospodine predsedniče,     

Bez obzira na obeshrabrujuće poruke iz Prištine i činjenicu da dijalog traje već dugi niz godina, Srbija je odlučna i neće odustaati od izanlaženja kompromisnog rešenja, koje će biti održivo i za buduće generacije. Trajan mir i stabilnost mogu biti ostvarneni samo ukoliko niko od učlesnika u dijalog ne bude nastupao sa maksimalističkim zahtevima i insistirao na potpunom poniženju onog drugog. Srpski i albanski narod, kao dva najborojnija naroda na Zapadnom Balkanu, treba da pronađu način da dođu do pomirenja i osnova za saradnju, kako na planu ekonomie, tako i u ostvarivanju zajedničkuh perspektiva za članstvo u Evrpskoj uniji.           

Beograd je učinio sikrene iskorake u tom smeru, tako što je jedan od inicijatora ideje o relaksiranjuu protoka ljudi, robe, kapitala i usluga, popularno nazvane ''mini šengen''.                     

Što se Srbije tiče, uvereni smo da je rad na izgradnji poverenja i insistiranje na pozitivnim političkim agendama jedini način za zgradnju trajnog mera i stabilnosti u našem regionu. Žitelji Kosova i Metohije, bilo koje nacionalnsoti, bilo da su Srbij ili Albanci, ne zaslužuju ništa manje od toga.        

Hvala na pažni.


Srbija opredeljena za intezivniju saradnju sa Međunarodnom organizacijom Frankofonije

Ministar spoljnih poslova Repubilike Srbije Nikola Selaković sastao se danas sa Grupom frankofonih ambasadora (GAF) u Sribji, sa kojima je razgovarao o unapređenju saradnje Srbije i Međunarodne organizacije Frankofonije.                                

Selaković je ukazao da je Srbija posvećena vrednostima Frankofonije - unapređenju mira, demokratije, ljudskih prava, međukulturne saradnje, dijaloga i solidarnosti, i izrazio očekivanje da će saradnja biti suštinski unapređenja konkretnim predlozima za promociju francuskog jezika i frankofone kulture.  

                       

Šef srpske diplomatije podsetio je da je srbija pridruženi član Međunarodne organizacije Frankofonije (OIF) i poručio da naša zemlja nastavlja sa još intenzivnijom saradnjom kao bi ispunila uslove za punopravno članstvo. Ministar je uputio poziv generalnoj sekretarki Međunarodne organizacije Frankofonije Luizi Mušikivabo da poseti Srbiju i, s tim u vezi, napomenu da bi poseta bila veoma značajna kako bi se zajednički razmotrili različita pitanja od interesa za OIF i Srbiju. Takođe, ministar je najavio da će učestvovati na Ministarskoj konferenciji OIF koja se krajem godine održava u Đerbi.                                 

Selaković je pohvalio obeležavanje Meseca Frankofonije, programa koji je priredila ova grupa ambasadora, i naglasio da je Ministarstvo spoljnih poslova dalo svoj doprinos učešćem u prigodnim aktivnostima koje su tim povodom organizovane. 

                              

Ambasadori članovi GAF podržali su nastojanja Srbije da intenzhivira svoje aktivnosti u okviru Međunarodne organizacije Frankofonije, i izrazili se pohvalno o inicijativama koje se preduzimaju kako bi se unapredila i popularisala upotreba francuskog jezika u Srbiji.                              

Današnjem sastanku prisustvovali su ambasadori Egipta, Maroka, Libana, Francuske, Tunisa, Švajcarske, Belgije, Albanije, Kipra, Poljske, Rumunije i Slovenije, kao i otpravici poslova u ambasadama DR Konga i Gvineje. Takođe, na poziv ministra Selakovića, prisustvovao je predstavnik Frankofonije za Srednju i Istočnu Evropu, sa sedištem u Bukureštu, Erik Pop.

Beograd,

25. mart 2021.godine


Ministarstvo spoljnih poslova
Dnevne vesti 
Saopštenja 
Foto galerija 


Narodna skupština

Predsednik Republike Srbije

Vlada Srbije

Ministarstvo spoljnih poslova